25
sub, nov

Umetnost otimanja...

Iz domaće štampe
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

Grčka na rasprodaji ...       

Džon Perkins, nekadašnji ekonomista velike bostonske konsultantske firme „Čas T. Mejn“, objavio je 2004. godine autobiografsko delo „Ispovesti ekonomskog ubice“, u kome je objasnio tehniku i svoju ulogu u uništavanju država od strane međunarodnih finansijskih institucija. Perkins je je pre rada u Čas T. Mejnu regrutovan od strane američke obaveštajne organizacije NSA, koja ga je kasnije „prepustila“ toj privatnoj korporaciji, a njegov posao je, kako je u svojoj knjizi naveo, bio uterivanje država u dužničko ropstvo i preuzimanje prirodnih i ljudskih resursa tih zemalja za potrebe američkih korporacija i američke imperijalne politike. Kako je Perkins u svome delu objasnio, kada bi bila identifikovana zemlja trećeg sveta koja je posedovala potrebne resurse,”ekonomske ubice” prerušene u savetnike i slične birokrate bi nastupili sa savetima i nalozima da se ambicijom da se zemlja zaduži kod MMF-a i Svetske banke, pri čemu novac nikada ne bi zapravo odlazio privredi te zemlje, nego velikim korporacijama i realizatorima velikih infrastrukturnih projekata. U tom procesu nekolicina domaćih familija bi ostvarila veliko bogatstvo, dok bi većinu običnih građana te zemlje zaduživanje odvelo u siromaštvo. Zatim bi se, kada se zemlja optereti dugovima koje ne može da vrati, u trenutku dužničke krize, resursi tih zemalja, njihova privreda, ekonomija, izvori vode i mineralni izvori kroz proces privatizacije prepustili korporacijama i privatnim vlasnicima.

Danajska pomoć

Grčka nije zemlja trećeg sveta, ali scenario koji se poslednjih godina odvija u toj zemlji neodoljivo podseća na „šemu“ koju je razotrkio Perkins. Potrebno je napomenuti da je Grčka u poslednjih sto godina bila u ozbiljnim privrednim problemima 1931–1932. godine u vreme svetske ekonomske krize, a da je nakon Drugog svetskog rata dobila najviše sredstava iz Maršalovog plana po glavi stanovnika, što je podstaklo proizvodnju i rast produktivnosti. Međutim, početkom osamdesetih, zaduženost je porasla sa osam na 42 procenta BDP, dok su sadašnji problemi Grčke povezani sa njenom integracijom u EU – članstvo je poboljšalo životni standard, ali je priliv evropskih fondova doprineo stvaranju atmosfere u kojoj su igrnorisani strukturalni ekonomski problemi. Grčki političari su u kontinuitetu bili skloni širenju mreže zaposlenih u javnom sektoru, dok su bogati fondovi EU omogućili ciklično zaduživanje i vraćanje dugova. Međutim, ovog puta račun je stiga na naplatu, i nakon godina nepromišljenog zaduživanja, državnog rasipništva i relativno lagodnog života, Grčka se ponovo nalazi pred kolapsom. I pored preduzetih mera nakon prve dužničke krize, zemlja je ponovo pred bankrotom, dug raste i iznosi više od 340 milijardi evra,dok život običnih građana postaje sve teži. Državna imovina će se uskoro ponuditi na prodaju, dok bogata elita i političari gotovo da nisu ni osetili teret krize i problema.

Kada se prvi put suočila sa mogućnosti bankrota, Grčka je 2010. dobila pomoć EU i MMF-a u iznosu od 110 milijardi evra na tri godine. Bilo je planirano da se zahvaljujući tom paketu i reformama kriza ublaži, da bi se državi omogućilo da se od 2012. ponovo zadužuje na tržištu, dok se grčka Vlada tada obavezala da će prikupiti 27 milijardi evra za plaćanja svojih obaveza u 2011. godini. Međutim, pokazalo da su mere MMF-a i EU bile preterano zahtevne, i da su privredu gurnule u još veće probleme, dok su u mnogo hvaljene mere štednje izazvale veliki pad standarda običnog stavnovništva. Privredni pokazatelji su više nego obeshrabrujući – u protekloj godini, najmanje 160.000 ljudi je ostalo bez posla, svakodnevno dolazi do novih otpuštanja, a da se pri tom ne stvaraju nova radna mesta. Za godinu dana svaki treći vlasnik neke radionice ili trgovine u Grčkoj je otišao pod stečaj, građevinske aktivnosti su pale čak za 70 odsto, a promet u trgovini automobila se prepolovio. Potrošnja je pala gotovo u svim sektorima, a samo u širem području Atine promet u maloprodaji prošle godine je pao za tri milijarde evra. Industrijska proizvodnja je u aprilu imala pad od 11,3 odsto, dok je stopa nezaposlenosti u martu dostigla 16,2 odsto, što je rast od 40 odsto za godinu dana. Grčka u periodu januar-april zabeležila budžetski deficit od 7,23 milijarde evra, a Evropska komisija je u maju procenila da će pad bruto domaćeg proizvoda iznositi 3,5%, a ne 3%, da će deficit ove godine iznositi 9,5%, a da će javni dug ove godine iznositi čak 157,7% BDP-a. Loši pokazatelji uticali su i na nepoverenje investitora, tako da je kreditni rejting Grčke trenutno na najnižem nivou (CCC) i zvanično je najgori na svetu. Kamatne stope na grčke obveznice na tržištu su u prvoj polovini godine bile toliko visoke da su onemogućile dalje zaduživanje, tako da se u maju Vlada našla u situaciji da ima novca za isplatu plata i penzija samo do juna, a zemlja se ponovo našla na ivici bankrota. Suočena sa neodrživo visokim troškovima pozajmljivanja na međunarodnim tržištima, Grčka je zatražila novu pomoć od 60 milijardi evra za sledeće dve godine, a premijer Jorgos Papandreu, je u maju izjavio da će država "najverovatnije bankrotirati" ako peta tranša pomoći MMF-a od 12 milijardi evra ne bude odobrena.


Rasprodaja državne imovine

Na sreću po grčku vladu, nakon izveštaja o napretku, koji su objavili EU, MMF i Evropska centralna banka (ECB), finansijski zvaničnici su početkom juna ipak pristali na drugi paket pomoći, koji će zameniti prvi od 110 milijardi evra, i koji će se primenjivati do sredine 2014. godine, što će zvaničnoj Atini omogućiti godinu dana finansijske pomoći duže nego što je bilo predviđeno u prvom paketu. Suma koja se pominje iznosi oko 130 milijardi evra, ali, cena ove pomoći nije nimalo niska, i ona podrazumeva najpre restriktivan poreski paket koji predviđa dalje smanjenje državnog aparata, plata i oporezivanje najviših penzija, kao i ono što je Vlada ranije želela da izbegne – privatizaciju državnih kompanija. Naime, da bi dobila pomoć, Vlada se obavezala će pribaviti 50 milijardi evra (73,2 milijarde dolara) putem privatizacije velikih preduzeća do 2015. Grčka je sada prinuđena da hitno prodaje državnu imovinu da bi uverila EU i vodeće finansijske institucije da ozbiljno radi na smanjenju duga i manjka u budžetu, i kako bi vratila poverenje tržišta. Vlada je na listu za prodaju već u ovoj godini stavila državne udele u najvećim grčkim lukama Solun i Pirej, u kojima država ima udeo od po 74 odsto. Ove godine će na prodaju biti ponuđeni i državni udeli (20 odsto) u telekomunikacionoj kompaniji OTE, zatim udeo u Helenik Postbanci (34 odsto) i Solunskom vodovodu (23 odsto). Takođe će na prodaju biti ponuđeni i udeli (55 odsto) u atinskom aerodromu Elefterios Vanizelos.. Sem navedenih udela, Vlada je objavila nameru da 2012. proda i elektroprivredno preduzeće DEH, a na spisku je još 850 malih luka, ali i Atinski vodovod u kome država ima 10 odsto vlasništva. Na prodaju će biti i ATE banka u kojoj grčka država ima 77 odsto vlasništva, a najavljena je i prodaja državnih proizvođača oružja.

Za godinu dana svaki treći vlasnik neke radionice ili trgovine u Grčkoj je otišao pod stečaj, građevinske aktivnosti su pale čak za 70 odsto, a promet u trgovini automobila se prepolovio.

Zanimljivo je da će pod pritiskom EU i MMF-a Grčka morati i da formira nezavisnu agenciju za privatizaciju u kojoj će raditi strani stručnjaci. To međutim nije sve, jer se od Grčke očekuje i više, jer kako je nedavno izjavio član izvršnog odbora Evropske centralne banke Lorenco Bini Smagi, država poseduje imovinu u vrednosti od 300 milijardi evra koju može da proda. Čini se stoga da je usvojeni plan privatizacije tek početak, o čemu piše i „Volstrit džornal”, koji u članku pod naslovom „Hoćete li da kupite neko ostrvce” podseća da u Grčkoj ima preko 75.000 zgrada u javnoj svojini koje bi mogle da budu na prodaju. Prema pisanju lista, investitore zasad najviše privlače projekti koncesija na ostrvima poput Rodosa, o kojima se već vode konkretni pregovori.

Peta tranša pomoći omogućila je Grčkoj da privremeno izbegne bankrot, ali postizanje sporazuma sa finansijskim institucijama i nastavak pomoći nije unelo nimalo optimizma među obične građane, nezadovoljne sve težim životom izazvanim drastičnim merama štednje i prebacivanjem tereta dugova na njihova pleća. Dok je u Atini nedavno izbrojano 6000 bazena u privatnim vilama, obični građani već godinu dana imaju manje novca na raspolaganju, dok troškovi svakodnevnog života rastu. Prema procenama sindikata GSEE, svaki Grk danas prosečno zarađuje 20 posto manje nego pre krize. Plate i penzije su pale za 30 odsto u državnom i 20 odsto u privatnom sektoru, socijalna davanja su smanjena, a svi porezi su povećani, naročito porez na benzin koji je uvećan za oko 50 odsto, tako da prosečna cena benzina iznosi 1,7 evra po litru. Mere štednje su zahvatile i crkvu, jer država plaća oko 10.000 sveštenika, za šta se godišnje izdvoji 232 miliona evra, tako da je Svetom sinodu je rečeno da će ubuduće sveštenici primati od države samo polovinu plate.

Grčka je sada prinuđena da hitno prodaje državnu imovinu da bi uverila EU i vodeće finansijske institucije da ozbiljno radi na smanjenju duga i manjka u budžetu, i kako bi vratila poverenje tržišta.

Pod pritiskom poverilaca, Vlada je odobrila i novi petogodišnji plan oštre štednje koji predviđa novo kresanje troškova od oko 28,4 milijarde evra i nove mere za povećanje prihoda, ali je nastavak stezanja kaiša još više ogorčio građane. Dodatne mere štednje koje najavljuje vlada uključuju i vanredni porez na prirodni gas i bezalkoholne napitke, povećanje poreza na prodaju za širi krug proizvoda, veće oporezivanje luksuznih automobila, jahti i plivačkih bazena, a prema nekim najavama, oporezovaće se i najniži prihodi u privatnom sektoru. Štednja će obuhvatiti socijalno osiguranje, zdravstvo, armiju, dodatno će biti smanjen broj državnih agencija i plate zaposlenih u javnom sektoru, dok će porasti cene cigareta, putarine. PDV se takođe povećava sa 13 na 23 procenta za gotovo sve robe i usluge.

Nezadovoljstvo građana je još veće, s obzirom na to da već sprovedene mere nisu dale povoljne rezultate, dok Vlada i Parlament nisu dotakli ni svoje plate, ni beneficije. Stoga se u zemlji svakodnevno na gradskim trgovima okupljaju hiljade ljudi, dok najveći sindikati pripremaju novi, najveći talas štrajkova u ovoj godini. Strpljenja je sve manje i ogorčeni grčki demonstranti su već više puta jajima, jogurtom i kamenicama nasrnuli na političare.

 

Neslaganja u evrozoni

Grčka je ponovo u previranju, a kraj krizi se ne nazire. Sudeći po situaciji u ekonomiji, Grčka je već bankrotirala, dok se privid funkcionisanja sistema održava upumpavanjem novih milijardi evra, samo da bi se sprečilo i zvaničan bankrot, koji bi se na najgori način odrazilo na ekonomije svih država evrozone. Pored države, koju postepeno urušava, grčki dug već duže vreme ugrožava i celu evrozonu, ali Brisel međutim ne poseduje pouzdane antikrizne metode, jer je vidljiva javna nesloga među ekonomski najjačim članicama EU – pre svega Nemačke i Francuske – oko načina sanacije grčke ekonomije. Zvanični Berlin je spreman da Grčkoj odobri dodatnu finansijsku pomoć u sklopu drugog paketa pomoći EU i MMF-a, ali Nemačka i još pet bogatih zemalja misle da naplata grčkih obveznica treba da se odloži na rok od sedam godina, kako bi se Grčkoj dalo dovoljno vremena da reši svoje ekonomske probleme.

Peta tranša pomoći omogućila je Grčkoj da privremeno izbegne bankrot, ali postizanje sporazuma sa finansijskim institucijama i nastavak pomoći nije unelo nimalo optimizma među obične građane, nezadovoljne sve težim životom izazvanim drastičnim merama štednje i prebacivanjem tereta dugova na njihova pleća.

Nemačka zahteva da i privatni vlasnici obveznica morali da preuzmu deo tereta drugog paketa mera za izbavljenje Grčke, protiv čega su se izjasnili zvaničnici Evropske centralne banke, koji smatraju da bi to agencije za kreditni rejting verovatno navelo da proglase bankrot Grčke, što bi izazvalo veliku štetu po čitavu evrozonu. Takođe, ukoliko bi došlo do drastičnog reprogramiranja grčkog duga Evropska centralna banka i privatni investitori izgubili bi polovinu vrednosti grčkih obveznica koje poseduju. Francuska istovremeno najavljuje „solidarnost sa Atinom u kriznim momentima”, dok su zagovornici teorije da Grčka mora da se obrati MMF-u za pomoć, jer jedino ta institucija ima mehanizme i personal za nadzor radikalnih privrednih reformi, sve brojniji u redovima anglosaksonskog establišmenta. Ponašanje zvaničnika vezano je i za strukturu grčkog duga, u kome su najveći poverioci Svetska banka, Međunarodni monetarni fond (MMF) i Organizacija za ekonomsku saradnju razvoj (OECD). Najveći pojedinačni kreditor je Francuska (16,5%), čiji investitori potražuju 20,2 milijarde evra od banaka i 25,1 milijardu evra od osiguravajućih kompanija i drugih privatnih fondova, dok nemačke banke u Grčkoj potražuju 23,5 milijardi dolara.

Pitanje grčkog duga postalo je problem cele evrozone, a u isto vreme, čini se da grčki političari i dalje očekuju da će se problemi rešiti novim zaduživanjem, dok građani ne žele da prihvate ponuđena rešenja i dalja odricanja, uprkos svesti o neodrživosti sadašnjeg sistema. Niko međutim ne može da kaže kako će i kada će zemlja da se izvuče iz krize, ali je zasad sigurno da će, ukoliko se ne pronađe rešenje, najpre grčka država izgubiti gotovo kompletnu imovinu.

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha