11
pon, dec

Izdaja ili prodaja

Prilozi saradnika
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

Ujutru, u podne, na veće svakoga dana u vestima,u  dnevnik, na jutarnjem programu  ili u nekoj drugoj otadžbinskoj emisiji, u kojoj nam „najmudrije“ srpske glave govore kako nećemo dati ni jedan pedalj naše zemlje, kako ne damo Kosovo a zaboravljaju da to nije samo Kosovo, nego Kosovo i Metohija, a svi znamo značenje reči Metohija, za neupućene to su posedi pod upravom manastira, a manastire su pravili albanci ili srbi. Elem, mi smo KiM dali pa nema gde više. Osim KiM, nesebično poklanjamo i ostale delove naše teritorije na razne načine. Videli smo i čuli u gore navedenim „patriotskim“ emisijama da u našu zemlju ulazi veliki strani kapital, kako izlazimo iz recesije, kako svi lepo i srećno živimo u blagostanju i izobilju. Stvarno živimo u izobilju, ja na primer živim u izobilju neplaćenih računa, za druge ne znam. Sva ta strana ulaganja su tako pravilno raspoređena, sve u našu prestonicu Beograd i u krugu od 50 kilometara oko Beograda. Gde su ostali krajevi Srbije, Knjaževac, Zaječar, Aleksinac, Niš, Prokuplje, Kuršumlija..... Vlast se odrekla te teritorije i tih ljudi koji je čuvaju. Ukoliko vlast ulaže samo u Beograd i mesta blizu njemu, daje do znanja zapadnjačkim kapitalističkim okupatorima da nam nije stalo do manje razvijenih mesta na jugu Srbije i posle se pitamo zašto nam se dešava to što nam se dešava. Nisu krivi ni SAD, ni EU na čelu sa Nemačkom, sami smo krivi. Ne možemo nikog da krivimo za svoju nesreću, jer smo svesno srušili i uništili sreću, onu pravu, istinsku, srušili smo ideju koja nas je vodila, smernicu za buduće generacije. Nekada smo imali cilj, a sada smo postali cilj, cilj zapadnih imperijalista. Mi se smešimo dok nas nemilosrdno glođu, lome kosti, pljuju po nama, a mi im se smešimo i pružamo ruku. To nije normalno ili ja ne razumem nešto, ili smo jednostavno takav narod. Nije tačna ona stara da ko nije za sebe nije ni za druge. Mi smo za druge najbolji, ali sebe mrzimo, svakog dana zabijamo sebi nož u leđa. Da li neko ume da mi objasni ovaj fenomen, ja sam pokušavao da rzumem , definišem ovu natprirodnu pojavu, šta više tražio sam rešenje za ovu situaciju, ali ne mogu ja sam to da rešim, nego moramo udruženim snagama da satremo pacove, pomognemo obespravljenima, nahranimo gladne. Ali kako, kako kad večina od nas zna samo da priča o problemima u zemlji i svi su navodno svesni tih problema, grcaju u dugovima, ne mogu deci da priušte ni najosnovnije, ne primaju platu a njihov poslodavac slobodno ide na skupa letovanja, vozi dobar auto, šalje decu na letovanja i to veoma skupa letovanja, zaboga, to pravo je njima Bog dao, a  mi, kako nas oni zovu, mislim na kapitaliste,mi obični smrtnici možemo i bez sredtava za egzistenciju. Pogledajte svoj stan, kada ste ga zadnji put okrečili, renovirali, pogledajte svoj auto ako ga uopšte imate, kada ste ga vozili zadnji  put i sigurno Vam konstantno svetli lampica koja Vas upozorava da je gorivo na rezervi, zavirite u frižider, pogledajte svoju decu, da li imaju sve što im je potrebno. A oni bogom dani, imaju sve ovo, i više od toga, imaju sve što im treba pa puta deset. A kako su stekli to, izrabljujući Vas, Vaše prijatelje, rođake, ne dajući Vam platu, ne uplaćuju Vam doprinose...... Ako mislite da će da odgovaraju za to, neće, neće u ovom sistemu, zato udržimo se, promenimo ovaj sistem lopovluka i krenimo u bolje sutra. Skupite hrabrost i priđite nam, s komunizmom u bolji i pravedniji svet.

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha