Poznato je da u razvijenim kapitalističkim državama partije izražavaju interese onog dela društva koga predstavljaju. U Srbiji to nije slučaj. Uopšteno govoreći, birači se opredeljuju da glasaju za one partije čiji su im lideri „simpatičniji“. Tu „simpatiju“ u velikoj meri određuju mediji koji su gotovo svi u rukama krupnog kapitala i gde niko ko nije deo, ko nije po volji ili pod kontrolom zapadne plutokratije ne može dobiti pristup. Takva medijska slika samo sakriva odvratnu stvarnost da je Srbija postala kolonija zapada, uništene privrede i poljoprivrede, zemlja izuzetne nemaštine, opustošena besprimernom krađom prirodnih i privrednih potencijala, demografski na umoru, a gde 750 000 ljudi nikada neće naći posao gde je pojam „tranzicija“ drugi naziv za besprizornu pljačku društvene svojine otete od radnika Srbije koji su je stvorili. Ovo je direktan rezultat krajnje nesposobne, nestručne i korumpirane vlasti koja jedino zna da sluša naređenja svojih zapadnih mentora. Vlast, skrojena od 20 politički raznorodnih grupacija, koje ne spaja nikakva zajednička ideologija sem ideologije zgrtanja novca za partijske vrhuške i njima odane tajkune, predstavlja samo ružnu stvarnost Srbije i grobare svih njenih građana. Ne bi trebalo imati iluzija da je opozicija ovoj vlasti išta bolja. U mnogim slučajevima je još servilnija prema zapadnim centrima moći koji kontrolišu kako vladajuću garnituru, tako i većinu „opozicionih“ partija. I jedni i drugi izazivaju gađenje kako već otrcanim i prežvakanim frazama, tako i utopijskim zamlaćivanjem o pridruživanju bankrotiranoj Evropskoj Uniji u kojoj teče „med i mleko“ za balkanske prosjake.
Socijaldemokratskom frazeologijom se sakriva notorna činjenica da ovu vlast, potpuno pod kontrolom zapada, uopšte ne interesuje ni sudbina građana, ni sudbina države Srbije, već jedino bespogovorno služenje interesima zapada zarad ličnog i grupnog bogaćenja. Levičarskom frazeologijom se sakriva najcrnji oblik kapitalizma koji se sprovodi u Srbiji. U njihovoj priči na javnim medijima Srbija postaje „lokomotiva Balkana“, „nezaobilazni faktor mira“, „socijalno odgovorna država“ i država spremna da se suoči sa „gresima prošlosti“, društvo spremno da prihvati „zapadne civilizacijske vrednosti“ , itd, itd. Gomila gluposti koju nam nameće zapad preko domaćih kvislinga.Takođe, preko društveno nehumanog i nepravednog društvenog poretka nazvanog kapitalizam zasnovanog u Evropi pre nešto više od 5 vekova naturaju nam se „vrednosti“ na kojima počiva zapad, a to su „božanstva“ kapitalističkog poretka : Novac, Tržište, Profit, Ponuda i Potražnja, Konkurencija, Ulaganje i Rizik. Pokušaji da se izađe iz paklenog kruga kapitalizma i stvori mnogo pravednije i humanije društvo, ispali su kratkog su daha, ne zbog toga što socijalistički poredak nije bolji od kapitalizma, već upravo zbog toga što se takav poredak nije mogao dalje demokratizovati zbog okoštale birokratske strukture koja je postala grobar socijalizma. Naravno da nije samo birokratija bila grobar socijalizma, već i mnogi drugi faktori, ali to nije tema ovog teksta. Poredak ne valja, a boljega nema. Ovakva teza se može mnogo puta čuti među kritičarima kapitalizma. Mnogi daju dobru deskripciju kapitalizma, ali iz njihove vizure nisu u stanju da vide rešenje koje je jedino moguće SOCIJALIZAM. Socijalizam ne podrazumeva samo nove ekonomske odnose, već pre svega nove, pravednije i pre svega humanije odnose među ljudima.
Upavo te nove odnose, prvo među nama članovima KPS-a, gradimo na potpuno drugačijim osnovama nego sve druge partije u Srbiji. Čak i druge partije koje u svom predznaku imaju naziv „komunistička“ imaju potpuno isti način organizovanja kao i ostale buržoaske partije. To uvek podrazumeva da na čelu tih partija postoji večiti lider ili liderčić, firer ili firerčić, ovan predvodnik koji vodi ovce koje bezpogovorno slede predvodnika. KPS nije takva partija. Kod nas ne postoji predsednik predvodnik ni ovce i ne postoji niko ko vodi partiju u čiju se „božansku nepogrešivost“ gotovo religiozno veruje, iz takvog stava proizišao je i jedinstveni Statut naše partije kao čvrsti garant takvog opredeljenja. Mi smo partija slobodnih ljudi gde upravo iz borbe ideja ničim sputanih može proizaći ideja vodilja i pravac akcije za sve nas. Ako je „MATRIKS“ mesto gde svi mi živimo, mi smo ti koji su izabrali onu gorku pilulu koja nas usmerava na put ka istini, a prezreli smo onu drugu koja nas uljuljkuje u sopstvenom konformizmu. Naša je istorijska misija da radimo na promeni svesti ljudi iz koje će proisteći istinsko shvatanje društva u kome živimo i da na kritici, za sve nas članove i simpatizere KPS-a, neprihvatljivog i nehumanog kapitalističkog uređenja koji nas vodi u totalitarizam fašističkog tipa i na kraju ka totalnom uništenju, damo smernice za akciju kako bismo što pre oterali kapitalizam na smetlište istorije. Mi se kao partija ne možemo boriti protiv kapitala kapitalom, jer ga ne posedujemo, ali se možemo boriti svim ostalim sredstvima kojima raspolažemo u izobilju. Mi u partiji gradimo odnose saradnje umesto, kao kod svih ostalih, konkurencije. Kao potpuno slobodne ličnosti imamo pravo i obavezu da odnose kakvi su uspostavljeni u partiji, širimo i na sve ostale ljude sa kojima dolazimo u kontakt, uprkos totalnoj medijskoj izolaciji koja nam je nametnuta jos od naseg osnivanja. Pokušaji vladajuće vrhuške i njenih agencija da deskredituje delovanje KPS, uvodjenjem partija pod njihovom kontrolom a sa istim predznakom "Komunistička, u najmanju ruku pokazuje strah od ideja koje KPS tako snažno zastupa. Lideri, takvih, veštački stvorenih partija, bez ikakvih smetnji nastupaju na medijima i za njih medijska blokada ne važi. Oni svojim izjavama blate ideje Komunističkog pokreta, navode gradjane Srbije na mišljenje da su svi komunisti isti i time u potpunosti opravdavaju sredstva uložena u njihovo stvaranje. Mladi ljudi koji vrlo često pristupaju ovim partijama, verujući u njihov humani cilj, budu zavedeni od strane malih "bezgrešnih" vođa i tako se njihova, ogromna energija delovanja, pasivizira a oni postaju, još jedan broj u evidenciji.
Zbog toga svi vi, kojima je stalo da živimo kao slobodna i humana bića, kojima je dosta divljeg i svirepog kapitalizma, dođite i pridružite nam se jer više nemate šta da izgubite, ionako su nam već sve uzeli.
* Pogledajte još:
