18
ned, avg

Iz strane štampe
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

liban1Izlaganje Marie Nassif Debs, potpredsednice Komunističke partije Libana i sekretarka Komisije za spoljne poslove

"Sve nas to navodi na zaključke, da u budućnosti u našem regionu može doći do promena daleko radikalnijih od onih, koje su se dogodile u regionu sredinom proteklog veka, to jest prepuštanja od strane službenih arapskih režima Palestine nasilju i pljački. Ako se te radikalne promene budu ostvarile to će bez sumnje dovesti do ponovnog jačanja naših nacionalnih prerogativa na polju bogatstva i procesa akumulacije samog tog bogatstva (i njegovog smeštanja), što će sa svoje strane učiniti mogućim radikalne promene u razvoju arapskog sveta i smeru prekidanja linije zavisnosti od načina proizvodnje svojstvenih imperijalizmu."

Narodi zemalja sveta odlučili su da je došao čas da se sučele s imperijalizmom, uprkos tome što se kapitalistički ideolozi jako trude, već pune dve decenije, delom zastrašujući i terorišući, delom nametajući krajnje siromaštvo, da ih ubede u činjnicu kako je razvoj društva završen kapitalističkim sistemom i kako je socijalizam samo nerealna utopija, koju je nemoguće postići i ostvariti.
Narodi sveta srušili su rešetke velikog zatvora u kojem su živeli i sišli su na ulice, zahtevajući promene. Ulice i trgovi Atine, Rima, Madrida i Lisabona ispunile su narodne mase, koje su na tom putu sledile trgove iz Tunisa i iz Kaira, kako bi se onda ponovo izlile na Vall Streetu, u Njujorku, u Sent Polu iu Londonu.


Milioni ljudi, sa vrlo raznovrsne kulturnom, ideološkom i klasnom pozadinom, svaki dan izlaze na trgove i ulice svaki na svoj način, zahtevajući promenu i zahtevajući prekid eksplatacije čoveka nad čovekom. U svim tim pokretima prevladavajući element je radnička klasa, u svoj svojoj različitosti, uključivši i onaj njen deo koji pogrešno nazivaju «srednjim klasama», u saradnji sa siromašnim seljacima, naročito brojnim u zemljama u razvoju: to je avangarda tih pokreta.

Danas proživljavamo jednu novu eru. Eru pobuna i revolucija, koje dolaze iz fabrike i sa sela, ali i iz drugih sektora proizvodnje ili obrazovanja. Ti pokreti nailaze na zajedništvo sa drugim oblicima otpora, kao što je otpor naroda njihovim okupatorima, a primer oružane borbe Palestine, Libana i Iraka i dan danas služi u širem smislu kao uzor za te borbe i otpore.
Ovo je takođe i vreme pobeda, u kojima su se golim rukama suprotstavili sredstvima istrebljenja, upućivanjem pokliča, koji se širi svetiom: narodi žele srušiti kapitalistički sistem.

Na kraju, ovo je i epoha marginalizovanih, koja počinje s onima koji doslovno umiru od gladi u Africi do nezaposlenih po celom svetu, među kojima je najviše mladih, koji su tek odnedavno stupili u svet rada. To je i epoha žena, koje su još uvek izložene najgorim oblicima eksplatacije, uključujući nasilje i diskriminaciju u svim sredinama.
Ova vizija nije zasnovana na onome što obično nazivamo istorijskim optimizmom, verom u neizbežni dolazak komunizma. Ta slika nije, ustvari, izvan carstva realnosti. Mi svi dobro znamo da se imperijalizam ne predaje lako i bez borbe. Mi svi priznajemo da imperijalizam pribegava ratovima, oružanim sukobima i preventivnom ratu. Mi svi priznajemo da će se imperijalizam boriti protiv proletarijata i protiv naroda, koji se žele osloboditi; drugim rečima imperijalizam će nastaviti sa svojom strategijom stvaranja haosa i pokušajima da stvori mržnju i iracionalni strah od komunizma u nameri da od njega odvrati pažnju naroda i da ih udalji od istinskog uzroka i korena njihove ljudske patnje: kapitalizma.

Arapska situacija dobro pokazuje kuda smeraju takve politike.
Imperijalizam se najpre koristio “zločinima”, koje je učinio Gadafijev režim i pobunom u Libiji u cilju da napadne tu zemlju, razori njenu državu i da upravljanje zemljom zamijeni «bračnom» vezom starog režima i reakcionarnih islamskih snaga. Imperijalizam je uveren, da će mu ovaj miks garantovati sopstvene interese, naročito na dva važna fronta za njegove planove potpune kontrole nad afričkim kontinentom:

1) Kontrola izvora nafte i bazena iz kojih se ista crpi, otvaranje novih kampova-crpilišta u libijskoj pustinji;

2 ) Dalji pokušaji još veće podele afričkog kontinenta (počevši od Severne Afrike) pod komandom AFRICOM-a i postigavši na taj način drugu pobedu, nakon podele Sudana.

Imperijalizam je ostvario i punu kontrolu nad službenim arapskim režimima kao i nad Savetom za Saradnju u Zalivu (CCG), kako bi ih uputio u različitim pravcima, kao što su:

1) Preduprediti pad režima u Jemenu i pobedu lokalne pobune

2) Podsticati i usmeravati pobunu u Tunisu i u Egiptu u smnislu stvaranja savezništva islamskih i vojnih snaga;

3) zgnječiti pobunu u Bahrainu;

4) razbuktati verske konflikte u različitim arapskim zemljama, počevši od Iraka, gde se upravo vrši pokušaj zatvaranja vernika drugih konfesija u geta i u verske regione, a u Siriji imperijalisti nastoje potpaliti građanski rat, uz saradnju i potpomaganje ove namere od režima u Turskoj i u Jordanu.
U tom kontekstu trebalo bi učiniti poznatom i javnom novu ulogu, koju je dobila Turska. Turska je sada vrh koplja lansiranja imperijalizma u arapskom svetu i na Bliskom Istoku, iskorišćena da pomogne u projektu stvaranja «Novog Srednjeg Istoka», koji, kako nam je svima dobro poznato, ima za cilj osvajanje izvora nafte i ležišta priirodniog gasa u tom regionu ( te se sirovine nalaze u morskom trouglu koji leži između Palestine, Libana i Kipra), kao i voda i kanala te zone od geostrateške važnosti za arapski svet.
Studija koju je sačinila Komunistička partija Libana, odnosno njena Komisija za inostrane poslove, istakla je novu sve važniju ulogu Turske, što je potvrdio svojim govorom i Shimon Peres još 1993 - koji je baš govorio o vojnoj ulozi Turske - a isto piše iu knjizi Dauda Oglua , turskog ministra spoljnih poslova, koja je zasnovana na tezama Bžežinskog o krucijalnoj ulozi Evro-Azije za kontrolisanje tog regiona, čije se ujedinjenje mora na svaki način sprečiti. I dok su neki Arapi naivno likovali zbog truskog stava povodom izraelskog masakriranja Freedom flotilu, jer su smatrali da je takvo držanje u kontrastu sa izraelsko-esadeovskim projektom, današnji događaji potvrđuju sledeće:
Premeštanje general-štaba NATO-a u Izmiru u Turskoj ima za cilj pojačanje kontrole našeg regiona i postizanje kontrolisanja pograničnog područja s Rusijom, kako bi se zaokružio i kompletirao taj blok, a ujedno ponovo dovela u red situacija u Pakistanu. Imperijalizam Sjedinjenih Država se još uvek zasniva na brutalnom nasilju, kako bi osigurao vlastite interese. Sada se upravo čini da pojačava sopstvenu silu i pritisak putem «političkog Islama» - nazvanog umereni Islam – i u čijoj se unutrašnjosti nalaze one snage, koje su imale presudnu ulogu u rušenju Sovjetskog Saveza i u njegovom porazu u Avganistanu (u kojem sad SAD drži vojnu bazu ). Sve to pokazuje kako se američki imperijalizam ne predaje lako, tim više što potpisivanjem mira s Irakom nije postigao očekivani dogovor i što nije uspeo (pomoću vojne komande u Egiptu) da stane na kraj egipatskoj revoluciji, koja je pre dva meseca odbacila dogovore iz Camp Davida. Treba priznati uspehe u borbi palestinskog naroda ne samo u sedištu UNESKO-a, već i u većoj podršci sveta tom narodu i njegovoj pravednoj stvari, pravu na povratak u sopstvenu zemlju i na stvaranje sopstvene nezavisne zemlje sa Jerusalimom kao glavnim gradom.
Sve nas to navodi na zaključke, da u budućnosti u našem regionu može doći do promena daleko radikalnijih od onih, koje su se dogodile u regionu sredinom proteklog veka, to jest prepuštanja od strane službenih arapskih režima Palestine nasilju i pljački. Ako se te radikalne promene budu ostvarile to će bez sumnje dovesti do ponovnog jačanja naših nacionalnih prerogativa na polju bogatstva i procesa akumulacije samog tog bogatstva (i njegovog smeštanja), što će sa svoje strane učiniti mogućim radikalne promene u razvoju arapskog sveta i smeru prekidanja linije zavisnosti od načina proizvodnje svojstvenih imperijalizmu.
U tom svetlu postaje očito da Forum arapske levice, koji smo mi lansirali pre godinu dana i tri meseca pre izbijanja revolucije u Tunisu, predstavlja početak napora, kako bi se stvorili neophodni uslovi formiranjem frontova od strane revolucionarnih vlasti. Ipak, jasne su nam i teškoće s kojima se moramo suočiti, naročito s obzirom na snage promene u svakoj pojedinačnoj zemlji, osim poteškoća oko pisanja zajedničkog programa za te promene i identifikovanja s instrumentima njihovog razvijanja, kako bi došlo do stvaranja jedne zajedničke platforme. Libanska komunistička partija, počevši od svog trećeg Kongresa 1972, uvek je naglašavala dijalektički odnos između subjektivnih uslova neophodnih za promene i regionalnih sredstava i uslova za te promene. I u toj smo prilici istakli važnost regionalnog faktora (naročito onog arapskog), koji je doveo do poraza programa libanskog nacionalnog pokreta za promenu, pokreta koji je tada imao sopstvenu kontrolu nad najvećim delom teritorije u Libanu i koji je u to vreme uživao podršku većine libanskog naroda. Ujedno smo svesni važnosti potrebe da se jednom zauvek porazi projekat Novi Srednji Istok, bilo porazom njegovih planova sektorske podele ili putem realizacije uspeha klasne borbe i borbe Palestinaca, koju još uvek vidimo kao centralni uzrok borbe i mobilizacije za arapsko oslobođenje i kao platformu putem koje će se postići stvarana pobedonosna promena u našem regionu.
Te dve uloge, ona nacionalna i ona regionalna, koje snage promene moraju uvek imati u vidu, definitivnom primenom programa sa uputstvima za rad kako na nacionalnom tako i na socijalnom planu, to su dva lica i dva oblika klasne borbe radnika, nacionalne i socijalne u isto vreme. One su ujedno i dva lica klasne borbe radnika i komunističkih partija. Ta dva lica mogu se upotpunjavati saradnjom sa sličnim pokretima na celoj našoj planeti. U tom smislu tražimo ponovno uspostavljanje važnog slogana, koji smo već jedanput predložili, a koji znači važnost integracije radničkog i sindikalnog pokreta sa pokretima nacionalnog oslobođenja (uključujući i sadašnji pokret kapitalističke globalizacije). Ne smemo se zadovoljiti onim što je bilo predloženo za vreme našeg poslednjeg susreta u Tihuani u odnosu na poklanjanje dužne pažnje ulozi međunarodnih organizacija (na sindikalnom planu, organizacija omladine i žena, osim organizovanja Međunarodnog kongresa za mir). Ustvari moramo se potruditi da razvijemo nove moguće oblike organizovanja, kako bismo se okorisitili bilo organizovanim pokretima, bilo pokretima koji su sasvim spontani i koji se upravo događaju svuda po svetu, nastojeći da ovi usvoje najradikalnije zahteve, kako bi ih osposobili za odbijanje napada i na kraju, u cilju razvijanja idejne borbe, koja će ići u korak sa svim drugim oblicima borbe.
Slogan koji danas predlažemo je «Socijalizam je budućnost», moto koji se ni ideološki ni politički ne može ostvariti bez razvijanja novih oblika saradnje, koji bi trebali izazvati lančanu reakciju i čiji bi krajnji rezultat bio da se konačno dokrajči imperijalizam i njegove neprekidne krize kao i njegova agresivna priroda.

 

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha
decembar 22, 2018
imperio 10
Prilozi saradnika Neo Marx

Demokratija Američke Administracije - Saopštenje Vlade Bolivijske Republike Venecuele

Vlada Bolivarske Republike Venecue obaveštava da je dana 12. decembra, na konferenciji za novinare međunarodnih medija, predsednik Republike Nikolas Maduro Moros objavio niz informacija koje otkrivaju postojanje novog plana za podrivanje demokratske…
jun 22, 2018
Iz našeg ugla - KPS Neo Marx

Izdaja Srbije

Da bi naši čitaoci lakše i u potpunosti razumeli “igre” oko Kosova i Metohije i veličinu izdaje “srpskih” vlasti, moramo se vratiti malo unazad. Uvođenjem “demokratije” u srpsko društvo, izvršena je prva i najveća prevara. Dobili smo politikante pod potpunom…

Promena svesti

maj 05, 2018 2064
Srpska napredna stranka nije normalna politička organizacija.Od kako je stvorena…

„IZBORI“

mar 18, 2018 2157
izbori
Šteta je trošiti reči na beogradske ili bilo kakve „izbore“ u okupiranoj zemlji kao što…

Hajdegerova filozofija u svetlu životvornog humanizma

jan 20, 2018 5152
Studija koja se nalazi pred čitaocem nije proizvod stvaralačke radosti, već stvaralačke…

Komunistički Pokret Srbije - Karakter i ciljevi

nov 29, 2017 2299
communist
Zar smo zaista toliko naivni da ćemo poverovati da će najpokvareniji i najnemoralniji…

Izdvajamo