24
pet, nov

Osiromašeni uranijum – prećutana istina

Iz domaće štampe
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

rudan

Prošlo je 11 godina od NATO-bombardovanja Srbije. Hiljade mrtvih  i ranjenih, na desetine hiljada porušenih zgrada, domova, fabrika, mostova…  Nepopularna tema za sadašnji režim u Srbiji, koji se iz petnih sila trudi da  nam zapadne „saveznike“ prikaže kao prijatelje koji su nas kasapili zato što  smo mi zaista bili loši, a oni, kao vajni civilizatori i demokrate, bili su  tu da nam ukažu na stranputicu kojom smo krenuli pokušavajući da odbranimo  svoje. Baš kao u Balkanskom špijunu: „Hajde, lepo priznaj da si kriv, pa će  ti Đura oprostiti što te je tukao…“

Čak i šiptarska prodaja srpskih bubrega i srca nije dovoljno  zastupljena na televiziji. Plaše se bedni političari da će im to smanjiti  rejting u narodu, na beskompromisnom evropskom putu Srbije. Ne shvataju  pritom da prećutkivanjem istine o srpskom stradanju. Pitam se kako su srpske režimlije dočekale izveštaj Dika  Martija: mora da im nije bilo lako… Odmah su pozvali marketinšku agenciju,  koja ih je posle par dana obavestila da im taj 
izveštaj i popularizacija te  teme u srpskom društvu, u predizbornoj godini, ne ide na ruku…

Pre par nedelja gost kod Olje Bećković bila je hrvatska  spisateljica Vedrana Rudan, koja je na kraju emisije, na pitanje šta je njen  najjači utisak a nije na listi (zanimljivo, nije na listi), odgovorila:
„Pa moj utisak je to što se u Srbiji, koliko čujem, vidim i  čitam, uopće ne priča o tome koliko umire godišnje Srba od raka nakon  bombardiranja Srbije i Kosova, osiromašenim uranom od strane Amerikanaca.  Postoje kod vas istraživanja, to su učinili beogradski veterinari da, od kad  ste bombardirani, umire 7 puta više pasa nego prije rata. Dakle, u Srbiji  postoji podatak koliko umire pasa više nego prije rata, ali ne postoji  podatak koliko od raka umire Srba više nego prije rata, iako umirete u  zastrašujućim brojkama. To bi bio jedan od mojih predloga, da se to u Srbiji  konačno stavi na dnevni red i da se možda komentira jedan cinični potez,  odmah nakon bombardiranja, gospođe Lin Montgomeri - tu sliku možete sigurno  naći negde u arhivi - gdje je ona sebi na krilo, dakle, na svoje američko  krilo posjela srpsko dijete, ćelavo od leukemije i od kemoterapije, i tražila  od Srba da pomognu u njegovom liječenju. Dakle, takav jedan sramotni

cinizam  se rijetko viđa i meni bi bilo drago da Srbi nešto napišu o tome, a da u  vremenu ne objavljuju mišljenje Amerikanaca o tome, jer ono zna se kakvo je.  Nego, da se nađe jedan međunarodni tim, ako je to uopće moguće - a sve 
se  znalo, o osiromašenom uranu sve se zna - pa da ta vaša Vlada ili taj vaš  predsjednik lijepi kažu vama podatke koliko vaše djece umire zbog  osiromašenog urana.”

Na pitanje Bećkovićke šta bismo mi mogli da radimo sa tom  istinom, Rudanova se iznenadila:
“I onda ćete tim podatkom moći mahati i reći Amerikancima:  „Ubijate nas. Niste nam prijatelji. Ne vjerujemo vam. I ne ubijate samo  muslimane, ne ubijate samo teroriste, pod navodnicima, ubijate u sred tzv.  civilizirane Evrope, nevinu djecu“. Mislim da je svaka istina o Americi, pa  makar i tako banalna, kao što je ubijanje djece u Srbiji, ipak jedan korak  napred, prema spoznaji, koliko je Amerika Hitler 21. vijeka”.

Eto, treba u Srbiju da dođe Vedrana Rudan i da nam, u tako  gledanoj TV-emisiji, kaže istinu o oči i da se svi vlastodršci i medijski  magnati, ako imaju bar malo obraza, postide i obore glave…

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha