Zašto ?

Šta sve spaja SPS, DS, njihove omladince, SNS, LDP, LSV sa estradnim homoseksualnim paraderima? Ništa, sem zajedničkog gazde. Krupni zapadni kapital diriguje svima njima, a oni su samo pajaci u ovoj predstavi. Običan dekor.

Profesionalni estradni pederi i lezbejke defiluju po „proevropskim“ medijima i kukaju kako su im ugrožena „prava“ na različitost. Očito da tu populaciju ne pogađaju ni nezaposlenost, ni beznađe, ni bezperspektivnost, ni gubitak teritorija, ni robovski položaj u kome se nalaze građani Srbije. Njih pogađa samo nedostatak našeg divljenja prema njima i što ne mogu da nas maltretiraju svojim izopačenostima 365 dana u godini. Zar im iko brani da rade šta žele između sebe. Svesni su da je gen koji kontroliše seksualno opredeljenje samo u jednom malom promilu degenerisan kod homoseksualaca, a da mnogo veći procenat homoseksualaca je po opredeljenju „peder“ a ne po genetskoj određenosti.

U nama normalnim ljudima postoji genetsko usađeno gađenje prema seksu sa osobom istog pola. Priroda se pobrinula da ljudska populacija ne izgubi osećaj za normalnu muško-žensku vezu. Besomučna homoseksualna propaganda na zapadu daje rezultate takve da homoseksualnost postaje poželjan oblik seksualnosti. Upravo ovo pokazuje dekadenciju i degenerisanost zapadne civilizacije, kao direktnu posledicu degenerisnosti kapitalističkog sistema. Homoseksualnost nije problem. Uvek je bilo i uvek će biti homoseksualaca, problem je kapitalizam zapadnog tipa koji forsira homoseksualnost kao poželjan oblik seksualnosti. Krajnji rezultat takvog „razvoja“ je neminovna propast takvog društva.

Odavno je zapad izgubio svaki instikt samoodržanja. Nikakve vrednosti njemu nisu bliske sem onih kojima se ostvaruje profit. Svaka pora ljudskog života u kapitalizmu je podložna ostvarenju profita, čak i one kojima po svojoj suštini nije tu mesto.

Homoseksualna veza nije životvorna veza, već jalova veza. Krupan zapadni kapital je u homoseksualizmu video basnoslovnu mogućnost zarade i zato forsira takav odnos kako bi iz tog degenerisanog odnosa izvlačio profit. Pošto je sve u funkciji ostvarenja profita, čak se i ženska materica iznajmljuije za od 90 000 – 200 000 evra kako bi dobrostojeće pederske zajednice mogle dobiti „potomstvo“. To je jedini razlog zbog kojeg ćete na paradi srama videti estradne pedere i lezbejke, kao i pripadnike kvislinške vlasti. Sve njih spaja služenje krupnom zapadnom kapitalu. 

Pošto je takav odnos jalov, zašto ne bi bilo moguće dozvoliti brak između oca i sina, majke i ćerke, brata i brata, dede i unuka i babe i unuke. Pošto bez prestanka pederi trube kako među njima cveta ljubav, zar ne bi bilo logično da ako se tri pedera ili lezbejke vole da sklope trojni brak između sebe, ili čak i više od obog broja. 

Društvo sebe štiti od degeneracije tako što brani brak između bliskih srodnika. Jalova homoseksualna veza može imati bilo kakav srodnički odnos, jer ne proizvodi novi život.

Nisu bolesni homoseksualci, bolestan je sistem koji pokušava da izjednači u pravima i obavezama životvornu porodicu sa jalovom karikaturom porodice.

Nametanje homoseksualnog braka od strane kapitalizma utiče negativno na sve pore života jednog društva. Kada bismo svi mi bili homoseksualci, takvo društvo ne bi moglo da opstane duže od jedne generacije.

{xtypo_rounded1}Šta je konačni cilj ovog pokreta, vidi se i iz članka aktivistkinje i novinarke Maše Gesen:

Naš krajnji cilj je razaranje i uništenje porodice
Homoseksualni aktivista Maša Gesen, koja je uz to i novinar, ruski pisac i bivši direktor ruskog izdanja „Radio Sloboda“, koja, kako sama tvrdi, ima i američko državljanstvo, predstavila je javnosti planove, realne borbe za uvođenje istopolnih „brakova“.
Tokom diskusije u Sidneju, u kojoj je i ona učestvovala i tom prilikom, u jednom momentu, ona otvoreno priznaje, da je svrha ovog „rata“, ne borba za dobijanje jednakosti u društvu, lezbo i gej populacije, već je pozadina svega, cilj, koji traži: punu demontažu porodice!
„Ovde se ne radi o pravima homoseksualaca na brak, već o tome, da instituciju i brak, kao takav, odnosno porodicu, treba – demontirati! Porodica ne treba dalje postojati u klasičnom obliku. Borba homoseksualaca „za brak“ obično krije ono, šta planiramo da uradimo supružanskom paru, kada postignemo cilj. Priče o tome, da institucija porodice pri tome, neće pretrpeti nikakvih izmena i promena, nisu istinite“.
Gesenova veruje, da se ova institucija mora promeniti. „Po mom mišljenju, porodica dalje, uopšte ne bi trebala da postoji,“ – direktno i bez okolišenja je izjavila i dodala, da joj se veoma dopada uzimati učešća u stvaranju mitova, čiji je cilj, drugačiji od uobičajenog.
Da bi ilustrovala potrebu eliminisanja porodice, ona je kao primer navela svoju „porodicu“, gde troje dece, imaju petoro odraslih roditelja, koji ih gaje i podižu … Prema njenim proračunima, „petoro roditelja su podeljeni u dve grupe od po tri“. Maša Gesen dalje kaže da: „želi da živi u takvom pravnom sistemu koji će imati sposobnost da legalizuje tu realnost, tako da se ne slaže sa institucijom braka i porodice“! {/xtypo_rounded1}

Degenerisani oblik društva kao što je kapitalizam je direktno usmeren na razbijanje porodice, jer je upravo porodica poslednja brana slomu svih vrednosti, jer upravo humanizam, poštovanje osnovnih komunističkih postulata na kojma počivaju normalne porodice može samo da oplemeni članove porodice, kako bi bili što bolji ljudi. Kada bismo na porodicu primenili osnovne kapitalističke postulate, kao što su konkurencija među članovima porodice ili na primer čovek je čoveku vuk, takva porodica ne bi mogla da opstane.

Pošto je mnogo toga u kapitalizmu okrenuto naglavačke, onda nije ni čudo da je imenica „ponos“ postala sinonim za jalovu, izopačenu, neživotvornu homoseksualnu vezu. Zar iki može biti „ponosan“ što je u takvoj vezi? Zar su roditelji bilo kog homoseksualca „ponosni“ na svoje dete?

Kada se iz pojma braka izbaci pojam živorodnosti onda ostaje jalova ljuštura u koju zapadni zakonodavac pod pritiskom krupnog kapitala gura svakakve nastranosti i izopačenosti. Sve to svodi pod kategoriju „ljudskih prava“. Bilo kakva pobuna protiv toga , kao vapaj onog dela društva koji nije izgubio instikt samoodržanja, izaziva odmazdu krupnog kapitala i vlasti koja mu služi nad tim delom društva kao homofobičnog, nazadnog, zaostalog, itd.

Marksovo pismo Engelsu od 22. juna 1867. god. pokazuje stav Marksa prema homoseksualizmu. Potpuna je laž da su samo desničari protiv estradnog homoseksualizma. Protiv toga je svaki normalan čovek kome je stalo do održanja ljudske vrste.

Ako ipak odlučite da iskažete svoj protest i iziđete na ulicu , učinite to mirno i dostojanstveno. Pokažite da se razlikujete od njih, da ste civilizovani. Ne napadajte vaše drugove radnike u uniformama, nisu oni krivi što su im poslodavci takvi kakvi su, oni ipak rade da bi, kao i svi mi, preživeli.