20
pon, nov

Analiza anti-radničke revolucije

Analize
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

spain-strikes-2012-03-29Šta se krije iza "ekonomskog oporavka" u svetu … ?
Jedna drevna kletva kaže "živeo u zanimljivim vremenima", sudeći prema aktuelnim događanjima na svetskom nivou - izgleda kao da je cela moderna generacija po tom pitanju "ukleta".
Izvještavanje najvećih medija o ekonomskoj krizi često je orkestrirano na način da proizvede željene efekte - u korist investitora i finansijskih tržišta.
Ponekad je taj element širok, a ponekad suptilan. Osvrnimo se na trenutak na veliki generalni štrajk u Španiji, na kom je prema najnovijim istraživanjima učestvovalo čak 77% radništva - investitor Rupert Osborne rekao je za The Guardian kako su snimci generalnog štrajka "isprepadali" celo tržište.

Objavljujmo vesele i sretne vesti - zaštitimo histerična tržišta
Drugim rečima "tržište" se ponaša kao iracionalna i rastrojena osoba koja boluje od niza teških psihičkih poremećaja.
Tržište ne vodi ni faktima niti činjenicama - glomazna izveštaja, statistički podaci i analize služe isključivo za rad niže-rangiranih operativaca.
Moderni sveci - poznatiji kao "investitori" - histerično paničare na svaki medijski naslov koji im ne ide na ruku.
Da se u ovom trenutku - hipotetički - svi najveći mediji sveta okrenu strogo regularnom objektivnom novinarstvu, cela struktura moderne ekonomije bi se verovatno raspala, a najveći predstavnici iste bi zaključili da im je masovni Seppuku jedino rešenje.
Najveći mediji često imaju svrhu poslužiti kao sredstvo za smirenje ovoj uznemirenoj skupini.
Stoga ne čudi da se često stvarnost izvrće do krajnjih granica kako bi se stvorio utisak, zapravo imperativ - kako je sve "pod kontrolom".
Saniranje stvarnosti i borba protiv panike nije usmerena samo prema investicionim elitama, naravno, često se istom taktikom nastoje primiriti oba međusobno suprotstavljena tabora - kapitalisti i radnici.

Kako na makro, tako i na mikro sceni - dan pre referenduma o ulasku Hrvatske u EU na ulicama Mađarske se okupilo, prema nekim procenama, oko 400.000 ljudi koji su protestovali protiv Evropske Unije. Naravno, Mađarska ima svoje specifične probleme i razloge zbog kojih se održavaju masovne demonstracije - no poenta je u sledećem - ta važna vest doslovno je ignorisana među najvećim medijima.
Razlog je vrlo jasan - ne stvarati paniku među stanovništvom koje, eto, baš taj dan ima demokratsku građansku dužnost pristati na ulazak u EU.

"Oporavak" je put u neo-robovlasnički sistem, a "nova radna mesta" su doživotni radni kampovi
Ipak, to su sve sitne manipulacije i mikro detalji ako upoređujemo sa onim što se ovih dana provodi. Mnogi će primetiti kako je "velika ekonomska kriza" bila nedeljama i mesecima udarna vijest širom sveta - spekuliralo se o opštem potopu, katastrofi, kolapsu itd No, u zadnjih nekoliko meseci - ako pratimo globalno uticajne medije - ta opasnost je naglo nestala i danas svi govore o "oporavku".
Recimo odmah jasno i glasno - "oporavak" je velika laž i marketinški trik, pravi termin koji bi trebao opisivati aktuelno stanje je "propadanje radnika na neo-robovlasničku nivo".
Statistike već danas u SAD-u pokazuju kako se nezaposlenost smanjuje - nema sumnje da će uskoro iu EU političari slavodobitno mahati novim brojkama trijumfalno objavljujući kako je kapitalizam pobedio zlu recesiju i kako nam svima dolaze bolji dani.
Ne dolaze nam bolji dani - dolaze nam još daleko gori, teži i besperspektivniji dani, uprkos ekonomskim pokazateljima koji nisu ništa drugo nego obmana za mase. "Imati posao" će značiti biti doživotno zarobljen u radničkom izrabljivački kampu, jedino što ćemo biti prisiljeni povremeno menjati kamp ili stajati pred vratima istog.
Kakvi se poslovi stvaraju? S kakvim uslovima? Novi "poslovi" koji će uskoro popraviti sablasnu krivulju stope nezaposlenosti nisu poslovi s kojima bi prosečan čovek mogao živeti život dostojan čoveka i neće biti u stanju da brinu ni za sebe, a kamoli za sopstvenu porodice.
"Novi" poslovi neće imati nikakve socijalne zaštite i u njihovu kreaciju krenuti će se čim na snagu stupe novi zakoni koji razbijaju sva prethodno teško stečena radnička prava.
Kada Obama slavodobitno objavi kako je stvoreno "200.000 novih radnih mesta", nikada ne spominje o kojim se radnim mestima zapravo radi. Kako ističe američki ekonomist Doug Henvood, gotovo 1/5 novih radnih mesta koja su zabeležena u januaru otpada na kurire i dostavljače kompanija kao što su FedEk i UPS, jer im je trebala dodatna jeftina radna snaga da raznosi praznične poklone.
Naravno, sistem je podešen na takav način da registruje što manju nezaposlenost - tih 40 i nešto hiljada dostavljača prazničnih poklona danas se verovatno ponovo nalazi u istoj situaciji kao i beznadnoj pre par meseci.
Kako takva osoba - a radi se u prvom redu o mladim ljudima - može uopšte sanjati o podizanju sopstvene porodice ili bilo kakvoj perspektivi u svom životu?

Uništavanje radničkih prava kako bi se stvorili milioni radnika zrelih za hiper eksploataciju
Krupni kapitalisti jedva čekaju da zaposle veliki broj novih ljudi, to je tačno, ali čekaju da ti uslovi budu toliko mizerni i plate toliko niske da će doslovno dobijati radnu snagu koja će raditi u uslovima koje ne možemo nazvati drugačije nego "neo-robovlasništvo".
Trenutno na "lageru" imaju milione kandidata - u državama kao što je Španija nezaposlenost mladih ljudi iznosi gotovo 50%. Sada se nalazimo u fazi čekanja - bitno je izvršiti anti-radničku revoluciju da bi se ponovno radnike primilo na posao. To se događa svuda oko nas - direktne primere imamo u Grčkoj, Italiji, Španiji, Portugalu, Irskoj - ali, da ne bi bilo zabune, i u vlastitoj zemlji i okruženju.
U Grčkoj su implementirane permanentne mere kojima radnici gube mnoge beneficija i prava, usledio je žestoki radnički otpor - sada se čeka da se taj otpor "smiri" kako bi se moglo početi sa deljenjem "novih" poslova.
Mario Monti - nedemokratski postavljen premijer, bivši konsultant Goldman Sachsa - u Italiji vodi podjednako žestoku anti-radničku revoluciju. Kada se dovoljno srežu sve beneficije i radnička prava, Monti će takođe proglasiti - "dragi Italijani, sada se možete vratiti na posao". Kada se vrate na posao dočekati će ih plaća s kojom će jedva sklapati kraj s krajem, bez ikakve šanse da to ikada promene.
Zašto ne? Ako proizvodnja ponovo krene? Zato jer sav dodatni profit, nakon anti-radničke revolucije, neće ići na poboljšanje radnih uslova već isključivo u džepove kapitalista.
Plate i primanja direktora, uprave, menadžera na najvišem spratu, vlasnika i ostale kapitalističke elite vrtoglavo rastu iu vreme najteže krize.

Teorija da će najbogatiji podeliti svoje bogatstvo s radnim narodom je najveća laž u istoriji ekonomije
Mnogi spekulišu kako će najbogatijima bonusi i plate nastaviti i dalje rasti, 2012 bi mogla oboriti i rekordnu 2011. Direktori međunarodne energetske korporacije ConocoPhillips primili su u 2011. povišice i od 55%, prenosi Vall Street Journal. Korporacija Maci 's Inc. svojim direktorima isplaćuje plate od 14.5 miliona USD, oko 23% porasta u tmurnoj 2011, prenosi Bloomberg.
San Francisco Chronicle javlja kako se glavnim direktorima u Bank of America plaća povećala za čak 4 puta.
Ovakvih primera ima još jako puno - kapitalistička elita ubire nezamislive količine novca. Pritom, osim regularnih plaća, izdaju se gigantski bonusi - zbog dobro obavljenog posla? Ne, isključivo zbog činjenica da slomljena radnička klasa proizvodi toliko dodatnog profita da više ne znaju ni sami kamo s tolikim novcem, ali jedno znaju - definitivno ga neće dati radnicima.
Osnovna teorija kapitalizma ide otprilike ovako - pustimo kapitalistima da postanu super bogati i kada se maksimalno namire, onda će oni deo tog bogatstva proslediti s vrha prema dnu. To je najveća besmislica u istoriji ekonomije - da, kapitalisti će proslediti deo svog enormnog bogatstva "prema dole", ali samo u situacijama kada postoji snažna država i još snažnije radničke organizacije koje bi ih na to prisilile.
Teorija da bi oni sami to uradili je zločinački pogrešna - dovoljno je videti ko nam govori o tim "teorijama" - oni sami.

Međunarodna borba protiv anti-radničke revolucije
Nakon što prođu sve reforme koje sprovodi Obama, Monti, Sarkozi, Merkel, Čačić i drugi - čeka nas kapitalistički raj i radnički pakao.
Od 2008 do danas (a pripremana je već jako dugo) sprovodi se anti-radnička revolucija u svim kapitalističkim zemljama sveta.
Što je revolucija u pravom smislu reči? Promena prethodnog stanja na potpuno novo stanje - to se trenutno odvija pred našim očima - ceo svet se zaista iz temelja menja kako govori jedna međunarodno poznata pesma, ali ovog puta - nagore.
Radnički protesti u Italiji, Grčkoj, Španiji i drugde zadnje su linije odbrane - ako one padne, mesto da eskaliraju, uskoro ćemo dobiti ekonomski model koji je daleko rigorozniji i izrabljivačkiji no što je ikada bio.
Radnici se ne mogu i ne smeju miriti s ovime, već su i previše popustili pred siluetama koje u odelu i kravati putem podobnih medija propagiraju kako je ovo "jedini put" - ovo je put u propast i robovlasništvo pod iluzijom pseudo-slobode, radnici širom sveta moraju uvideti kako njihova borba nije selektivna niti ograničena na njihovo podneblje, industriju ili nacionalne granice - ovo je globalna borba između potlačene većine i izrabljivačke sitne manjine. Čim ti sentimenti postanu kristalno jasni većini radnika, konačna pobeda im je zagarantovana.

Preuzeto od: http://www.advance.hr

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha