20
pon, nov

Šta je EU donela Rumuniji ...

Analize
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

runmeu

Rumunija je 1993. godine potpisala Sporazum o pridruživanju (Evropski sporazum ili Europe Agreement) sa EU. Godine 1995. je podnela kandidaturu za članstvo u EU. Prvog januara 2007. godine Rumunija je postala članica EU (ili, za par nedelja se navršava 6 godina od kada je Rumunija postala članica EU i dve decenije od kada je otpočela pridruživanje EU). U tom periodu (1993-2012.)

Rumunija nije napredovala u većini ekonomskih i društvenih pokazatelja, naprotiv. Sledeća tabela pokazuje pad broja stanovnika od oko dva miliona u ''evropskom'' periodu Rumunije od 1993-2011. godine.

Pad broja stanovnika Rumunije u periodu 1993-2011. godine ; [1]

Godina

U milionima

1993.

 23

2011.

 21

Da se ne radi samo o emigraciji stanovništva u zapadnu Evropu, pokazuju i podaci o prosečnom životnom veku muškarca u Rumuniji. Tačnije, zdravstvena zaštita i uslovi života Rumuna su očigledno takođe pogoršani (iako bi bilo logično da se produžava životni vek jer medicina napreduje) u periodu 1993-2012. Životni vek  je u 1993. godini  iznosio 71, a u 2012. godini (nakon skoro 6 godina članstva) je opao u odnosu na 1993.[2]

Takozvani evropski put Rumunije je doneo i rast spoljnog duga nakon potpisivanja Sporazuma o pridruživanju. Tačnije, od 1993. do 2005. spoljni dug ove države je porastao za nekoliko puta. Godine 1993. spoljni dug je iznosio samo četiri milijarde dolara, a dve godine pre ulaska u EU dug je (2005. godine) dostigao skoro 10 puta veću sumu od oko 35 milijardi dolara.

Rast spoljnog duga Rumunije u milijardama dolara nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i dobijanja kandidature za EU i početka pregovora o članstvu,  u periodu 1993-2005.

Godina

U milijardama dolara

1993

4

2005.

35

Spoljni dug Rumunije je nastavio da raste i nakon stupanja ove zemlje u EU. Tačnije, uoči stupanja u EU, 31. decembra 2006. godine je iznosio 42 milijarde dolara. Pet godina kasnije (u decembru 2011) spoljni dug Rumunije dostigao je 3 puta veću sumu, od 127 milijardi dolara.

Rast spoljnog duga Rumunije u milijardama dolara pre i posle ulaska u EU u periodu 2006-2011.

Godina

U milijardama dolara

2006

42

2011.

127

Nakon ulaska Rumunije u EU porastao je i spoljnotrgovinski deficit ove zemlje. Ukidanje carina u trgovini sa EU je dovelo u nepovoljan položaj rumunsku privredu. Posledica je veliko povećanje spoljnotrgovinskog deficita.

Rast spoljnotrgovinskog deficita Rumunije u američkim dolarima pre i posle ulaska u EU

Godina

U milijardama dolara

2004.

5

2011.

11

Nakon ulaska Rumunije u EU porastao je i budžetski deficit ove države. Tačnije, ogromni izdaci za otplatu spoljnog duga direktno su se odrazili i na budžetski deficit .

Rast budžetskog deficita Rumunije u američkim dolarima pre i posle ulaska u EU

Godina

U milijardama dolara

2004.

1

2011.

8

Rast budžetskog deficita (izazvan, pre svega, otplatom ogromnog spoljnog duga) neminovno je doveo i do povećanja PDV od oko 5% (sa 19% na 24%) u 2010.godini. Zatim i do povećanja cena i pada kupovne moći (procenjuje se da je u tom periodu kupovna moć Rumuna opala za oko 30%).[3]  U Rumuniji su u januaru2012. godine izbili i veliki višednevni potesti zbog uskraćivanja prava iz zdrastvenog osiguranja i loših socijalnih uslova.

U tom (sumornom) kontekstu, čak i nemački mediji (naklonjeni EU) u svojim reportažama iz Bukurešta ne mogu da sakriju očajničke izjave siromašnih građana Rumunije. Na primer: ''Vlada veliko siromaštvo u Rumuniji. To je užas. Sa merama štednje Baseskua je postalo još gore. Da je ostao na vlasti, pomrli bi od gladi''. Ili : '' U Rumuniji danas obični građni mogu razmišljati samo o preživljavanju. Nikakvi planovi i projekti nisu mogući ...Mi više nismo evropska zemlja, mi smo potponuli na nivo Južne Amerike ''.[4]

Dok  rumunski građani sve lošije žive, prema podacima Evropske centralne banke, bankarski sektor (dominantno u rukama stranaca) je ostvario najveće prihode od kamata i provizija u čitavoj EU.

Takođe, prosečna kamatna stopa u siromašnoj Rumuniji dostigla je oko 12% (2011 .godina) i bila je jedna od najvećih u Evropi.[5] Monopol u bankarskom sektoru  u Rumuniji kao i Srbiji drže banke iz zapadnog dela EU. Na primer (slično kao i u Srbiji) austrijske banke poseduju oko 30% bankarskog tržišta.[6]

Kako postupaju banke iz zapadnog dela EU u Rumuniji najbolje pokazuje izjava rumunskog predsednika Trajana Baseskua (posle najave da će Centralna banka Austrije ograničiti pozajmice austrijskim bankama u Rumuniji i istočnoj Evropi): ''Želeli bismo da podsetimo evropske partnere na kom stepenu su vezali članstvo Rumunije sa privatizacijom bankarskog sistema...gospodo,ostvarili ste ogromne profite u Rumuniji od 2000. do 2009.godine i odluka Centralna banka Austrije bila bi čist dokaz nepoštene igre prema Rumuniji''.[7]

protest-poljoprivrednika-u-Rumuniji

Rumuni očajnički traže posao i u Srbiji (iako je njihova zemlja u formalnom smislu  godinama ''ispred'' naše na takozvanom evropskom putu). Ili, šest godina nakon prijema u EU, rumunski državljani rade kao nadničari u Srbiji (iako naša država nije otpočela čak ni pregovore o članstvu o EU). Na primer, u selima u okolini Vršca za dnevnice od 10-15 evra na njivama i voćnjacima su (prošlog leta) radili nadničari iz Rumunije. U selima Straža i Potporanj o ovcama i kravama brinu pastiri iz Rumunije. U banatskim selima Ečka i Torak meštani iznose i da se među nadničarima nalaze i fakultetski obrazovani ljudi. Po njihovim rečima, nadničari dovode i svoje prijatelje iz okoline Temišvara koji su fakultetski obrazovani:'' Pitali smo ga zašto kopa a on je odmahivao rukom, nije puno odgovarao, uglavnom je ćutao i radio',' govore meštani o svom razgovoru sa profesorom iz Rumunije.

Takođe, i u okolini Subotice rade rumunski nadničari. Predsednik Udruženja seljaka Subotice Pavle Kujundžić tim povodom iznosi da: ''Nadničari uglavnom dobijaju piće, a za hranu se dogovaraju sa gazdom .Rumune možete iznajmiti i na jedan dan. Cena je sedam i po evra sa hranom i deset bez hrane. U zavisnost od dogovora, Rumun ponegde ima obavezu da odradi sedam-osam dnevnica mesečno za smeštaj, a ostalim danima ako gazdi ne treba može u nadnicu kod drugog. Rumuni nisu izbirljivi ni po pitanju smeštaja, ni ishrane''. [8] Rumuni kao nadničari rade i u okolini Čačka.[9]Kladovsko brodogradilište je anagažovalo oko 100 rumunskih radnika za platu od nekoliko stotina evra. Radnici su svakodnevno prelazili Dunav jer u rumunskim brodogradilištima nije bilo posla.[10]

Tešku situaciju u Rumuniji oslikavaju i najnoviji rezultati istraživanje Evropskog statističkog zavoda (Evrostat) objavljeni 11. oktobra 2012. godine.[11] ( Istraživanje Evropskog statističkog zavoda je obuhvatilo 280 regiona Evrope). Prema nivou BDP-a regioni južne Srbije i istočne Srbije su pri dnu liste sa oko 23% evropskog proseka. Ali i tako devastirana i siromašna južna Srbija je plasirana na ovoj (sveobuhvatnoj) evropskoj listi bolje od dva bugarska, dva makedonska i jednog rumunskog regiona. Ili, čak tri regiona u susednim državama članicama EU (Bugarskoj i Rumuniji) su siromašnija od najsiromašnijih srpskih regiona.

Zbog nezaposlenosti i lošeg standarda, Rumuni masovno odlaze iz svoje zemlje (i posle prijema Rumunije u EU 2007). Ipak, kao i za Bugare, za Rumune ne važe odredbe Lisabonskog ugovora koje garantuju slobodno zapošljavanje radnika. Tačnije, Nemačka, Francuska, Britanija, Austrija, Holandija, Luksemburg, Belgija, Irska i Malta zahtevaju od rumunskih radnika da imaju radne dozvole. Dakle, za Rumune (kao i za Bugare) u ovim zemljama ne važe poznate i decenijama glorifikovane ''četiri velike slobode'' EU. [12] Tačnije, za Rumune ne važi član 45 stav 1-2 Ugovora o funkcionisanju EU (drugi deo Lisabonskog ugovora) u kojem se navodi: ''Slobodno kretanje radnika je osigurano unutar Unije... Ono obuhvata ukidanje svake diskriminacije, zasnovane na državljanstvu, između radnika država članica u pogledu zapošljavanja, nagrađivanja i drugih uslova rada''. [13]

U praksi, ovakva diskriminacija prema Rumunima dovodi do brutalnog izrabljivanja (koje podseća na početak XIX veka) i kršenja zagarantovanog prava na rad. Na primer, u Velikoj Britaniji radnici iz Rumunije i Bugarske :''Zadovoljavaju potrebe Britanije za loše plaćenim i nezaštićenim radom... Pošto nemaju agenciju koja bi ih zastupala, radnici se okupljaju na ulici, a jedini oglas za usluge koje nude je njihova odeća-iznošene trenerke isprskane farbom i malterom. Kada se pojavi potencijalni klijent, dogovaraju se za nadnicu i ulaze u kola. Ako naiđe policija beže''.[14]

Sa druge strane, da bi hipokrizija Brisela prema Bukureštu bila potpuna, EU je 2012. godine zamrznula 3,5 milijardi evra namenjenih Rumuniji zbog ''nepravilnosti '' u projektima namenjenih kao pomoć ugroženim grupama i Romima.


[1]   www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook

[2] Isto.

[3] www.setimes.com2011/10/24/

[4] DW. 18.7. 2012.

[5] www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook

[6] www.capital.ba/.6.9.2008

[7] http://www.euractiv.rs 25.11.2011

[8] www.vesti-online.com/25.6.2012.

[9] www.naslovi.net/2012-10-12

[10] www.b92.net /23.4.2010

[11]  M.Ristić''Jug Srbije na dnu Evrope'',''Privredni pregled'' 26.11.2012.

[12] O ''četiri velike slobode ''vidi Rakić B., ''Četiri velike slobode u pravu Evropske unije'', ''Pravo Evropske unije'', priredili Mitrović D.,Račić D., zbornik radova sa Simpozijuma o pravu Evropske unije, Beograd, Službeni glasnik, Beograd 1996, str. 17-45.

[13]  Tekst Lisabonskog ugovora prema prevodu ; Janjević M. ''Konsolidovani Ugovor o Evropskoj uniji; i Ugovor o funkcionisanju Evropske unije (2008/S 115/01) sa Poveljom o osnovnim pravima Evropske unije'', Službeni glasnik, Beograd, 2009.,

[14] Stanesku S.''Armija imigranata gradi Britaniju'', ''Politika'',3.12. 2012.

 Preuzeto od: NSPM

Komentar KPS: Očita upozorenja i negativni primeri o pogubnom delovanju EU na države potpisnice , našem režimu ne znače puno . Puni džepovi su ipak najveći motiv , narod i država su ipak samo sredstvo.

 

 

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha