This website is protected by RSFirewall!, the firewall solution for Joomla!

Analize
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

runmeu

Rumunija je 1993. godine potpisala Sporazum o pridruživanju (Evropski sporazum ili Europe Agreement) sa EU. Godine 1995. je podnela kandidaturu za članstvo u EU. Prvog januara 2007. godine Rumunija je postala članica EU (ili, za par nedelja se navršava 6 godina od kada je Rumunija postala članica EU i dve decenije od kada je otpočela pridruživanje EU). U tom periodu (1993-2012.)

Rumunija nije napredovala u većini ekonomskih i društvenih pokazatelja, naprotiv. Sledeća tabela pokazuje pad broja stanovnika od oko dva miliona u ''evropskom'' periodu Rumunije od 1993-2011. godine.

Pad broja stanovnika Rumunije u periodu 1993-2011. godine ; [1]

Godina

U milionima

1993.

 23

2011.

 21

Da se ne radi samo o emigraciji stanovništva u zapadnu Evropu, pokazuju i podaci o prosečnom životnom veku muškarca u Rumuniji. Tačnije, zdravstvena zaštita i uslovi života Rumuna su očigledno takođe pogoršani (iako bi bilo logično da se produžava životni vek jer medicina napreduje) u periodu 1993-2012. Životni vek  je u 1993. godini  iznosio 71, a u 2012. godini (nakon skoro 6 godina članstva) je opao u odnosu na 1993.[2]

Takozvani evropski put Rumunije je doneo i rast spoljnog duga nakon potpisivanja Sporazuma o pridruživanju. Tačnije, od 1993. do 2005. spoljni dug ove države je porastao za nekoliko puta. Godine 1993. spoljni dug je iznosio samo četiri milijarde dolara, a dve godine pre ulaska u EU dug je (2005. godine) dostigao skoro 10 puta veću sumu od oko 35 milijardi dolara.

Rast spoljnog duga Rumunije u milijardama dolara nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i dobijanja kandidature za EU i početka pregovora o članstvu,  u periodu 1993-2005.

Godina

U milijardama dolara

1993

4

2005.

35

Spoljni dug Rumunije je nastavio da raste i nakon stupanja ove zemlje u EU. Tačnije, uoči stupanja u EU, 31. decembra 2006. godine je iznosio 42 milijarde dolara. Pet godina kasnije (u decembru 2011) spoljni dug Rumunije dostigao je 3 puta veću sumu, od 127 milijardi dolara.

Rast spoljnog duga Rumunije u milijardama dolara pre i posle ulaska u EU u periodu 2006-2011.

Godina

U milijardama dolara

2006

42

2011.

127

Nakon ulaska Rumunije u EU porastao je i spoljnotrgovinski deficit ove zemlje. Ukidanje carina u trgovini sa EU je dovelo u nepovoljan položaj rumunsku privredu. Posledica je veliko povećanje spoljnotrgovinskog deficita.

Rast spoljnotrgovinskog deficita Rumunije u američkim dolarima pre i posle ulaska u EU

Godina

U milijardama dolara

2004.

5

2011.

11

Nakon ulaska Rumunije u EU porastao je i budžetski deficit ove države. Tačnije, ogromni izdaci za otplatu spoljnog duga direktno su se odrazili i na budžetski deficit .

Rast budžetskog deficita Rumunije u američkim dolarima pre i posle ulaska u EU

Godina

U milijardama dolara

2004.

1

2011.

8

Rast budžetskog deficita (izazvan, pre svega, otplatom ogromnog spoljnog duga) neminovno je doveo i do povećanja PDV od oko 5% (sa 19% na 24%) u 2010.godini. Zatim i do povećanja cena i pada kupovne moći (procenjuje se da je u tom periodu kupovna moć Rumuna opala za oko 30%).[3]  U Rumuniji su u januaru2012. godine izbili i veliki višednevni potesti zbog uskraćivanja prava iz zdrastvenog osiguranja i loših socijalnih uslova.

U tom (sumornom) kontekstu, čak i nemački mediji (naklonjeni EU) u svojim reportažama iz Bukurešta ne mogu da sakriju očajničke izjave siromašnih građana Rumunije. Na primer: ''Vlada veliko siromaštvo u Rumuniji. To je užas. Sa merama štednje Baseskua je postalo još gore. Da je ostao na vlasti, pomrli bi od gladi''. Ili : '' U Rumuniji danas obični građni mogu razmišljati samo o preživljavanju. Nikakvi planovi i projekti nisu mogući ...Mi više nismo evropska zemlja, mi smo potponuli na nivo Južne Amerike ''.[4]

Dok  rumunski građani sve lošije žive, prema podacima Evropske centralne banke, bankarski sektor (dominantno u rukama stranaca) je ostvario najveće prihode od kamata i provizija u čitavoj EU.

Takođe, prosečna kamatna stopa u siromašnoj Rumuniji dostigla je oko 12% (2011 .godina) i bila je jedna od najvećih u Evropi.[5] Monopol u bankarskom sektoru  u Rumuniji kao i Srbiji drže banke iz zapadnog dela EU. Na primer (slično kao i u Srbiji) austrijske banke poseduju oko 30% bankarskog tržišta.[6]

Kako postupaju banke iz zapadnog dela EU u Rumuniji najbolje pokazuje izjava rumunskog predsednika Trajana Baseskua (posle najave da će Centralna banka Austrije ograničiti pozajmice austrijskim bankama u Rumuniji i istočnoj Evropi): ''Želeli bismo da podsetimo evropske partnere na kom stepenu su vezali članstvo Rumunije sa privatizacijom bankarskog sistema...gospodo,ostvarili ste ogromne profite u Rumuniji od 2000. do 2009.godine i odluka Centralna banka Austrije bila bi čist dokaz nepoštene igre prema Rumuniji''.[7]

protest-poljoprivrednika-u-Rumuniji

Rumuni očajnički traže posao i u Srbiji (iako je njihova zemlja u formalnom smislu  godinama ''ispred'' naše na takozvanom evropskom putu). Ili, šest godina nakon prijema u EU, rumunski državljani rade kao nadničari u Srbiji (iako naša država nije otpočela čak ni pregovore o članstvu o EU). Na primer, u selima u okolini Vršca za dnevnice od 10-15 evra na njivama i voćnjacima su (prošlog leta) radili nadničari iz Rumunije. U selima Straža i Potporanj o ovcama i kravama brinu pastiri iz Rumunije. U banatskim selima Ečka i Torak meštani iznose i da se među nadničarima nalaze i fakultetski obrazovani ljudi. Po njihovim rečima, nadničari dovode i svoje prijatelje iz okoline Temišvara koji su fakultetski obrazovani:'' Pitali smo ga zašto kopa a on je odmahivao rukom, nije puno odgovarao, uglavnom je ćutao i radio',' govore meštani o svom razgovoru sa profesorom iz Rumunije.

Takođe, i u okolini Subotice rade rumunski nadničari. Predsednik Udruženja seljaka Subotice Pavle Kujundžić tim povodom iznosi da: ''Nadničari uglavnom dobijaju piće, a za hranu se dogovaraju sa gazdom .Rumune možete iznajmiti i na jedan dan. Cena je sedam i po evra sa hranom i deset bez hrane. U zavisnost od dogovora, Rumun ponegde ima obavezu da odradi sedam-osam dnevnica mesečno za smeštaj, a ostalim danima ako gazdi ne treba može u nadnicu kod drugog. Rumuni nisu izbirljivi ni po pitanju smeštaja, ni ishrane''. [8] Rumuni kao nadničari rade i u okolini Čačka.[9]Kladovsko brodogradilište je anagažovalo oko 100 rumunskih radnika za platu od nekoliko stotina evra. Radnici su svakodnevno prelazili Dunav jer u rumunskim brodogradilištima nije bilo posla.[10]

Tešku situaciju u Rumuniji oslikavaju i najnoviji rezultati istraživanje Evropskog statističkog zavoda (Evrostat) objavljeni 11. oktobra 2012. godine.[11] ( Istraživanje Evropskog statističkog zavoda je obuhvatilo 280 regiona Evrope). Prema nivou BDP-a regioni južne Srbije i istočne Srbije su pri dnu liste sa oko 23% evropskog proseka. Ali i tako devastirana i siromašna južna Srbija je plasirana na ovoj (sveobuhvatnoj) evropskoj listi bolje od dva bugarska, dva makedonska i jednog rumunskog regiona. Ili, čak tri regiona u susednim državama članicama EU (Bugarskoj i Rumuniji) su siromašnija od najsiromašnijih srpskih regiona.

Zbog nezaposlenosti i lošeg standarda, Rumuni masovno odlaze iz svoje zemlje (i posle prijema Rumunije u EU 2007). Ipak, kao i za Bugare, za Rumune ne važe odredbe Lisabonskog ugovora koje garantuju slobodno zapošljavanje radnika. Tačnije, Nemačka, Francuska, Britanija, Austrija, Holandija, Luksemburg, Belgija, Irska i Malta zahtevaju od rumunskih radnika da imaju radne dozvole. Dakle, za Rumune (kao i za Bugare) u ovim zemljama ne važe poznate i decenijama glorifikovane ''četiri velike slobode'' EU. [12] Tačnije, za Rumune ne važi član 45 stav 1-2 Ugovora o funkcionisanju EU (drugi deo Lisabonskog ugovora) u kojem se navodi: ''Slobodno kretanje radnika je osigurano unutar Unije... Ono obuhvata ukidanje svake diskriminacije, zasnovane na državljanstvu, između radnika država članica u pogledu zapošljavanja, nagrađivanja i drugih uslova rada''. [13]

U praksi, ovakva diskriminacija prema Rumunima dovodi do brutalnog izrabljivanja (koje podseća na početak XIX veka) i kršenja zagarantovanog prava na rad. Na primer, u Velikoj Britaniji radnici iz Rumunije i Bugarske :''Zadovoljavaju potrebe Britanije za loše plaćenim i nezaštićenim radom... Pošto nemaju agenciju koja bi ih zastupala, radnici se okupljaju na ulici, a jedini oglas za usluge koje nude je njihova odeća-iznošene trenerke isprskane farbom i malterom. Kada se pojavi potencijalni klijent, dogovaraju se za nadnicu i ulaze u kola. Ako naiđe policija beže''.[14]

Sa druge strane, da bi hipokrizija Brisela prema Bukureštu bila potpuna, EU je 2012. godine zamrznula 3,5 milijardi evra namenjenih Rumuniji zbog ''nepravilnosti '' u projektima namenjenih kao pomoć ugroženim grupama i Romima.


[1]   www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook

[2] Isto.

[3] www.setimes.com2011/10/24/

[4] DW. 18.7. 2012.

[5] www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook

[6] www.capital.ba/.6.9.2008

[7] http://www.euractiv.rs 25.11.2011

[8] www.vesti-online.com/25.6.2012.

[9] www.naslovi.net/2012-10-12

[10] www.b92.net /23.4.2010

[11]  M.Ristić''Jug Srbije na dnu Evrope'',''Privredni pregled'' 26.11.2012.

[12] O ''četiri velike slobode ''vidi Rakić B., ''Četiri velike slobode u pravu Evropske unije'', ''Pravo Evropske unije'', priredili Mitrović D.,Račić D., zbornik radova sa Simpozijuma o pravu Evropske unije, Beograd, Službeni glasnik, Beograd 1996, str. 17-45.

[13]  Tekst Lisabonskog ugovora prema prevodu ; Janjević M. ''Konsolidovani Ugovor o Evropskoj uniji; i Ugovor o funkcionisanju Evropske unije (2008/S 115/01) sa Poveljom o osnovnim pravima Evropske unije'', Službeni glasnik, Beograd, 2009.,

[14] Stanesku S.''Armija imigranata gradi Britaniju'', ''Politika'',3.12. 2012.

 Preuzeto od: NSPM

Komentar KPS: Očita upozorenja i negativni primeri o pogubnom delovanju EU na države potpisnice , našem režimu ne znače puno . Puni džepovi su ipak najveći motiv , narod i država su ipak samo sredstvo.

 

 

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha
jun 22, 2018
Iz našeg ugla - KPS Neo Marx

Izdaja Srbije

Da bi naši čitaoci lakše i u potpunosti razumeli “igre” oko Kosova i Metohije i veličinu izdaje “srpskih” vlasti, moramo se vratiti malo unazad. Uvođenjem “demokratije” u srpsko društvo, izvršena je prva i najveća prevara. Dobili smo politikante pod potpunom…
maj 05, 2018
Iz našeg ugla - KPS Neo Marx

Promena svesti

Srpska napredna stranka nije normalna politička organizacija.Od kako je stvorena napravljena je u stilu akcionarskog društva za trgovinu nacionalnim i državnim interesima. Na tim temeljima Vučić je napravio kriminalnu mrežu, kojom je prekrio celu Srbiju. U…

„IZBORI“

mar 18, 2018 548
izbori
Šteta je trošiti reči na beogradske ili bilo kakve „izbore“ u okupiranoj zemlji kao što…

Hajdegerova filozofija u svetlu životvornog humanizma

jan 20, 2018 1470
Studija koja se nalazi pred čitaocem nije proizvod stvaralačke radosti, već stvaralačke…

Komunistički Pokret Srbije - Karakter i ciljevi

nov 29, 2017 946
communist
Zar smo zaista toliko naivni da ćemo poverovati da će najpokvareniji i najnemoralniji…

ŠTA JE U STVARI KOMUNIZAM? Ako mislite da ste živeli u njemu, grdno se varate!

nov 27, 2017 1237
star.jpg
Stvarni izgled komunističkog društva nema gotovo nikakvih dodirnih tačaka sa onim što smo…

Izdvajamo