Dr. Nouriel Roubini doktorirao je na Harvard univerzitetu, bio akademik na Yale-u, a duži niz godina takođe i jedan od glavnih ekonomskih analitičara za najveće finansijske organizacije: MMF, Svetsku banku, itd.
Takođe je bio jedan od glavnih ekonomskih savetnika u doba američkog predsednika Bila Klintona. Danas je pak ključna osoba za ekonomsku analizu pri ministarstvu finansija SAD-a (United States Treasury Department).
Ugledni list "Foreign Policy" proglasio ga je 4. najuticajnijom osobom na listi "top 100 svetskih mislilaca".
U nedavnom razgovoru za "The Wall Street Journal" potvrdio je tezu koja sa produbljenjem krize postaje sve glasnija - Karl Marx bio je u pravu.
U svom izlaganju naveo je kako ja aktuelna kriza zapravo "druga runda" velike depresije s prve polovine prošlog veka. Citirajući Karl Marxa naveo je kako postoji izuzetan rizik da se kapitalizam zaista uruši sam od sebe.
Kako ističe Rubini, kompanije ne rade ništa, one zapravo ništa ne pomažu. Sav ovaj rizik ih čini više nervoznim. Postoji dobit u čekanju. Oni tvrde da rade uštede jer postoji višak kapaciteta, a ne angažuju radnike, jer nema dovoljno finalne tražnje. Ali postoji paradoks ’’kvaka-22’’. Ako ne zapošljavaju radnike, nema dovoljno prihoda rada, nema dovoljno potrošnje, nema poverenja, nema dovoljno finalne tražnje. U poslednje dve ili tri godine, mi smo u stvari imali pogoršanje, jer smo imali ogromnu preraspodelu dohotka sa rada na kapital, od plata do profita, a nejednakost prihoda je porastao. Dakle, preraspodela prihoda i bogatstva čini problem neadekvatne agregatne tražnje još gorim.
Naglašava da je Karl Marks imao pravo. U nekom trenutku, kapitalizam može da se uruši. On ne možete opstati na prebacivanju prihod od rada na prestonicu bez dobijanja viška kapaciteta i nedostatka agregatne tražnje. To je ono što se desilo. Mislili smo da tržište funkcioniše, ali nije tako.Pojedinac može biti racionalan.Firma, da prežive i napreduju, moraju gurati troškove rada sve niže i niže, ali troškovi radne snage su tuđi prihod i potrošnja. Zato je to samodestruktivni proces.
Iz predstavljanja Dr. Nouriel Roubini-a i brojnih drugih autora postaje jasno kako monumentalno delo nemačkog filozofa Karl Marxa "Das Kapital" ponovno postaje jedna od najvažnijih analiza aktuelnog političko-ekonomskog sistema. Nakon podužeg perioda neoliberalne indoktrinacije sve veći broj ekonomskih stručnjaka ponovno "otkriva" Marxa i pridaje važnost njegovim teorijama.
Karl Marx je bez sumnje stvorio temelj za nastanak revolucionarne socijalističke misle, ipak prečesto se fokus stavlja na politički segment njegovog rada, zaboravljajući pri tome njegovu opširnu ekonomsku analizu kapitalističkog sustava. Prema Marxu kapitalizam egzistira od jedne do druge krize.
Iz današnje perspektive sa sigurnošću možemo potvrditi kako je njegova teorija o oscilaciji ekonomskih kriza bila itekako tačna. Samo u periodu od velike ekonomske depresije prve polovine 20. veka do danas, imali smo niz "manjih" kriza koje su sve uredno zabeležene od strane međunarodnih finansijskih institucija.
Ipak, nakon svake krize kapitalizam se nekim "čudom" oporavio i ponovno je stasalo vreme prividnog prosperiteta. U stvarnosti nije se radilo o nikakvom "čudu" već o jako jednostavnom rešenju - da bi se kapitalizam oporavio od krize pred njim je bio imperativ pokoravanja novih tržišta, večita surova ekspanzija koja se u brojnim slučajevima provodila "ognjem i mačem". Taj "čudesan oporavak" uvek je bio stvoren na sirovom ugnjetavanju sve većeg broja ljudi, u novije vreme ponajviše u zemljama trećeg sveta. Marx je još pre 150 godina zapisao da kapitalizam, ako se želi održati, mora ući u svaki kutak planete i podrediti je svojem načinu delovanja.
Kada u završnici kapitalizam zavlada svim tržištima (tj. postane globalan), ponestaće mu prostora za ekspanziju i tada sledi njegov konačan kolaps.
Danas je 2013. i možemo primetiti kako je kapitalizam dosegnuo svoj vrhunac, gotovo celi svet operiše isključivo prema kapitalističkom načinu proizvodnje (uključujući i nominalno socijalističku NR Kinu).
Izvori :
Wall Street Journal
Advance
