24
pet, nov

Deklaracija intelektualaca Srbije ...

Iz domaće štampe
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

Kongres 320 intelektualaca Srbije , održan 27.02.2013 godine u Beogradu u Domu sindikata, na kome je usvojena rezolucija o nacionalnim i državnim interesima Srbije ...

Društveni, državni, socijalni i politički događaji u Srbiji u poslednjim godinama, a posebno u 2012. i 2013. doveli su do potrebe sazivanja ovakvog kongresa obrazovanih i ostvarenih stručnih Srba, u raznim oblastima života i delovanja u zemlji i inostranstvu. Postavljamo samo jedno jedino pitanje svim obrazovanim Srbima ma gde bili u svetu, čast pojedincima: ZAŠTO STE ĆUTALI DO SADA?

kongres-intelektualaca-Srbije-1Znamo, naučili smo, da svaki veliki put počinje prvim korakom…Ostaje da vidimo da li će od ovog Kongresa i okupljanja po jednom opštem državnom i društvenom pitanju OPSTANKA Srba, za same Srbe biti od konkretne pomoći u smislu očuvanja Srbije, definisanja državnog i svakog drugog interesa i napretka u nekom budućem vremenu.

Ovo je dan koji će biti upisan kao veoma važan u istoriji države Srbije. Kongres (pozvanih 320)prisutnih 260 intelektualaca održan u Beogradu, u sali Doma sindikata, pokazao je još jednom da Srbija ima mudre, obrazovane i pre svega svesne Srbe koji su se okupili da razgovaraju o krizi i budućnosti Srbije, dogovore naredne korake delovanja, i donesu rezoluciju o nacionalnim i državnim ciljevima u budućnosti.

Na skupu intelektualaca su se razmatrali najaktuelniji problemi privrede, države i društva i mogućnosti izlaska iz dugoročne vrlo kompleksne krize. Složili su se da ne mogu i ne smeju nezainteresovano da posmatraju propadanje Srbije jer “neutralne” nauke i intelektualaca ne može biti po ovako teškim i sudbonosnim pitanjima.

Oko 320 intelektualaca veruju da svojom profesionalnom, naučnom i stručnom orijentacijom, sa istinski izgrađenom rodoljubivom svešću i moralnim dignitetom mogu doprineti oporavku Srbije u suštini i celini.

httpv://youtu.be/zCHlTQGj2RU kongres-intelektualaca-srbije-radno-predsedništvo copy
 Video zapis

Na kraju je usvojena deklaracija za okupljanje

patriotskih intelektualnih snaga u društvu.

  1. Suočeni smo sa dubokom ekonomskom, socijalnom, moralnom i političkom krizom - kojoj se i ne nazire kraj. Ovo je jedno ozbiljno upozorenje na blisku budućnost velikog produbljavanja krize - koje nas očekuje.
  2. Strateški državotvorni interesi i ciljevi su potisnuti od strane separatističkih i uskostranačkih interesa. Opšti interes se demontira i odnosi u stranke pretvarajući kapital u grupno-privatni posed. Svedoci smo procesa rasprodaje društvenog bogatstva, razaranja države i rušenja suvereniteta države. Proces se odvija sistematski pod parolom demokratije, slobodnog tržišta i ljudskih prava i sloboda.
  3. Privatizacija je provedena kao obična pljačka uz masovne stečajeve preduzeća i radnike na ulicama. U socijalni program u poslednjih osam godina nije uložen ni jedan dinar. Stvarni vlasnici preduzeća ostali su bez svog kapitala i postali najamni radnici. Tajkuni i oni bliski vlasti su se enormno obogatili na neviđenoj pljački radničkog kapitala, dok je najveći deo nacije odveden u siromaštvo i golo preživljavanje. Učvršćuje se oligarhijski politički kapitalizam, dok mase ostaju na periferiji, sve siromašnije i bolesnije.
  4. Ubrajamo se u najstarije nacije u Evropi. Stanovništvo se naglo smanjuje, a nema nikakve nacionalne populacione politike. Demografska politika ne postoji, a nacija nam ubrzano nestaje i stari.
  5. Nezaposlenost je postala najveći problem privrede i društva kao posledica pogrešnog i pogubnog modela razvoja i makroekonomske politike. U poslednjoj dekadi ostalo je bez posla u privredi 545 hiljada. Stvarna stopa nezaposlenosti nije 23%, već gotovo 29%. U uslovima produžene krize, zastoja, pada proizvodnje, slika se ubrzano pogoršava. Posebno je pogođena školovana mlada generacija, bez perspektive. Najveći deo namerava da napusti Srbiju. Kakav je to nacionalni gubitak? Kakva je budućnost nacije?
  6. Plate i penzije su već gotovo tri godine zamrznute, dok inflacija oživljava i spada među najviše u Evropi. Životni standard se stalno snižava, a kvalitet života pogoršava.
  7. Poljoprivreda, tretirana kao strateška oblast, gotovo je prepuštena stihiji i preživljavanju, a u određenim granama pravom propadanju. Nema sigurnosti u cenama i otkupu, nikakve dugoročne strategije razvoja, bez redovnih isplata proizvoda, bez prave kreditne i fiskalne politike podrške. U poslednjih deset godina razvijala se po prosečnoj stopi od 0,9%, sa ogromnim godišnjim oscilacijama, kao posledica velike neizvesnosti i sistemske neuređenosti. Pogrešnom uvoznom i zaštitnom politikom dodatno se guši. Postoji namera za uvoz GMO, čime se društvo mora oštro suprotstaviti.
  8. Zaduženost u inostranstvu i sada autonomni rast spoljnih dugova, prelaze sve dozvoljene granice, uz uvlačenje društva u dužničku krizu. Radimo samo za deo obaveza iz spoljnih dugova. Godišnje obaveze iz dugova su dva-tri puta veće od prirasta bruto domaćeg proizvoda. Otplata dugova se vrši preko novog zaduživanja, smanjenjem domaće potrošnje i standarda, a sada i padom deviznih rezervi. Teret dužničkog ropstva je sve veći kroz politiku nekontrolisanog inostranog zaduživanja. Ne postoji koncept, vizija i politika novog zaduživanja.
  9. Spoljnotrgovinski deficit u prošloj dekadi iznosi preko 80 milijardi doalra, a rezultat je izabranog neoliberalnog modela razvoja. Ne postoji nikakva koncepcija spoljnotrgovinske politike, ali ni nužna zaštitna politika privrede. Domaća privreda i proizvodnja su ugušene, a tržište preplavljeno stranom robom, dok je kupovna mož građana srozana. Postali smo samo prošireno strano tržište.
  10. Budžetski deficit je sve veći i autonomno se povećava. Nastali gigantski budžetski deficit je tri puta veći od zvaničnog - koji se prikazuje. Sve je teže i skuplje njegovo finansiranje, posebno preko novog zaduživanja.
  11. Banke su predate u ruke stranom kapitalu i ne pomažu razvoj i modernizaciju privrede i likvidnost preduzeća. Monetarna politika koju provode banke nije u funkciji razvoja privrede i likvidnosti, već krupnog stranog i privatnog bankarskog kapitala i pokrića budžetskog deficita, produbljujući pri tome recesiju i nelikvidnost.
  12. Otvoren je proces narastanja ekonomsko-finansijskog kolonijalizma. Glavni zastupnici liberalnog kapitalizma su i dalje na sceni i provode politiku deindustrijalizacije, destrukcije privrede i društva. Istovremeno je neoliberalni model u svetu doživeo potpuni slom.
  13. Restriktivna monetarna politika, čiji je osnovni cilj stabilnost cena, uz enormno visoke kamate, praktično je opustošila i onesposobila preduzeća za razvoj. Potreban nam je potpuno drugi model i generalni zaokret u vođenju monetarne politike, a ne preuzeti model koji nama ne odgovara i koji uništava privredu. Dugo vođenom politikom precenjenog kursa dinara došlo je do prave eksplozije nekontrolisanog uvoza i gušenja domaće proizvodnje. Model razvoja baziran na nekontrolisanom uvozu i neproizvodnoj javnoj potrošnji doživeo je potpuni slom.
  14. Na pogrešnom modelu razvoja i stabilizacionoj politici, ekonomski rast se usporava i ne omogućava otplatu spoljni dugova. Stvoreni su svi uslovi za produžavanje i produbljivanja krize. Uvedeni smo u prezaduženosti i namakli "dužničku omču" na vrat i veliki teret na leđa budućim generacijama. Kako će se vraćati spoljni dugovi? Iz čega će se formirati domaća štednja za finansiranje investicija i kako će se pokrenuti proizvodnja i razvoj?
  15. Socijalno raslojavanje društva je ogromno, uz stvaranje uskog sloja izuzetno bogatih i ogromnog dela osiromašenog stanovništva. Socijalne grupe samo brinu za svoje pozicije i prava, postajući potpuno ravnodušne prema društvu u celini. Mase su dovedene do golog preživljavanja i sve veća odricanja, a obogaćeni slojevi na sve veću gramzivost i kriminal. Srednja klasa je nestala. zajedništvo se lomi, solidarnost nestaje. Društvo ubrzano kreće ka potpunom otuđenju.
  16. Uništavaju se kapitalne vrednosti društva. Svemoć novca je prodrla u svest i određuje ponašanje gotovo svih struktura i pojedinaca. Na rušilačkom talasu su se našli svi vitalni stubovi društva, država i nacija. Destrukcijom i rasprodajom privrede, slabljenjem armije, sudstva, školstva, zdravstva i drugih stubova društva, naši lideri stvorili su osnovu za buduću "banana republiku" u kolonijalnom položaju prema zapadnom kapitalu i interesima.
  17. U opštoj komercijalizaciji nastala je destrukcija obrazovnog sistema, nauke, sudstva i zdravstva. Komercijalizacija razara sve moralne norme i vrednosti.
  18. Sudstvo i provedena "reforma" će tek doći na dnevni red ovog društva. To je, kao i armija, jedan od stubova društva. U kakvom su stanju poznato je javnosti.
  19. Nacionalni i državni interesi su podređeni sopstvenim ili grupnim-stranačkim interesima i krupnom finansijskom kapitalu. Stanovništvo je pretvoreno u običnu glasačku mašinu u nemaštini i beznađu. Na izborima se nastoje kupiti i kupuju za bezvredne stvari i velika lažna obećanja. Dokle? Narodna Skupština je pretvorena u partijsku arenu, punu sukoba stranačkih, a ne državnih i javnih interesa. 
  20. Formirana je partijsko-oligarhijska država koja razbija državu i sve njene potencijale svela na feude. Sve poluge razvoja i socijalne politike preuzeli su nosioci stranog i domaćeg finansijskog kapitala. Narasla je suprotnost interesa rada i kapitala. Kapital se odvojio od rada, suprotstavlja mu se i ulazi u sferu finansijskih spekulacija, a ne u realno investiranje i razvoj. Nosioci kapitala pri tome korumpiraju sve kontrolne državne institucije čime je i država okovana i premrežena lancima interesa krupnog finansijskog kapitala i partijske birokratije. Uz pomoć privilegija zgrću se ogromni profiti na pljački i ekonomskom propadanju Srbije.
  21. Politička oligarhija i stranke na vlasti, međusobno povezani interesima, uvukli su privredu i društvo u duboku krizu i ogromnu prezaduženost. Spoljni dug je prosto eksplodirao. I dalje se juri za stranim kreditima, posebno za popunjavanje ogromnog budžetskog deficita. Nastala je dužnička spirala - uzimaju se novi zajmovi da bi se vraćali dospeli. Nastao je proces automatskog povećanja dugova. Nemamo nikakvu kontrolu zaduživanja, upotrebe i efekata korišćenja kapitala. Stvarni dužnički tereti se skrivaju od javnosti. Novi efikasni sistem može da se gradi samo na potpunoj kontroli novčanih tokova i kapitala, promeni odnosa rada i kapitala, promeni odnosa prema radu i kvalitetu čoveka. 
  22. Kriminal je prosto eksplodirao i prodro u sve pore sistema, dok je korupcija postala sastavni deo svih operacija kapitalom i normalnih na zakonu zasnovanih prava građana. Zaposleni, nezaposleni i izdržavani okovani su lancima korupcije i kriminala.
  23. Zadominirao je finansijski kapital, tajkunizam društva i duboka sprega novokomponovanih finansijskih mahera i političara. Privredu i državu vode kadrovi bez znanja, ideja, vizije i koncepta razvoja. Sadašnji rukovodeći partijski kadrovi nisu dorasli ogromnim finansijskim, socijalnim i razvojnim problemima. Samoreprodukcija političkih kadrova vodi produžavanju i produbljavanju ovako složene krize. Treba li nam taj splet interesa, gušenje razvoja i uništavanje države i nacije? Diletantokratija pod skutom partijske oligarhije odbija sve kvalitetne, kreativne i sposobne kadrove. Dugoročni razvojni ciljevi su zamenjeni kratkoročnim destruktivnim potezima pljačkaških struktura. Moral je postao misaona imenica, a demokratija za socijalno ugrožene, gladne i nezaposlene obična demagoška parola.
  24. Stvarnih reformi nema ni na jednom segmentu, ali nema ni vizije ni strategije kako i kuda dalje - posle talasa destruktivnog neobuzdanog kapitalizma. Debakl ekonomije i društva vodi u novi ekonomsko-finansijski, kolonijalizam, praktično je izvršena velika državna i nacionalna veleizdaja. Dovedeni smo u položaj potpune zavisnosti od stranog kapitala.
  25. Srbija mora da vrati svoj dignitet i dostojanstvo kao država, da pojača i pozdravi institucije sistema.
  26. Zalažemo se za temeljno menjanje naših društvenih odnosa, za novi odnos rada i kapitala u funkciji rada, društva i razvoja, potpuni zaokret ka privrednom sektoru, uz potpunu kontrolu monetarnih, fiskalnih i platnobilansnih tokova.
  27. Građani traže pravdu, više jednakosti, uslove za bolji život i efikasnu borbu za iskorenjivanje korupcije i kriminala. Na pomolu je civilizacijska pobuna protiv neizdrživog stanja. Socijalna slika društva pokazuje da je ono u pravom predinfarktnom stanju. Lažna i frizirana statistika pokušava da prikaže stanje boljim od ovog kojeg narod vidi i doživljava svakodnevno.
  28. Sledi novo pogoršavanje uslova poslovanja, porast kamata, porast rizika i suzdržavanje banaka u kreditiranju privrede. Kriza će se produbiti, a nelikvidnost privrede u visokoj inflaciji postati prava pandemija. U takvim odnosima proizvodnja se ne može oporaviti. Privredni rast iz tromog prelazi u stagnantan i recesiju.
  29. Vlast manipuliše evrointegracijama. Opsednuta je ulaskom u EU uz sve ucene i velika državna ustupanja, posebno u odnosu na Kosmet. Datum početka pregovora nema nikakvu stvarnu težinu, jer se ulazak u EU može eventualno očekivati za 10-15 godina.
  30. Sloboda štampe je ograničena i ugušena, a druga sredstva prikrivaju pravo stanje u privredi i društvu. Kritička misao je potisnuta i marginalizovana.
  31. Ne smemo ostati nemi posmatrači opšteg tonjenja u krizi, bespomoćni i u očekivanju da neko drugi ponudi izlaz iz ove kompleksne krize. Istovremeno političke elite i stranke na vlasti ne vide i ne nude nikakva rešenja za izlazak iz krize. Okrenuti su sebi i svojim interesima. Potpuno je zapostavljen opšti i državn interes. Niko ne sme ostati nezainteresovan, pasivan, rezigniran, bespomoćan - dok se kriza produbljuje, kada opšti slom postaje izvestan.
  32. Razotkrili smo do samih temelja dramatično stanje u društvu i privredi i u traženju puteva za izlazak iz sveopšte krize, izradili program koji predstavlja potpuni zaokret u odnosu na ovo što nude i sprovode stranke na vlasti. Spremni smo da ga stavimo na raspolaganje naciji i državi.

         U Beogradu, 27.02.2013. god.                                                                                            KONGRES INTELEKTUALACA SRBIJE

* Komentar KPS - Ostaje pitanje: nije li ovo još jedno zamazivanje očiju građanima Srbije , još jedan trik režima, još jedna obmana? 20 godina ćutanja i samo jedna rezolucija! .... Nadamo se da nije.

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha