25
sub, nov

REVIZIONIZAM JOŠKE BROZA

Iz domaće štampe
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

kraljevski-par-na-otvaranju-izlozbe-beograd-havana-70-godina-od-uspostavljanja-diplomatskih-odnosa-u-arhivu-jugoslavije2U trenutku kada raste socijalno nezadovoljstvo građana tzv. pro-evropskom politikom koja nas je vratila na vreme od pre Drugog svetskog rata kada su glavne ekonomske poluge bile u rukama domaćih, ali pre svega stranih, krupnih kapitalista unuk Josipa Broza, ličnost daleko manjeg formata od njegovog pretka, Joška Broz osniva Komunističku partiju ujedinjenjem sa Socijaldemokratskom partijom Vojvodine-SDPV.

{xtypo_rounded1}“O čoveku ne sudi po onome što on o sebi govori ili misli, nego po onome što radi”

V.I. Lenjin {/xtypo_rounded1}
Već prvi koraci samoproklamovanog „ujedinjenja komunističkih partija u Srbiji“ pod dirigentskom palicom Joške Broza pokazali su da se radi o najobičnijoj farsi. On je sam sebe već proklamovao za lidera jedne tvorevine nazvane KP, koja je po svim kriterijuma bliža vladajućoj Demokratskoj stranci nego ičemu komunističkom. On nastoji da stvori KP bez marksizma-lenjinizma, da KP liši revolucionarne suštine i zameni je buržoaskim reformizmom. Vođa Velike oktobarske socijalističke revolucije V.I. Lenjin učio je da revizionizam uvek predstavlja političku kapitulaciju pred teškoćama, pred klasnim neprijateljem, napuštanje proleterskih pozicija i zamenu marksizma buržoaskim koncepcijama. Svoju antiproletersku liniju revizionisti pokušavaju da maskiraju pozivanjem na “nove objektivne uslove” koji su nastali u savremenom svetu idući na frontalnu reviziju marksizma-lenjinizma tvrdeći da su mu potrebne ....

kraljevski-par-na-otvaranju-izlozbe-beograd-havana-70-godina-od-uspostavljanja-diplomatskih-odnosa-u-arhivu-jugoslavije2

U trenutku kada raste socijalno nezadovoljstvo građana tzv. pro-evropskom politikom koja nas je vratila na vreme od pre Drugog svetskog rata kada su glavne ekonomske poluge bile u rukama domaćih, ali pre svega stranih, krupnih kapitalista unuk Josipa Broza, ličnost daleko manjeg formata od njegovog pretka, Joška Broz osniva Komunističku partiju ujedinjenjem sa Socijaldemokratskom partijom Vojvodine-SDPV.

{xtypo_rounded1}O čoveku ne sudi po onome što on o sebi govori ili misli, nego po onome što radi” 

V.I. Lenjin {/xtypo_rounded1}
Već prvi koraci samoproklamovanog „ujedinjenja komunističkih partija u Srbiji“ pod dirigentskom palicom Joške Broza pokazali su da se radi o najobičnijoj farsi. On je sam sebe već proklamovao za lidera jedne tvorevine nazvane KP, koja je po svim kriterijuma bliža vladajućoj Demokratskoj stranci nego ičemu komunističkom. On nastoji da stvori KP bez marksizma-lenjinizma, da KP liši revolucionarne suštine i zameni je buržoaskim reformizmom. Vođa Velike oktobarske socijalističke revolucije V.I. Lenjin učio je da revizionizam uvek predstavlja političku kapitulaciju pred teškoćama, pred klasnim neprijateljem, napuštanje proleterskih pozicija i zamenu marksizma buržoaskim koncepcijama. Svoju antiproletersku liniju revizionisti pokušavaju da maskiraju pozivanjem na “nove objektivne uslove” koji su nastali u savremenom svetu idući na frontalnu reviziju marksizma-lenjinizma tvrdeći da su mu potrebne “modifikacije” i “ispravke”. Napuštanje klasnih pozicija jasno govori da revizionisti u stvari kapitalističko i socijalističko uređenje stavljaju u istu ravan. Napuštanje revolucionarnog puta i pozivanje na nekakve reforme rezultat je njihovog tehnokratskog prilaženja u ocenjivanju kapitalističke stvarnosti i njihovog faktičkog izmirenja sa kapitalizmom. Ovde se više može govoriti o pokušaju ne rušenja eksploatatorskog kapitalističkog društvenog uređenja već o njegovoj modernizaciji Ovakve pojave objektivno nanose štetu razvitku stvarnih revolucionarnih partija.

Koliko smo puta, mi komunisti, imali prilike da čujemo priče iz ogromnog antikomunističkog hora raznih ideologa buržoazije, reformista i revizionista o tome kako je marksizam-lenjinizam zastareo, kako je izgubio značaj. Istorija poznaje desetine i stotine primera kada teorije, koncepcije, celi filozofski sistemi nisu bili u stanju da izdrže probu vremena, kada su se raspadali u prah i pepeo i neslavno nestajali u sudaru sa stvarnim životom. Upravo smo svedoci kraha neoliberalne ideologije, koju su i sami tvorci proglasili za pogrešnu, a koja je nametnuta kao "pobednička" ideologija posle rušenja evropskog socijalističkog bloka. Takva sudbina stiže sve ono sto je pokušavalo ili pokušava da zameni marksizam-lenjinizam lukavim falsifikatima i raznim modernizovanim teorijama prilagođenim interesima buržoazije.

Zbog oportunizma, socijalizam privremeno preživljava teške trenutke, ali zahvaljujući njegovom naučnom karakteru i istinitosti on će sigurno biti obnovljen i konačno će trijumfovati.

Revizionizam pod maskom KP nije nova pojava. Posle razbijanja prve zemlje socijalizma SSSR-a i evropskog socijalističkog bloka neke komunističke partije pod pritiskom intenzivne ideološke kapitalističke kampanje napustili su revolucionarnu bit marksizma-lenjinizma prigrlivši komunistima stranu i neprihvatljivu socialdemokratsku liniju nanevši ozbiljne gubitke komunističkom i radničkom pokretu u celini. Pod rukovodstvom marksističko-lenjinističkih partija koje su slom socijalizma u Evropi videli kao privremen poraz preduzeti su ozbiljni napori kako bi se pregrupisao međunarodni komunistički pokret i okupile sve one komunističke i radničke partije koje su nastavile da veruju u osnovne postavke marksizma-lenjinizma i kako bi se stalo na put revizionizmu koji je odgovoran za privremen slom socijalizma u Evropi.

Demarkaciona linija između komunista i buržoaskih partija je stav o svojini. Komunisti smatraju da sredstva za proizvodnju moraju biti u opštenarodnom vlasništvu a da privatna svojina može da postoji samo tamo gde nema eksploatacije tuđeg rada. Glavni uzrok podele društva na antagonističke i različite klase, socijalne kategorije, slojeve i grupe upravo je sistem privatne svojine, koji stavlja ljude u nejednak odnos. Dok se ne uništi vladavina kapitala i buržoazije i njihova osnovna baza – privatna svojina nad sredstvima za proizvodnju, ne mogu se likvidirati klasne razlike i podele. Joška Broz priznaje eksploatacija tuđeg rada, podržava reakcionarni proces privatizacije u Srbiji i time se svrstava u tabor reformista i socijaldemokrata.

{xtypo_rounded1}Stav 4, Člana 3 (Programski ciljevi), Statuta KP:  Preispitivanje privatizacije i njenog poštovanja, kao i borba protiv korupcije i kriminala {/xtypo_rounded1}

Joška Broz i kompanija pokušavaju da poseju nepoverenje prema politici komunističkih partija lažno ih optužujući i potcenjujući nazivajući ih pogrdno “komunističke sekte".

Mediji, koji su ionako glasilo vladajućih struktura dali su ogroman publicitet. Sve u cilju kako bi pokazali da postoje eto neki "moderni" komunisti koji podržavaju "evropski put Srbije i privatizaciju" kojima je glavni cilj da vrate građanima "dostojanstvo" kako sam Joška Broz kaže. Tu priču pričaju i mnoge desnije partije pa je teško reci sta je kod Joške tako komunističko i revolucionarno, sem revolucionarnog razvodnjavanja i plutanja po socijal-demokratiji. Svojevremeno je Avgust Bebel rekao da “ako te hvale neprijatelji radničke klase, razmisli kakvu si glupost napravio”. Jasno je kome ovakva medijska pažnja ide na ruku...buržoaskim vlastima koje hoće da dokazu da ne postoji alternativa kapitalističkoj EU! Da je samo jedan jedini put-kapitalizam! Pa eto cak i "komunisti" to priznaju.

Pod imenom "KP" vodi se očigledna manipulacija svešću koja ima za cilj da zadovolji nečije lične političke ambicije.

Ni jedna KP u svetu koja predstavalja realnu snagu nema tako rigidne stavove poput KP, ni jedna ne podržava EU vec u njoj vidi kapitalističku tamnicu. Sama EU je preko svojih organa povela najgoru anti-komunističku histeriju usvajajući najsramnije rezolucije i nastojeći da demonizuje komunističku ideologiju, a u nekih zemljama članicama EU se otišlo mnogo dalje. KP pozdrava takvu politiku EU? Licemerno je govoriti o paktu Staljin-Hitler kojim se nastojao očuvati mir i SSSR spremiti za rat protiv nacizma koji je cak i Tito podržavao i branio čak u godinama posle sukoba sa Staljinom kao mudri potez SSSR-a.

Komunisti se protive Evropskoj uniju i u sličnim strukturama Zapada, jer su one stvorene po merilima i u interesu krupnog kapitala. One nedvosmisleno deluju po diktatu transnacionalnih kompanija i međunarodnih finansijskih organizacija. Stav prema Evropskoj uniji, u krajnjoj liniji je stav prema kapitalističkom sistemu: ili se pomiriti s njim i sa svim posledicama koje iz toga proističu, ili se boriti protiv njega, drugog puta nema.

Evropski kapitalizam sa centrom u Briselu nije ni svemoguć, ni nepobediv. Međutim, danas je on izuzetno opasan jer dominaciju u Evropi posle promena nastalih 1989.-91. godine.

Iako je SKJ po svojom programskom opredeljenju imao mnogo toga socijal-demokratskog joškina "KP" ide mnogo dalje i pod firmom modernizacije odstupa čak i od nasleđa J.B. Tita koristeći se prezimenom Broza kao nekim popularnim brendom.

Gospodo revizionisti - socijalizam - to je nešto drugo!

Izvor: MARKSIZAM-LENJINIZAM: TEORIJA I PRAKSA 

{facebookpopup}

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha