Kako bi trebalo da izgleda idealan radnik za potrebe kapitaliste koji “privređuje” u Srbiji ?
Potrebne osobine su sledeće:
Idealan radnik ne treba da ima nikakva ni ljudska, ni radna prava.
Ne sme da ima radno vreme. Može da radi 24 časa na dan i da dobije 15 minuta ukupno za fiziološke potrebe. Sve ostalo je čist gubitak za kapitalistu.
Ne sme da ima nikakvu pauzu za jelo, jer time smanjuje produktivnost i tako nanosi štetu poslodavcu. Uostalom, poznato je da pun stomak smanjuje pažnju.
Ne sme da priča, pošto time smanjuje koncentraciju. Koncentracija mora da bude ista kako prvog, tako i poslednjeg minuta rada.
Poželjno je da nema porodicu, pošto su izdržavana lica ( deca ) beskorisne izelice.
Ne sme ni da pita za platu, pošto se podrazumeva da je neće ni dobiti. Uostalom, plate ...
Kako bi trebalo da izgleda idealan radnik za potrebe kapitaliste koji “privređuje” u Srbiji ?
Potrebne osobine su sledeće:
Idealan radnik ne treba da ima nikakva ni ljudska, ni radna prava.
Ne sme da ima radno vreme. Može da radi 24 časa na dan i da dobije 15 minuta ukupno za fiziološke potrebe. Sve ostalo je čist gubitak za kapitalistu.
Ne sme da ima nikakvu pauzu za jelo, jer time smanjuje produktivnost i tako nanosi štetu poslodavcu. Uostalom, poznato je da pun stomak smanjuje pažnju.
Ne sme da priča, pošto time smanjuje koncentraciju. Koncentracija mora da bude ista kako prvog, tako i poslednjeg minuta rada.
Poželjno je da nema porodicu, pošto su izdržavana lica ( deca ) beskorisne izelice.
Ne sme ni da pita za platu, pošto se podrazumeva da je neće ni dobiti. Uostalom, plate su samo nepotreban trošak za kapitaliste, pa ih u dogledno vreme treba ukinuti. Time je radnik lišen brige kako će potrošiti novac. Zakonodavac je mislio na to kako da ga reši svih briga oko para.
Mora biti lako zamenjiv. Zbog toga u zemlji Srbiji ne smeju da postoje visokokvalifikovana radna mesta. Taj ideal je dostignut uništavanjem srpske industrije i poljoprivrede.
Idealnom radniku ne treba godišnji odmor, njegov gazda će se odmarati umesto njega.
Idealni radnik nikada nije bolestan i ako je potrebno, pokloniće neki svoj organ gazdi.
Ne sme ni da pomisli da ide u penziju, radiće do smrti.
Idealni radnik ne štrajkuje, niti mu pada na pamet štrajk.
Idealni radnik nije sindikalno organizovan, a ako slučajno postoji sindikat, on ne sme da znači apsolutno ništa. Sindikat treba da postoji kako bi sprovodio interese kapitalista.
Ako se takav idealan radnik razboli ili pokvari mora biti zamenjiv novim.
Da li takav radnik postoji? Postoji i zove se robot.
Roboti, nažalost, imaju jednu manu. Naime oni su skupi, pa su “genijalni” srpski vlastodršci smislili da od građana Srbije novim Zakonom o radu naprave u pravom smislu najjeftinije robote na svetu. Sama osnova reči robot je rob, i to je namenjeno radnicima Srbije da budu robovi u sopstvenim fabrikama koje još nisu uništene. Srpski radnik je danas mnogo jeftinija roba od bilo kakvog robota, a novim zakonom mnogo zamenjiviji, jer će i dalje polovina radno sposobnih građana biti na birou.
Idealan penzioner sa stanovišta vlasti je onaj koji ni jedan dan neće trošiti penziju. Treba napraviti takav zakon koji će idealnog radnika zadnjeg dana na poslu otpremiti pravo na groblje. Šteta da takav penzioner troši pare na gluposti, vlast zna mnogo bolje kako da ta sredstva uloži.
Najveći cinizam je da je Zakon o radu obrazložio bivši “komunista”, a sadašnji “socijalista” Vulin uz aktivnu pomoć još jednog bivšeg ”komuniste” i sadašnjeg “socijaliste” Dačića. Kakva zemlja ( SFRJ ) takvi i “komunisti”.
Srpska ološ na vlasti govori o radnim mestima, a ne govori o platama. Ne zaboravimo to da su logoraši u Buhenvaldu, Treblinki, Aušvicu i svim ostalim logorima imali posao. Očito ne mnogo kvalifikovan, ali posao. O takvom poslu se i sada priča. Zaista, svi građani Srbije će imati posao, ali biće toliko plaćeni da će crći od gladi. Uostalom, nacistički logori su preteča kapitalističkih gradova budućnosti. Srbija je opet ogledno dobro zapadnog kapitala, odnosno pokusni kunić naših “zapadnih prijatelja”.
Misli tih naših “zapadnih prijatelja” glasno izgovara vrli Ivica Dačić.
Evo pogledajmo šta kaže neizbežni večiti ministar pogodan za svaku vlast večiti predsednik SPS-a Ivica Dačić: “ Ne možemo da živimo u prošlosti, jer smo tu prošlost promenili, glasali smo za novi društveni sistem-kapitalizam i ne možemo sa socijalističkim zakonima i idejama ni u kapitalizam ni u EU”. Naravno LAŽE, jer se ne sećam da je ikada bilo bilo kakvo glasanje o tome kakav društveno politički sistem žele građani Srbije. Njemu ne smetaju samo zakoni, njemu smetaju i ideje socijalizma koje bi on vrlo rado uništio. Koliko vidimo promeniće i ime partije, jer je samim imenom mnoge naivne ljude dovodio u zabludu. Bivši komunista, bivši socijalista postaje ko zna šta u političkom smislu. Jedino što se kod njega ne menja je ljubav prema koferčetu. Uostalom to je jedini lepak koji sve njih spaja.
Da su ti kameleoni koji se predstavljaju da su levičari pravi ljudi, onda bi se zalagali svim silama da Zakon o radu bude takav da se kapitalistima jednostavno ne isplati da otpuštaju radnike. Otpuštanje radnika bi trebalo da bude skupo za kapitaliste. Ovako, zbog niskih plata, čim radnik izgubi posao, postaje socijalni slučaj. Ne treba ni trošiti reči da je gubitak posla užasna stvar, jer ti ljudi ponovo moraju da izgrade sopstvene živote i karijere, a mnogi neće imati vremena za obe stvari. Poslednje što treba je da ljudi svaki čas dolaze i odlaze.
Ovaj zakon ima samo jednu stvar kao cilj, a to je da istera što više profita u džepove buržoazije, odnosno da se maksimizira neplaćeni rad. Očito da je i ovakvo dosadašnje neljudsko dranje kože radničkoj klasi malo. Treba ga još povećati, treba isterati još veći višak vrednosti, potrebna je eksplopatacija do smrti.
Mnogi ljudi koji se nalaze u partijama koje su na vlasti pljuju i psuju sopstvene partije kojima pripadaju, a kada ih pitam zbog čega su u njima odgovaraju: “ Ko nije u stranku, nema ni “banku” ( 10 dinara)”.
U Srbiji posla nema, jer je privreda uništena, pa je jedini poslodavac postala vlast koja zapošljava isključivo svoje članove. Što neznanje, glupost, neukost, moralno dno vladaju Srbijom i uništavaju je,nema veze. Važno je biti član partije na vlasti Ili u lažnoj opoziciji, jer je to najveća šansa za posao.
Ko zna kakav bi Zakon o radu bio da nam nije Premjer Vučić „meka srca“. Možemo samo njegovoj dobroti da zahvalimo na ovako ljudskom zakonu. i pored svega, nama se čini da je prepisao Zakon o radu Saudijske Arabije i Ujedinjenih emirata, samo s tom razlikom što se prepisani zakon odnosi na strane radnike, a ne na domaću radnu snagu za koju važe neki sasvim drugi radni i svi ostali zakoni. Ne treba zaboraviti da pomenute zemlje još nisu izašle iz feudalizma, a glavna zabava tamošnjeg stanovništva su javna odsecanja glava i ostalih udova. Možda je naš Premjer „mekog srca“ mislio baš na te zakone koje nije prepisao, a mogao je. Uostalom, možda će uskoro Zakon o radu upotpuniti amandmanima kako bi Srbija što više ličila na zemlje odakle dolaze „investitori“ „Beograda na vodi“. Mi njima zemlju, oni nama svoje zakone. Uostalom, u nekim segmentima njihovih zakona o radu, ropstvo nije ukinuto. Zaslepljeni svojim ludilom srpski vlastodršci ne ispunjavaju uslove da budu robovlasnici, već su im naši „prijatelji“ sa zapada dodelili ulogu goniča robova.
Pitanje je jedino dokle će građani Srbije trpeti ropstvo.
