23
čet, nov

Boris i ja

Prilozi saradnika
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

Verovatno nema puno ljudi koji barem jednom nisu pogledali film "Tito i ja" i iz tog filma se moze svašta načuti, naučiti a i izbeći, ali ovde meni nije to zanimljivo, meni je ovde zanimljivo kako bi danas izgledao sastav jednog našeg mladog čoveka, upućen današnjem predsedniku naše lepe ali osiromašene zemlje Srbije...

"Pitate me da li volim Borisa, znajte tako nešto se ne pita, njega vole svi ljudi širom sveta Hrvati, Albanci, Bosnjaci i ostale "drage" komšije. Borisa volim i ja voli ga i moj tata, voli ga i moja mama, jer on nama drži porodicu na okupu. Ja ne mogu da idem u školu, jer nemam para, moj tata je ostao bez posla a mama će još malo i tako mi ceo dan svi sedimo na okupu kući i pričamo, pričamo i samo pričamo, a da nije našeg predsednika mi bi bili razdvojeni. Tata i mama bi radili, ja bih išao u školu. Jeste da bi smo bili siti i lepo obučeni, ali ne bi bili po ceo dan zajedno. Borisa voli i seljak jer pre dolaska njegovog, seljak je morao da ustaje u zoru, da kopa njivu, da nahrani kravu a danas seljak može da spava do podne, jer nema kravu, a njivu mu se ne isplati da radi. Borisa voli i policajac jer nekada je njemu posao bio dosadan, a danas ima puno posla oko pljački od strane izgladnelog naroda, napada huligana i varvara ...

Ja jednostavno ne bih mogao da zamislim život bez našeg predsednika, a ako bi neko drugi došao na njegovo mesto, ja bih možda počeo svaki dan da jedem, posto se meni želudac skupio, od toga bih mogao i da umrem, što znači da naš predsednik brine o zdravlju svojih građana. Da nema našeg predsednika ja nikada ne bih video kako izgleda kada se dva muškarca ljube. Da nema našeg predsednika meni bi i prolazak kroz park bio dosadan, jer ne bi bilo ljudi koji spavaju po klupama. Da nema našeg predsenika mi bi smo živeli sebično u velikoj zemlji Srbiji, iako nam tolika teritorija nije potrebna.

Kada noću gladan legnem u sitne sate, dragi predsenice, ja mislim na te, moj život bez tebe bio bi bajka, ti si dragi Borise naša Nojeva barka."

Ovo je skraćena verzija onoga što bi danas jedan mladi čovek i jedan građanin ove zemlje posvetio nasem predsedniku, na žalost, kao što sam rekao ovo je samo skraćena verzija, ovo je 1 a mozda nije ni 1 ceo procenat problema koje naša zemlja ima. Naša zemlja je dovedena do samog dna svake lestvice, od socijalne do moralne a sve to u ime neke tamo "demokratije", mi smo od slavnog naroda slavne zemlje svedeni da živimo u getu očajnika. Sve je manje školovanih, sve je manje sitih i zadovoljnih, sve je manje SRBA.

Bili smo pre 11 godina omađijani raznim obećanjima o nekoj tamo Srbiji gde će cveće cvetati cele godine, gde će svako imati mogućnost da se školuje i da radi, gde neće biti gladnih i napaćenih, a ja kada bih samo mogao, od silnog obezbeđjenja i portparola, da priđjem našem predsedniku, ja bih mu postavio samo jedno jedino pitanje: predsedniče, gde je ona obećana Srbija o kojoj sam slušao svih ovih godina?.

U ovu zemlju naš predsednik i njegova "demokratija" su doneli jednu jedinu stvar, brigu o nebitnim stvarima, pa smo tako bili u prilici da gledamo "kulturni" spektakl pre par meseci u parku Manjez, a sve pod parolom ljudskih prava, pa zar je homoseksualnost jedino i najbitnije ljudsko pravo u ovoj zemlji (uverili smo se samo da je najskuplje), nemam li ja ljudsko pravo da se školujem, nema li radnik ljudsko pravo da radi nema li bolestan covek ljudsko pravo da se lecii. Sta je sa 5000 beskućnika samo u Beogradu, nemaju li oni ljudsko pravo na barem jedan obrok dnevno, jedan krevet i lična dokumenta, a znam i odgovor: ne nemaju, ako me pitate zasto nemaju, pa prosta stvar, jer nisu potencijalno glasačko telo našeg predsednika a i Evropu boli uvo za njih.

Zar je to demokratija, zar je to ono čemu smo se nadali. da li je to ta humanost o kojoj toliko slušamo, da pojedini imaju pravo na sve dok drugi nemaju ništa, znate kako kazu ? lanac je jak koliko i njegova najslabija karika, zar smo mi toliki neljudi da nas nije briga za naše najslabije karike. Šta je preče od 5000 beskućnika (koje je DOS stvorio), od dece bez roditeljskog staranja, od dece koja nemaju uslova za školovanje. Stvorimo od svih njih korisne članove društva. Da li nam je zaista toliko važno da ljudi kojima je potreban lekar, paradiraju gradom i provociraju i onako vec nervoznu naciju, za jednu gay manifestaciju se odvaja 5 miliona evra, plus indirektna šteta u gradu, koliko je to stipendija za decu koja nemaju uslova za školovanje, koliko je to obroka za najugroženije ljude, koliko je to stanova za ljude bez krova nad glavom???....Neka vas je sramota.

U ovoj zemlji se mora postaviti sistem koji prvo rešava najbitnije probleme, sistem koji je sposoban da prepozna prioritete. Nama su potrebni ljudi koji imaju srca i hrabrosti da se uhvate u koštac sa svakim problemom, prvo sa onim najvećim, socijalnim problemima od kojih sve polazi. Treba postaviti sistem koji će iz naše prelepe zemlje izvući maksimum u ekonomskom i ljudskom smislu, jednom postavljen takav sistem posle radi sam od sebe. Živimo u ovom "demokratskom" sistemu vec 11 godina, najgluplji čovek bi do sada shvatio da u tom sistemu nesto ne valja, da nešto ne štima kako treba, da su pojedini šrafovi zarđali i da ta rđa ne jede samo njih već se proširila i na ostatak sistema. Srbija je zemlja koja može da hrani pola Evrope a njen narod trpi gladan?!?!. Da li je iko u ovom narodu stavio prst na čelo i rekao, ej zašto je to tako, zašto milioni hektara ostaju neobrađeni, da li mi stvarno moramo da uvozimo trulo voće i povrće, da jedemo zatrovanu piletinu, da pored toliko jake tekstilne industrije nas narod ide obučen u kinesku najnekvalitetniju garderobu, da li se iko zapitao da li naš narod stvarno mora da se šlihta Evropi i da li se iko seća da smo mi bili sila i van te Evrope.

Najveci problem u ovoj zemlji je što smo i mi sami digli ruke jedni od drugih, nije problem vlast, vlast se lako promeni, već je problem nacionalnog osvešćenja, meni nije jasno to što jedan narod vec 11 godina živi gore nego ikada i da to ne primećuje, zaprepašćuje me činjenica da je dovoljno mesec dana agresivnih reklama na tv-u i da narod zaboravi 4 godine gladi pre toga, da li će iko u ovoj zemlji moći više da poveruje nasmejanom manekenu, sklonom izvinjenjima, kad izadje i kaze kako je on naš najbolji a sto je najgore i jedini izbor. Zar to niko ne smatra zaglupljivanjem naroda, kad ti neko kaže: ej ja sam taj, ako izabereš onog drugog onda idu sankcije i ratovi?. Pa ko to kaže da ako njega ne izaberemo idu sankcije i ratovi ?. Da li to zista neko može da tvrdi i što je najgore da narod poveruje u to...?. Zar mislite da nas ta Evropa ne bi molila da im se pridružimo da smo mi vojna, ekonomska i socijalna sila, da mi godišnje izvezemo stotine hiljada tona pšenice, da godišnje imamo na raspolaganju milione litara mleka, da naši rudnici rade punim kapacitetom, da su nam firme najače u regionu kao što su nekada bile, verujte mi. da smo mi takva zemlja, a lako mozemo da budemo, naš predsednik bi mogao da bude i majmun Žika iz jagodinskog zoološkog vrta, Evropa bi nas i dalje htela. Zato bih uputio apel ovom narodu, ne dajte da vas plaše, ako nas ne izaberete doći će ovaj ili onaj a onda će te vi patiti, jednostavno, Srbijo sakupi snage i reci NE.....DOSTA JE BILO!!!

 Izborimo se za postavljanje jednog novog, mnogo boljeg sistema, dovedimo ljude koji će hteti da reše naše najbitnije probleme a tek onda i sve druge, ja ne kažem da nas predsednik neće da reši naše bitne probleme, taman posla da ga optužim za tako nešto, možda je čovek jednostavno nesposoban, ali da li nesposobni treba da nas vode, čak i u životnjskom svetu čopor prevodi alfa mužjak. Da li je on taj? .... Najsposobniji?.

Napisao: S. Adam

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha