Analize
Ocenite ovaj članak
(2 glasova)

KONTEKST: Teroristički napad na satirični magazin Charlie Hebdo (nedeljnik Charlie) u kome je ubijeno 12 osoba (uključujući najveći i „najznačajniji“ deo redakcije koju su činili crtači i novinari: Charb, Wolinsky, Cabu, Bernard Marris, Tignous) i četvoro njih teško ranjeno, postao je glavna svetska vest na početku ove 2015. godine. U pitanju je klasično ideološki motivisano ubistvo sa, u najvećem, precizno utanačenim metama. Posebno zbunnuje način na koji je izveden ovaj verovatno najgori politički masakr u Francuskoj u poslednjih pola veka: priprema, hladnokrvni i brzi napadi, rafalna paljba, 12 egzekucija u izuzetno kratkom roku, dobro istrenirane ubice koje ni u jednom momentu ne pokazuju znakove panike itd. U najkraćem, zapanjujuća „profesionalnost“ i okrutnost, glavne su karakteristike datog zločina.

ZAŠTO CHARLIE HEBDO?: U pitanju je magazin, nedeljnik, koji, prema rečima sada već bivšeg glavnog urednika i vodeće ličnosti Charaba (Henri Charbonnier – pravo ime i prezime), okuplja i reprezentuje razne struje i frakcije na levici: od umerene, preko radikalne, do ekstremne levice (pa i one ljude koji apstiniraju od glasanja i samopoimaju se apoliticnima). Da bi se razumela redakcijska linija časopisa, takođe treba pomenuti da su pitanju novinari i crtači koji su manje-više u ranijim periodima radili u dnevnim novinama Komunističke partije Francuke (PCF), Humanité, i u drugim casopisima u kojima je dominirala tzv. „Prva levica“, ili „stara levica“ (ovaj tip levice je kroz unutrašnje političke borbe prisutan u gotovo svim najrelevantnijim francuskim levičarskim partijama), čija je jedna od glavnih karakteristika upravo bespogovorni univerzalizam i plediranje za čisto sekularnu republiku.

U tom ključu postaje jasnije zašto su glavne „mete“ ovog satiričnog, ali društveno i politički otvoreno angažovanog magazina, upravo konzervativna i ekstremna desnica, katolicizam, islamizam, judaizam, religijske sekte itd. Uprkos žestokim i izrazito...

ponedeljak, 05 januar 2015 01:00

Državni kapitalizam ? Stranputice i zablude ...

Napisala
Ocenite ovaj članak
(2 glasova)

tito i staljin 1415829029 589466Ljudi pred novim pojavama često traže zaklona u starim rečima. Tako su i sovjetsku zagonetku pokušali prikriti izrazom „državni kapitalizam“ koji je zato prikladan što ne znači ništa određeno. Njome su se najpre označavali slučajevi kad buržoaska država preuzme upravljanje nad saobraćajnim sredstvima i nekim industrijskim granama. Neophodnost takvih mera je jedan od simptoma koji upozoravaju na to da kapitalističke proizvodne snage nadrastaju kapitalizam, što znači da taj poredak u praksi delimično opovrgava sam sebe. Ali uprkos takvim slučajevima on se odražava ostajući i dalje kapitalistički.

U teoriji se može zamisliti situacija u kojoj bi se celokupna buržoazija organizovala u jedinstveno dioničarsko društvo sa ciljem da sa državnim sredstvima upravlja celom nacionalnom ekonomijom. Ekonomski mehanizam takva sistema ne bi imao nikakve tajne. Poznato je da kapitalizam ne dobija kao profit višak vrednosti što ga ostvaruju njegovi radnici već deo viška vrednosti čitave zemlje koji je srazmeran njegovu udelu kapitala. U integralnom „državnom kapitalizmu“ zakon o jednakoj raspodeli profita primenjivao bi se direktno, jednostavnom knjigovodstvenim operacijom, bez konkurencije kapitala. Takva sistema nije nikad bilo niti će ga ikada biti jer su suprotnosti koje podgrizaju odnose među posjednicima preduboke, a i zato što bi država kao jedini predstavnik kapitalističkog vlasništva bila odveć primamljiv cilj za društvenu revoluciju.

Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

4-11-bigSvu prozapadnu nečist, sve to raspadajuće socijalno smeće poželjno je istisnuti iz zemlje na Zapad, kako taj zloćudni tumor ne bi ovuda širio svoje opasne metastaze.

Još jedan poraz predsednika SAD Baraka Obame na unutar-političkom frontu koji se dogodio pre par dana (usled čega su već obe palate američkog Kongresa prešle pod kontrolu njegovih političkih oponenata Republikanaca), na najdirektniji način je povezan sa Rusijom. Zbog toga što je Obama olicetvorenje goluba mira u poređenju sa mnogima koji se sada suprotstavljaju domaćinu Bele kuće na Kapitol hilu. Bez obzira na to što je sadašnji predsednik učinio bukvalno sve što je moguće kako bi obuzdao Rusiju i iskoristio praktično sva sredstva da bi je ponovo potčinio američkom diktatu. Prema mišljenju niza ruskih političkih analitičara, predsednik SAD je u ovom trenutku uzeo kurs na svrgavanje Vladimira Putina posredstvom organizovanja državnog prevrata u Rusiji. I upravo neophodnošću stvaranja povoljnih uslova za takav prevrat, objašnjava se američka avantura u Ukrajini.

Ipak, Obamini oponenti u Kongresu smatraju da on nedovoljno čini na planu suzbijanja Rusije i spremni su ići mnogo dalje – sve do pokretanja pravog rata protiv goropadne zemlje. Već danas se u Senatu SAD razmatraju pitanja da se sankcijama protiv Rusije pridoda snaga federalnog zakona i da se skinu sva ograničenja u odnosu na naoružavanje armije ukrajinskog režima gurnutog od strane tih istih Amerikanaca u rat protiv Rusije. Već sada je očigledno da će se svi kandidati za budućeg predsednika SAD međusobno boriti u stepenu neprijateljstva prema Rusiji i da će “oživeti globalno rukovodstvo SAD koje je porušeno od strane Obame”. I ostaje samo da se nadamo da su u Kremlju u potpunosti svesni toga ....

Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

 

Analiza najopasnijeg scenarija: Treba li SAD-u rat u Ukrajini kao spas protiv rusko-kineskog udara na dolar?Obama-Death

Može se slobodno reći kako je rat u Ukrajini već počeo. Takozvani ukrajinski “predsednik” Aleksndar Turčinov je poslao vojsku na istok zemlje sa zadatkom da “od separatista i terorista oslobode Slavjansk”, čvorište svih željezničkih i putevnih komunikacija na istoku Ukrajine i grad koji je direktno povezan sa sedištem ruske Južne vojne oblasti u Rostovu na Donu. Stoga se da zaključiti kako je napad na Slavjanask samo uvertira u predstojeće “protivterorističke akcije” protiv stanovnika Donjecka, Harkova, Zaporožja, Luganska i drugih gradova, koji bi se u tom slučaju našli u nešto nepovoljnijoj situaciji u organizovanju odbrane protiv onih koji njihove gradove žele da “oslobode” od njih samih.

Obavještajni izvještaji potvrđuju da je napad na proruske aktiviste na istoku zemlje dogovoren na tajnom susretu između predstavnika “vlade” u Kijevu i Johna Brennana. Da neće ići sve baš tako lako kako su to zamislili ministar unutrašnjnih poslova Avakov i v.d. “predsednik” Turčinov govori i spremnost pripadnika AntiMajdana da Slavjansk brane pod svaku cenu, što su otvoreno poručili odmah nakon sinoćnjog ultimatuma. Graham Phillips za RT javlja kako je celokupno stanovništvo grada spremno na odbranu. AntiMajdan Info navodi kako je odbrana spremna i u drugim gradovima, a nakon što su pripadnici lokalne milicije zaplenili pun kamion prenosnih protivazdušnih sistema “Igla” i projektila za višecevne ...

sreda, 02 april 2014 02:00

Operacija „Barbarosa II“

Napisano
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Russian steppesKriza u Ukrajini se mora posmatrati pre svega kao težnja krupnog zapadnog kapitala da ovlada resursima cele planete. Stavljanjem kolonijalnog jarma Ukrajini, zapad bi se približio svom konačnom cilju, a to je osvajanje svih ekonomskih potencijala Rusije. Padom cele Ukrajine u ruke zapada, Rusija se ne bi mogla odbraniti od krstaša sa zapada. To rusko rukovodstvo i narod veoma dobro osećaju.

Kakva je još svrha sukoba zapada sa Rusijom?

Ovde možemo navesti još nekoliko razloga zašto je potreban rat zapadu preko leđa Ukrajine, a to su:

 1. Rusija je, po mišljenju mnogih budala na zapadu, tradicionalni geopolitički neprijatelj Anglosaksonaca – mnogo je ozbiljnija kao protivnik od bilo koga na ovoj planeti. iako je Kina proglašena za najvećeg protivnika zapada, zapad bez ruskih prirodnih resursa koji bi bili stavljeni u pogon zapada, ne može ni u snu da pomisli o napadu na Kinu. U tom slučaju Kina ne može računati na trgovinu sa Rusijom i kupovinu strateških proizvoda kojima Rusija raspolaže.

2. Mržnju prema Rusiji najlakše je izazvati s relativno malim sredstvima. Dovoljne su sveže naštampani dolari koji realno vrede manje od vrednosti papira na kojem se štampaju, gomila korisnih idiota ili ludaka na vlasti i sredstva ...

Ocenite ovaj članak
(13 glasova)

hapsenje1Odluka Međunarodnog suda u Hagu i suđenja Srbima u Haškom tribunalu i Beogradu trebalo bi da budu srpska dežurna tema, radi pomirenja i izvesnije budućnosti.

Da bi se bilo iznad greha u vezi s budućom sudbinom, potrebno je da se raščisti s globalističkom famom i pogleda istini u oči.

Kako je moguće, pita se novinarka Radio BE 92, u emisiji „Kažiprst”, da Evropska unija i „demokrate” prihvate SPS u svoje okrilјe, kada je SPS na čelu sa Slobodanom Miloševićem izazvao ratove i počinio tolika nedela na Balkanu.

S druge strane, svaki normalan gledalac njihovog TV prenosa pita se: kako je moguće da se toliko bestidno Soroševci prave naivni.

Kako je moguće, i do kada će biti moguće da vlast u Srbiji ne štiti svoj narod od laži, ucena, podvala, foliranja i kleveta?

Ipak, kada se malo razmisli, jasno je zašto sadašnje vođe srpskog roda prihvataju da Srbima sudi „svetska elita” (članovi „Iluminata” smešteni u Evropskoj komisiji i mega finansijeri) i njegovi pristrasni na specijalnim kursevima obrazovani činovnici Žoze Manuel Barozo, Marti Ahtisari, Oli Ren, Havijer Solana…

Srpske vođe nisu imale smelosti da traže njihovo izuzeće, iako su imale za to izuzetno mnogo argumenata. Jasno je zašto prihvataju da sede naspram lјudi koji ...

StartPrethodna1234SledećaKraj
Strana 1 od 4