"Treći svetski rat je počeo, a da to nismo ni primetili".
Rečenica, koju ovih dana možemo čuti kako se izgovara i piše, pola u šali, pola u zbilji. A da je tačna, govore o tome najnoviji događaji koje iz dana u dan pratimo u Ukrajini i na Krimu, i reakcije na njih.
Da, počeo je24. marta 1999. godine, onda kada je Vladimir Vladimirovič Putin pomislio, ono što je na svečanosti prisajedinjenja Krima Rusiji u Kremlju rekao:
"Nisam mogao da poverujem svojim očima, kada su bombardovali Jugoslaviju!
Tačnije, MI smo i primetili i osetili, a ostatak sveta shvatio tek juče, kada je to Putin izgovorio. Danas, skoro u dan, petnaest godina kasnije, počinju i da se naslućuju prave razmere i posledice tog nelegitimnog i varvarskog postupka. Usprkos protivljenju Ukrajine, SAD i EU, Krim se prisajedinio Rusiji, poštujući volju građana, potvrđenu na referendumu sa 85% izlaznosti i 95% glasova za tu odluku, i naravno, pozivajući se na presedan Kosova. Bio je to, kao u perfektno odigranoj partiji šaha – matu dva poteza! Mat zapadu, SAD, EU. . .
Do toga sigurno ne bi ni došlo, da prepuna sebe (u ozbiljnoj finansijskoj krizi, koja je prosto zahtevala još jedan rat još jedno porobljavanje, da bi se pokrenula i održala trula američka privreda) Amerika nije podmetnula Evropi krupan zalogaj - Ukrajinu?...
"Treći svetski rat je počeo, a da to nismo ni primetili".
Rečenica, koju ovih dana možemo čuti kako se izgovara i piše, pola u šali, pola u zbilji. A da je tačna, govore o tome najnoviji događaji koje iz dana u dan pratimo u Ukrajini i na Krimu, i reakcije na njih.
Da, počeo je24. marta 1999. godine, onda kada je Vladimir Vladimirovič Putin pomislio, ono što je na svečanosti prisajedinjenja Krima Rusiji u Kremlju rekao:
"Nisam mogao da poverujem svojim očima, kada su bombardovali Jugoslaviju!
Tačnije, MI smo i primetili i osetili, a ostatak sveta shvatio tek juče, kada je to Putin izgovorio. Danas, skoro u dan, petnaest godina kasnije, počinju i da se naslućuju prave razmere i posledice tog nelegitimnog i varvarskog postupka. Usprkos protivljenju Ukrajine, SAD i EU, Krim se prisajedinio Rusiji, poštujući volju građana, potvrđenu na referendumu sa 85% izlaznosti i 95% glasova za tu odluku, i naravno, pozivajući se na presedan Kosova. Bio je to, kao u perfektno odigranoj partiji šaha – matu dva poteza! Mat zapadu, SAD, EU. . .
Do toga sigurno ne bi ni došlo, da prepuna sebe (u ozbiljnoj finansijskoj krizi, koja je prosto zahtevala još jedan rat još jedno porobljavanje, da bi se pokrenula i održala trula američka privreda) Amerika nije podmetnula Evropi krupan zalogaj - Ukrajinu?
Prisetićemo se :
"Snaga Rusije može biti potkopana samo ako se od nje odvoji Ukrajina. Oni koji žele to da urade, ne samo da ih moraju odvojiti, već Ukrajinu moraju suprotstaviti Rusiji, zakrviti dva dela jednog naroda i gledati kako brat ubija brata. Da bi to ostvarili potrebno je pronaći i odgojiti izdajnike među nacionalnom elitom i uz pomoć njih izmeniti samosvest jednog dela velikog naroda do takvog nivoa da mrze sve rusko, da mrze svoj rod, a da to i ne znaju. Ostalo će učiniti vreme". Ove reči izgovorio je nemački kancelar Оto fon Bizmark (1815-1898) negde sredinom XIX veka. Da legendarni kancelar nije bio pruski pedantan, i tražio da se zapisuje svaka njegova reč, neki bi mogli pomisliti da su napisane koliko juče. Što bi po naški rekli: Zavadi - pa vladaj!
Tri godine pre njegovog rođenja, jedan drugi osvajač, Napoleon Bonaparta, prvi je slomio zube na Rusiji. Desilo se to još dva puta u toku XX veka, u Prvom i Drugom svetkom ratu, što naravno kancelar nije mogao da zna. Izgleda da ni ostali nisu shvatili da Rusija nije više potkopana SSSR Gorbačova i Jeljcinova, Rusija na kolenima, već PUTINOVA JEDINSTVENA RUSIJA.
Posebno to nije shvatila Amerika, hegemon koji je "štiteći svoje interese?" ojadila toliko zemalja, da ni ozbiljni vojni analitičari ne mogu sve da ih tačno izbroje.
One, koje mi pamtimo, Irak, Libiju, Somaliju, uz slogane:"Otkud naša nafta ispod njihovog peska?"ili "Gadafijeve snage podmeću leševe na ciljeve koje mi gađamo" pa "raznobojne" revolucije koje su se takođe dešavale pod njihovim patronatom i uz njihovu svesrdnu podršku. . .
O sankcijama koje su uvodili, nećemo da trošimo reči. Reći ćemo samo, da su podguzne muve iz Srbije, od 2000. god. pa na ovamo, takođe uvodile sankcije drugim zemljama, po naređenju gazda iz EU, a da o tome javnost skoro da nije bila ni obaveštena, a ni pitana za mišljenje. Pri tome su sve bile bez ikakvog zvaničnog učešća UN, samo na "zahtev" EU! Prema Iranu, Belorusiji, Siriji. . .
Samo da napomenem: Srbiju niko ne može da prevari, ona sve zna, a drugo je pitanje kada će reagovati. Da li će to učiniti odmah kada je varaš, ili će te pustiti da živiš u iluziji da si je prevario i da si sposoban za nešto tako. Pa će te onda kada ne očekuješ osvestiti, i pokazati ti da se ona ne može prevariti!
Znajući to, rekao je stari Bizmark još poneku pametnu:
"Ako se ikada dogodi još ijedan rat u Evropi, on će sigurno nastati zbog neke glupe stvari na Balkanu. "
Kako god bilo, brzo će se pokazati:
1. Kako će reagovati Srpska vlada na "zahtev" EU o uvođenju sankcija Rusiji (koji je već stigao u susednu BiH, a Crna Gora ih je već uvela)?
2. Kako i ko će reći Rusima da "Južni tok" okreću "uzvodno"?
Neće dugo potrajati, a imaćemo odgovore na ova dva, za nas, ključna pitanja.
Ako budu onakvi, kakvima osnovano pretpostavljamo da će biti, onda su na redu onih 50% „nemih“, ona polovina Srbije, koja nije izišla na izbore. Sad se odlučuje, hoće li se Srbija prikloniti ubicama svoje dece i svojih vojnika, prihvatiti nacizam kao svoju novu ideologiju i pljunuti u lice svome rodu, ili opet ponosno i dostojanstveno ustati kao mnogo puta do sad u istoriji i pokazati da smo častan i dostojanstven narod koga vredi poštovati. Par pokvarenih jabuka ne znači da je trulež normalno stanje.
