11
pon, dec

TRŽIŠNO BOŽANSTVO I PRAVEDNI SISTEM

Iz strane štampe
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

rs--Dresura-radnici 310x186Koliko li sam se samo puta susreo s onima koji su me uporno nastojali uveriti u pravednost kapitalističkog sistema? Zasipali su me s brdima argumenata koji su bili mešavina naivne lakovernosti i oholog egoizma. U kapitalizmu svi imaju šansu. Kapitalizam svima kaže: "Postanite buržuji". U kapitalizmu je moguće ostvariti snove; američke, srpske ... a uskoro će biti moguće i somalijske. Potrebno je samo imati sposobnosti, uporno raditi i doći ćete do svog privliegiranog društvenog položaja, svoje tri vile, četiri mercedesa i pet ljubavnica (ka). Svakako je tačno da u tome ne uspe svako - ali bože moj, pa malo je ljudi nadareno i sposobno. Svakako je tačno da buržuja ima više nego malo-ali bože moj pa ko je kriv ostalima što su lenji i ne žele se oznojiti. Da - verovatno uistinu talenta i truda nedostaje onom microsoftovom programeru koji radi 12 sati dnevno ili pak onom indonezijskom radniku čiji je radni dan još i duži. Ali bože moj - pa ništa nije savršeno pa tako ni naš "najbolji mogući" sistem. Da najbolji mogući, najsavršeniji mogući sistem ... poboljšanje koje se unapred etiketira kao utopija. Koji li to utopisti tvrde da je moguće stvoriti bolji sistem od ovog raja na zemlji u kojem danas živimo?

Sposobnost, znanje i trud, kažu oni, su ti koji će od siromašnog deteta učiniti odraslog milijardera. Neki su ljudi nadareni i marljivi; drugi su glupi i lenji - a ima li veće nepravde nego nadarene i marljive izjednačavati s glupim i lenjim ološem? No ta rečenica nipošto nije najgora moguća stvar koju možemo čuti - najgora stvar je činjenica da oni sebe nazivaju "objektivnim" i napadaju, kako kažu, rigidnost marksizma koji "ne shvata ljudsku prirodu i kruto tvrdi da se svi ljudi trebaju izjednačiti". Koliko je laži i neistina, krivih tumačenja i podlih podvala izrečeno o marksizmu teško bi bilo nabrojati iu hiljadama ovakvih članaka, ali je jednu stvar moguće utvrditi. To je činjenica da "potpuno fleksibilni" libarali koji "odbijaju kruta razmišljanja" sve svoje teze temelje na ekstermno okoreloj pretpostavci da su oni koji su uspešni inteligentni i marljivi, a oni koji su neuspješni glupi i lenji, te da je tržište to koje nepogrešivo klasifikuje ljude, koje kaže ko koliko vredi i nagrađuje najzaslužnije.
Pri tome uopšte ne žele uzimati u obzir hiljade različitih okolnosti koje utiču na formiranje čoveka kao autonomne individue sposobne za borbu za opstanak u kapitalističkom društvu; ili bolje rečeno borbu s kapitalističkim društvom, koje kruto i nepopustljivo tvrdi da je ono otkrilo šta je to ljudska priroda . Svi filozofi su, naravno, budale i ne shvataju ono što su shvatili pokvareni i egoistični kapitalistički gazde - da se sve ljudske potrebe i zadovoljstva mogu zadovoljiti na tržištu, da je tržište to koje razrešuje sve dileme koje tište svakog pojedinca, da je sveto tržište novo nedodirljivo božanstvo čije se ime uzalud ne sme ni spomenuti. I sedmog dana Tržište stvori čoveka - tim rečima valjda počinju njihove svete knjige. Do sada nije bilo religije koja je tako kruto i beskompromisno branila svoje dogme kao što to radi kapitalistička.

Svi su slobodni upustiti se u tržišnu trku - isto kao što smo svi slobodni svojim vozilima učestvovati na reliju. Nijednom vozaču nije zabranjeno ukrcati se u svoj džip i prijaviti se za reli - ključno je pitanje kolike su mu šanse za uspeh? I koliko mu njegov, pretpostavimo, savršeni vozački talenat može pomoći kada se suoči sa prvom peščanom dinom na svome putu? Obrazovanje je dostupno svima, kažu oni - no naravno ko želi dodatno razvijati svoje talente mora imati garažu punu zelenih novčanica kojima će finansirati svoje školovanje. No recimo ipak da mladi, talentovani i vredni elektrotehnički inženjer, nakon što su mu roditelji podigli desetak kredita da bi ga školovali, završi svoje obrazovanje. Kako bi on tada trebao početi postajati buržuj? Postoji li možda neki kratki vodič po kom bi se mogao izjednačiti kada krene ostvarivati svoje znanje? Hoće li kakvog Boga zamoliti da mu stvori nestvarno skupe i tehnološki supersložene uređaje na kojima će moći primenjivati svoje znanje i realizovati svoj talenat? Ili će se pak do kraja života baviti popravkom starih tranzistora? U zadnjih desetak godina smo svedoci izuzetne elektrotehničke revolucije - jesu li Bill Gates i još desetak novopečenih multimilijardera ti koji su stvorili sve to što danas vidimo ili se radi o tome da su računari kojima se koristimo plod rada desetina hiljada tehničara, inženjera i programera - proletera današnjice koji bivaju izrabljivani od strane najokrutnijih buržuja u istoriji?
A ipak svi ti koji imaju šansu postati takvi savremeni proleteri i tako stvoriti mogućnost da u Silikonskoj dolini rade 12 sati dnevno i za to dobijaju naknadu bedni su privilegovani nad velikom većiniom ljudi koji ni tu šansu nemaju. Kakav izbor imaju milijarde ljudi koji su osuđeni na rad u najgorim uslovima koji se mogu uporediti s onima kakvi su postojali na početku razvoja kapitalizma u sadašnjim imperijalističkim zemljama? Liberalni apostoli će možda utvrditi da su oni jednostavno "netalentovani i lenji". Ja bih im odgovorio da je tvrditi da su 2/3 čovečanstva po prirodi netalentovano fašizam, a da je konstatacija da su ljudi koji rade po 13 sati dnevno lenji idiotsko-zločinačka laž. No ništa nije savršeno - reći će oni. Ja ću im uzvratiti - takav su argument imali i oni koji su branili robovlasništvo, feudalizam i ostale sisteme koje ste vi srušili i u odnosu na koje se smatrate superiornima.
No kad bi čak i zanemarili hiljade dokaza koje dokazuju apsurdnost takvih tvrdnji i uzeli u obzir da na tržištu svi imamo jednake šanse došli bi do novih problema. Ti problemi se sastoje od pitanja ko li se to probija na tržištu - onaj ko ima talenat, znanje, iskustvo, trud ili pak onaj ko se može bolje snaći i bolje prevariti ove prethodno navedene grupe? U svetu koji nas okružuje svedoci smo toga da se na našim "tržištima", u velikoj većini slučajeva, najbolje probijaju oni koji imaju sposobnosti koje se najbolje uče u mafijaškim ili zatvoreničkim krugovima. Liberalni apostoli će reći: "I to je ljudska sposobnost - teba se znati i snaći." Ja ću ih upitati zbog čega onda progone sposobne prevarante i varalice - oni se samo znaju dobro snaći. Ili zbog čega pak napadaju hakere koji probiju njihove zaštite i iz računa njihovih banaka skidaju po par miliona dolara - to itekako treba umeti. Zbog čega se onda uz razne fakultete ne otvore i posebni kursevi u kojima bi iskusni i pokvareni buržuji mlade i nadobudne studente otvreno poučavali svim trikovima i podmuklim prevarama kojima se moraju poslužiti ako se žele uspeti na društvenoj lestvici? Ali da - koji bi tada student živeo u oblacima i nadama da će uspešan postati svojim znanjem i trudom - fakulteti bi tada bili prazni, a takva predavanja bi se morala održavati na fudbalskim stadionima. Ne bi tada više bilo onih koji su se spremni naivno nadati, učiti i raditi da bi na kraju bili iskorišćeni.
Kapitalističko društvo je pravedno društvo; kapitalističko društvo je prirodno društvo; tržište je savršen i ispravan mehanizam preko kojeg se očituje ljudska priroda - to su neke od fraza sa kojima se neprestalno susrećemo u svakodnevnom životu; to su neke od fraza koje svakog pojedinca koji razmišlja svojom glavom mogu naterati jedino u bes. Ali kada se iznesu neki od hiljada argumenata protiv tih smešnih teza, jednina buržoaska odbrana je teza da "ništa nije savršeno". Kako god je ta konstatacija tačna, tako je jasna i činjenica da se ona nikako i ni pod kojim okolnostima ne može upotrebiti kao legitimacija postojećeg stanja. Ali ipak - da bi mogli početi razmišljati o promeni postojećeg stanja najpre moramo jasno sebi dokazati da tržište nije sveto, i da kapitalizam nije pravedan sistem već da se radi o sistemu koji svoju nepravdu i nečovečnost dokazuje u svakom trenutku svog postojanja.

 

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha