Vreme iščekivanja
Retko je kada Srbija na istorijskom podijumu stajala bez orijentira. Posebno onda kada joj je bilo najteže. Kao po pravilu tada je imala i odgovarajuće ličnosti koje su bile dorasle vremenu. O njima se predavalo u učionicama škola ili fakulteta. Ako se to, možda i danas radi onda znamo da se to čini bez entuzijazma. Ne samo od onih koji pišu te knjige ili predaju njihove sadržaje već i od onih koji slušaju. To nije slučajno. Sužena je optika stvaralačkog i nemirnog duha u ovom narodu. Učinjeno je sve na smirenju nezadovoljstva na javnom ili privatnom mestu, čak u glavama ljudi. Pre svega mladih. To je, međutim, moglo da se čini u vremenu u kome je vladao strani novac ili kapital.
Danas u svetu on je na kolenima i to svi u Srbiji moraju znati. Sistem monetarnog imperijalizma u svetskim razmerama je omanuo. Nije do kraja ispunio svoj zadatak. O „plišanim revolucijama“ niko ne govori a kamoli da ih i dalje izvode. Možda ih spremaju ali nemaju za koga. Nema materijala, ni želje ni motiva, ali pre svega novca i kapitala, da se takva scenarija postavljaju na trgovima i skverovima pred zbunjenim stanovništvom. Otpevana je labudova pesma „tržišnih sloboda“ i političkih zabluda. Svedoci smo da radnici i mladi u zapadnoevropskim centrima nose slike Marksa, crvene zastave, zajedno sa parolama za očuvanje radnih mesta, zarada i prava obespravljenih.
