Nametnuto gledanje da je komunizam bio „strašan“ samo pokazuje koliko se sadašnji vlastodršci trude da pokažu sebe oličenjem dobrote i plemenitosti. Naravno da je sve obrnuto. Činjenice potvrđuju. Nećemo otkriti ništa novo ako već po ko zna koji put ponovimo da su ovu vlast 2000.god. postavile zapadne bitange. Zapadna mafija je postavila domaću srpsku kompradorsku mafiju koja je u stvari najveći problem ovog naroda pošto ima na rasoplaganju državnu infrastrukturu, vojnu silu i policiju,pravosudni sistem, državne finansije i medije i sve to skoncentrisano u rukama ljudi sakrivenih iza legalnih političkih funkcija. Gde sve to vodi vidimo i sami. Postavlja se pitanje da li se može uopšte u takvoj „državi“ živeti ? Da bi opstala, sadašnja vlasti mora da obmanjuje narod kako bi predstavila kapitalistički jaram kao oličenje demokratije. Jedina prava demokratija je moguća u socijalizmu i kasnije u komunizmu. Apsolutno je u pravu Roza Luksemburg kada kaže da nema demokratije bez socijalizma, niti socijalizma bez demokratije.
Kada se pređe na teren proizvodnje jasno se vidi razlika između kapitalizma i socijalizma. U socijalizmu proizvodnja se obavlja da bi se zadovoljile potrebe kako društva tako i svih njihovih članova, dok u kapitalizmu smisao proizvodnje je maksimizacija profita i ništa drugo.
Potrebe društva su u drugom planu. Kao produkt kapitalističke proizvodnje je težnja akomulacije kapitala u što manjem broju ruku kako bi iz ekonomskog proistekao i politički monopol. Oba ova procesa su uglavnom paralelna. Socijalizam obezbeđuje ekonomsku i socijalnu sigurnost svakog pojedinca dok kapitalizam gleda da smanji na minimum socijalnu funkciju države da bi maksimizirao profit. Da bi očuvao postignuti odnose u društvu i da ne bi narod skinuo jaram sa vrata u koji ga je gurnula oligarhija, oduzeto je pravo osporavanja ili ugrožavanja pojedinaca da akumuliraju kapital iako se taj proces izvodi na štetu naroda. Na žalost kapitalizam drugačije i ne može da postoji.
Pljačku naroda je izvedena po oprobanom scenariju. Društvena imovina koja je krvavo stečena radom mnogih generacija lopovlukom i protivpravno je pretvorena u „državnu“ imovinu, nad kojom je potpunu kontrolu imala klika na vlasti. Pošto se u socijalizmu radilo za platu, tako da nije mogao imati kapital kojim bi narod otkupio „državni“ deo. Uostalom narodni kapitalizam nije nikada nigde ni postojao. „Država“ je kreirala proces tako što je obezbedila monopolske pozicije odabranim pojedincima i mafijašima uz i u vlasti, kao i svojiom zapadnim mentorima koji su obezbedili potpunu kontrolu ili vlasništvo nad svim prirodnim, privrednim i ljudskim resursima.To je urađeno tako što je imovina na taj način podržavljenih preduzeća obezvređena na smešno nizak nivo, uglavnom do 5% realne vrednosti i kao takva poklonjena zapadnom ološu i ološu u i oko vlasti. Da bi preduzeća interesantna zapadnom i domaćem ološu bila još jeftinija za prodaju, namerno su oterana u stečaj recimo neodobravanjem bankarskih kredita, jer bez kredita je gotovo nemoguća bilo kakva proizvodnja.
Likvidacijom kompletnog domaćeg bankarstva raščišćen je prostor da strane banke odmah dobiju neograničene mogućnosti za pljačku preostale privrede i građanstva. To je uradila domaća vlast uz pomoć „eksperata“ iz sopstvenih redova. Time je građanima Srbije namaknut ropski jaram oko vrata i postali smo robovi Novog svetskog poretka. Upravo oni, domaći kompradori i njihovi strani gospodari su proizveli više od 800000 nezaposlenih.
Laži režima da će u dogledno vreme obezbediti zapošljavanje 400000 ljudi i povećanje BDP od preko 6% godišnje padaju u vodu pred činjenicom da „država“ nema ama baš nikakve ingerencije nad privredom u Srbiji i ne može određivati privatnim vlasnicima šta će se i koliko će se proizvoditi u zemlji. Apetiti stranih multinacionalnih kompanija zadovoljeni su prvo u sveri monopolističke pozicije u bankarstvu i osiguranju, a potom u sferi industrijske i poljoprivredne proizvodnje čime je domaća proizvodnja zbrisana u veoma kratkom roku. Ono čto su prethodni režimi u industriji i poljoprivredi u muci naroda stvorili kao zalogu ekonomske i socijalne sigurnost građana, to je „demokratski“ režim budzašto rasprodao ili poklonio sopstvenoj i zapadnoj mafiji i ološu.
Posebna nesreća ovog naroda je bila plansko uništavanje domaće poljoprivrede i stočarstva od naših državnih „usrećitelja“ i njihovih stranih mentora. Upravo ove privredne grane su omogućile Srbiji da izdrži sankcije i da preživi. Zbog toga je bilo potrebno da zapad zbriše srpsku poljoprivredu i stočarstvo, kao glavne oslonce slobode srpskog naroda i svih građana Srbije, jer kada je neko gladan, onda nema ništa što neće prihvatiti. To je bio cilj zapada da uz pomoć domaćih poslušnika na vlasti uništi svaki otpor građana Srbije Novom svetskom poretku.
Da bi kompenzovali očito uništenje Srbije, vladajuća ološ je počela da zamajava narod priključenjem Evropskoj Uniji, kao da je to rešenje svih srpskih problema. Mnogi nasedaju na te obmane, neshvatajući da bi Srbiji bilo još gore da nas već sada prime u EU. Naravno vladajući sloj promoviše „evropske“ vrednosti“ upuštajući se u grotesne akcije promovisanja raznih gadosti odomaćenih na zapadu, domaće zadatke izvršavaju bez pogovora, uključuju mrzitelje Srbije i srpskog naroda iz nekih ogavnih NVO finansiranih od strane zapada u sve pore vlasti u Srbiji.
Licemerno iskrivljavanje prošlosti i prihvatanje „istine“ srpskih neprijatelja samo znači ubrzanje samodestrukcije srpske države i naroda.
Moramo shvatiti očajničku potrebu zapadnih marioneta na vlasti da u što kraćem periodu uvećaju svoj kapital do neslućenih razmera. To je neophodno, jer je politička vlast kratkotrajna, a moć kapitala praktično neograničena u kapitalističkom sistemu. Ko kontroliše kapital, odnosno ekonomiju, taj kontroliše bez problema politiku i kapitalu odane političare. Vlast političara je kratkotrajna, ali je vlast kapitala večna.
Narode, ako sanjate socijalizam, a trpite jaram kapitalizma, dođite i pridružite nam se. Samo jaka Komunistička Partija Srbije može biti brana uništenju države Srbije, samo snažna Komunistička Partija Srbije na vlasti može obezbediti punu zaposlenost, socijalnu sigurnost svakog građanina Srbije, dostojanstven život i srećniju budućnost.
