24
pet, nov
×

Upozorenje

JUser: :_load: Nije moguće učitati korisnika sa ID: 62

8719946

Marksova kritika kapitalizma u svojoj biti je misao socijalističke revolucije. To je osnovna ideja na osnovu koje i u odnosu prema kojoj može da se odredi autentičnost „marksističkog“ predznaka. Stav da je „ispravna teorija svest prakse koja menja svet“ pretstavlja samosvest Marksove revolucionarne misli. Na njenom temelju i u odnosu prema njoj (i) Marksove ideje dobijaju marksističku legitimnost. Ne odgovaraju svi Marksovi stavovi njegovoj teoriji revolucije. Marksova misao nije od svojih početaka bila teorija socijalističke revolucije, već je to postala pod uticajem razvoja kapitalizma i radničkog pokreta. Postajanje proletarijata u najrazvijenijim kapitalističkim zemljama Evrope političkom snagom koja je u stanju da menja svet uslovilo je postajanje Marksove misli teorijom socijalističke revolucije.

Po Marksu, egzistencijalna i samim tim opšte-društvena kriza zasniva se na ekonomskoj krizi kapitalizma koja proističe iz toga što su proizvodni (svojinski) odnosi postali ograničenje za razvoj proizvodnih snaga. Na to nedvosmisleno upućuje Marksov stav iz Priloga kritici političke ekonomije koji pretstavlja kamen-temeljac njegove teorije revolucije: „Materijalne proizvodne snage društva dolaze u protivurečje spostojećim proizvodnim odnosima koji postaju njihovi okovi. Tada nastupa epoha socijalne revolucije.“ Radnička klasa je „uklještena“ između proizvodnih snaga i proizvodnih (svojinskih) odnosa. Klasna svest nalaže radniku da se ne bori za ukidanje kapitalizma sve dok...

Opširnije...
Komentar (0) Hits: 3569

Greek steel workers strike

Centar svetske revolucije preselio se na evropski kontinent. Kriza evra i agonija unije, uvlači jednu za drugom zemlje članice u vrtlog ekonomske i moralne propasti. Evropski samiti, jedan za drugim, proglašavaju kraj evro krize. Oporavak tržišta i povratak stabilnosti obećavaju se za sat, dan ili dva a onda novi pad, novi sunovrat. Indeksi evropskih berzi podseća na temperaturni grafikon neizlečivo bolesnog pacijenta.

Turbulentnost tržišta je, pre svega, odraz ekstremne nervoze u umovima evropske buržoazije. U mnogim zemljama unije najavljivani „oporavak“ postaje nemoguća misija. Ova kriza je bez premca i po obimu i posledicama daleko snažnija od one iz tridesetih godina prošloga veka. Neizbežni kolaps evra, a verovatno i dolara, preti da gurne svet u drugu Veliku depresiju. Buržoazija je ostala bez kompasa i pravca i grčevito se bori kako bi, makar za godinu, produžila...

Opširnije...
Komentar (0) Hits: 5041

runmeu

Rumunija je 1993. godine potpisala Sporazum o pridruživanju (Evropski sporazum ili Europe Agreement) sa EU. Godine 1995. je podnela kandidaturu za članstvo u EU. Prvog januara 2007. godine Rumunija je postala članica EU (ili, za par nedelja se navršava 6 godina od kada je Rumunija postala članica EU i dve decenije od kada je otpočela pridruživanje EU). U tom periodu (1993-2012.)

Rumunija nije napredovala u većini ekonomskih i društvenih pokazatelja, naprotiv. Sledeća tabela pokazuje pad broja stanovnika od oko dva miliona u ''evropskom'' periodu Rumunije od 1993-2011. godine.

Pad broja stanovnika Rumunije u periodu 1993-2011. godine ; [1]

Godina

U milionima

1993.

 23

2011.

 21

Da se ne radi samo o emigraciji stanovništva u zapadnu Evropu, pokazuju i podaci o prosečnom životnom veku muškarca u Rumuniji. Tačnije...

Opširnije...
Komentar (0) Hits: 2013

revolution

"Svaki oblik vladavine ruši sam sebe kad prevrši meru u čuvanju osnovnog principa. Aristokratija propada kad suzi krug vlastodržaca, a oligarhija kad se preda neopreznoj pohlepi da se odmah obogati.Obadve izazivaju revoluciju. Kad revolucija prestane, može se čoveku činiti da je ona došla iz sitnih uzroka i neznatnih ćudljivosti; ali, mada nju mogu izazvati nevažni povodi, opet je ona iznenadna posledica teških i postepeno nagomilanih rđavih stanja. Kad telo oslabi zato što su zanemarivane sitne povrede, onda već i jednostavna rana može dovesti do teške bolesti ..."

                                                                                        &nbsp...

Opširnije...
Komentar (0) Hits: 4362

war1

Teška finansijska i privredna kriza uvek dođe u paketu s recesijom – a odgovor na veliku nezaposlenost su javni radovi. A najveći javni radovi su, naravno, ratovi. To znači da je vojska najveći izvođač javnih radova. Posebno američka vojska, podrazumeva se. Još gore: „Američka vojska je najveći – i praktično jedini veći – američki program zapošljavanja“, kaže Robert B. Reich, sada profesor, nekad Klintonov ministar rada. Ako pogledate brojke, slika se odmah izoštri. Pazite: u vojsci je trenutno 1.400.000 Amerikanaca, 833.000 ih je u rezervi, a oko 1.600.000 ih je zaposleno u preduzećima koja rade za vojsku. Bez vojske, bez tog „protivrecesijskog“ programa – nezaposlenost u Americi bila bi osetno veća nego sad: trenutno nezaposlenost iznosi 9,5%, a bez vojske bi iznosila 11,5%. A tek ovo: u kojim američkim regionima su ljudi prošle godine zaradili više nego pre? U kojim američkim...

Opširnije...
Komentar (0) Hits: 4905

cena_izdaje

ŠTA REĆI KAO UVOD ... U ovom odabiru nema ni jednog podatka koji nije prethodno javno objavljen. Nikoga nije zanimalo da ih detaljnije izučava. Metod ove kompilacije zasnovan je na fokusiranju na određene ličnosti za koje javne informacije ukazuju da su sistemski iznad zakona. One koje su izostavljene moguće je unošeti naknadno, kako projekat bude sistematizovan, bez remećenja zaključka koji se nameće.

Tokom istorije srpski narod ispoljio je svoju državotvornost. Zakonik cara Dušana bio je, posle Magna Carta Libertatum, prvi akt koji je ograničio volju vladara, iako je Dušan tada bio na vrhuncu moći, za razliku od engleskog kralja, Jovana “bez zemlje” koji je bio u podređenom položaju u odnosu na svoje velikaše. Sretenjski ustav Miloša Obrenovića bio je, posle američkog i francuskog, treći građanski ustav na svetu. Za razliku od ovih primera, naša generacija ostavila je na...

Opširnije...
Komentar (0) Hits: 6611

dugovi

Bez pretenzija da ovom prilikom ulazim u političko-nacionalne, pa i verske razloge razbijanja SFR Jugoslavije, kojih je neosporno bilo, želim da vam na praktičnom primeru pokaže stvarne, i glave razloge za njeno razbijanje. Kome je razbijanje Jugoslavije trebalo, ko je tu profitirao, a ko ostao opljačkan - zaključite sami.

Bivša Jugoslavija u trenutku raspada dugovala je oko 16 milijardi dolara ili radi lakšeg računanja ako to po današnjem kursu preračunamo oko 11,5 milijardi evra. Posle 17 godina od raspada, krajem 2008 godine države, članice bivše jugoslovenske federacije dugovale su ukupno 117,3 milijardi evra, a po nezvaničnim podacima početkom jula ove godine duguju frapantnih 133 milijarde evra. Kažem frapantnih jer je ovo državni dug, kome treba dodati još bar isto toliki, nastao zaduživanjem preduzeća kod banaka u inostranstvu, ali i samih građana kod opet inostranih banaka...

Opširnije...
Komentar (0) Hits: 5718

Još članaka...