24
pet, nov

SAD posle Gadafija – da li će pre propasti ili zavladati svetom

Iz strane štampe
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

Sad kad je vojska koju je CIA opunomoćila ubila (KPS ne smatra vest o ubistvu istinom) Gadafija, šta je sledeće u Libiji?

Roberts-Pol-Krejg-350x201Ako se ostvare planovi Vašingtona, Libija će postati još jedna američka marionetska država. Većina gradova, varošica i infrastruktura uništene su bombardovanjem vazdušnih snaga SAD i vašingtonskih NATO-marioneta. Američke i evropske firme će sada dobiti sočne ugovore, koje će platiti novcem američkih poreskih obveznika, da ponovo izgrade Libiju. Nove nekretnine će biti pažljivo podeljene radi podmazivanja nove vladajuće klase po izboru Vašingtona. I tako će Libija biti pod čvrstom komandom Vašingtona.

Nakon što je Libija pokorena, AFRICOM (United States Africa Command) će pokrenuti kavgu sa drugim afričkim zemljama u kojima Kina ima investicije u energetiku i rudarstvo. Obama je već poslao kontingent američke vojske u Centralnu Afriku, pod maskom gušenja ugandske ’Armije Božjeg otpora’, mini ustanka protiv vladajućeg doživotnog diktatora. Predstavnik Republikanaca u Predstavničkom domu, DŽon Bejner, već je pozdravio mogućnost još jednog rata, izjavljujući da slanje američkih trupa u Centralnu Afriku „unapređuje nacionalne bezbednosne interese SAD i njenu spoljnu politiku“. Republikanski senator DŽejms Inhof liferovao je tone moralističkog praznoslovlja o spasavanju „ugandske dece“, vrlo netipična zabrinutost koju senator nije pokazao za decu Libije ili Palestine, Iraka, Avganistana i Pakistana.


Vašington je oživeo igru Velikih sila i sada se odmerava sa Kinom. Ali dok Kina donosi Africi investicije i daruje infrastrukturu, Vašington šalje trupe, bombe i vojne baze. Pre ili kasnije agresivnost Vašingtona prema Kini i Rusiji će nam se obiti o glavu.

A odakle nam novac za finansiranje vašingtonske afričke imperije? Ne od libijske nafte. Veliki komadi već su obećani Francuzima i Britancima na konto pokrivanja troškova najnovijeg rata i gole agresije Vašingtona. A ne ni od poreskih prihoda od kolapsirane američke privrede i ekonomije gde nezaposlenost, ako se pravilno meri, iznosi 23 odsto.

Sa ovolikim godišnjim budžetskim deficitom Vašingtona, novac može doći samo iz štamparije.

A vašingtonska štamparija već toliko radi da je indeks potrošačkih cena za gradske potrošače (urban consumers index, CPI-U) porastao na 3,9% do kraja septembra, indeks potrošačkih cena za gradske nadničare i administrativne radnike (CPI-W) na 4,4%, a indeks proizvođačkih cena (producer price index, PPI) na 6,9% ove godine.

Statističar DŽon Vilijams (shadowstats.com) pokazao je da su zvanični podaci o inflaciji namešteni tako da umanjuju troškove života primalaca socijalne pomoći, čime se štedi novac za Vašingtonove ratove. Kada se pravilno meri, trenutna stopa inflacije u SAD je 11,5%.

Koju to kamatnu stopu mogu štediše dobiti, a da ne preuzmu veliki rizik od grčkih obveznica? Američke banke plaćaju manje od polovine procenta na štedne uloge osigurane kod FDIC (Federal Deposit Insurance Corporation). Kratkoročne obveznice američke vlade u suštini donose nula procenata ulagaču.

Elem, prema zvaničnim statistikama vlade SAD, američke štediše gube između 3,9% i 4,4% svog kapitala godišnje. A prema Vilijamsovoj proceni realne stope inflacije, američke štediše gube 11,5% od svoje akumulirane štednje.

Pošto penzionisani Amerikanci ne dobijaju kamatu na svoju štednju, moraju da se oslone na strateško krckanje ušteđevine . Sposobnost čak i najobazrivijih i visprenijih penzionera da prežive negativne kamatne stope koje erodiraju njihova primanja, kao i inflacijsko obezvređivanje njihovih penzija, na kraju će biti nemoćna kad akumulirana sredstva budu potpuno iscrpljena.

Onaj jedan procenat mega-bogataša koje favorizuje Vašington prisvojio je sve prihode i profite poslednjih godina, a ostatak Amerike upućen je na kontejnere. Za njih ništa nije učinjeno otkad je finansijska kriza udarila u decembru 2007. Buš i Obama, demokrata i republikanac, fokusirali su se na spasavanje onih 1% pružajući šipak onima koji čine 99%.

Konačno se nešto Amerikanaca, premda nedovoljan broj, bacilo na mahanje zastavama i bombastični "patriotizam", isti onaj koji ih je i gurnuo u istorijsku korpu za otpatke. Na ulicama su i neće se predati bez borbe. Pokret „Zauzmi Volstrit“ se proširio. Šta će s njim biti?

Da li će sneg i hladno vreme okončati proteste, ili će ih preseliti u javne zgrade? Koliko dugo će lokalne vlasti, vašingtonske dodvorice, ignorisati očigledne signale da stanovništvo ispoljava nedostatak bilo kakvog poverenja u vladu?

Ako protesti potraju, naročito ako budu rasli a ne opadali, vlasti će infiltrirati policijske provokatore među demonstrante koji će pucati na policiju. To će biti izgovor za razbijanje demonstranata i hapšenje preživelih kao "terorista" ili "domaćih ekstremista" i njihovo upućivanje u 385 miliona dolara vredne logore koje je po ugovoru sa američkom vladom izgradio Čejnijev „Halibarton“.

Američka policijska država će preduzeti svoj sledeći korak ka postizanju američke koncentracione logorske države.

U međuvremenu, izgubljeni u svom zaboravu, konzervativci će nastaviti lament o urušavanju zemlje homoseksualnim brakom, abortusom i "liberalnim medijima." Liberalne organizacije posvećene civilnim slobodama, pak, kao što je ACLU (American Civil Liberties Union), nastaviće da brane pravo žene na abortus pozivajući se na Ustav SAD. Amnesti internešenel će pomagati Vašingtonu u demonizaciji sledeće mete njegovog vojnog napada, sve zatvarajući oči pred ratnim zločinima predsednika Obame.

Kad razmislimo sa čime se sve Izrael izvukao, budući pod kupljenim krilom Vašingtona – svi ti ratni zločini i ubistva dece, iseljavanje Palestinaca sa ognjišta uz puno nepoštovanje međunarodnog prava, sravnjivanje njihovih kuća i iskorenjivanje maslinjaka kako bi uselili fanatične "naseljenike", ubilačke invazije na Liban i Gazu, masovni pokolj nad civilima – lako ćemo zaključiti da se Vašington, pomagač Izraela, može izvući sa mnogo više.

U samo par godina na početku 21. veka, Vašington je pljunuo na Ustav SAD, podelu vlasti, međunarodno pravo, odgovornost vlade, i žrtvovao svaki moralni princip da bi postigao hegemoniju nad svetom. Ovaj ambiciozni program teče paralelno sa ukidanjem bilo kakvog regulisanja Vol Strita, tog hrama grandiozne pohlepe, od strane Vašingtona. To omogućava kratkovidom i kratkoročnom („short-term“) Volstritu da slupa američku privredu a sa njom i ekonomsku bazu za vašingtonski juriš na svet.

Da li će SAD propasti u ekonomski haos pre nego što ovladaju svetom?

Dr Pol Kreg Roberts je bio pomoćnik sekretara Trezora SAD u Reganovoj administraciji, saradnik urednik Volstrit žurnala, viši naučni saradnik u Huverovom institutu Univerziteta Stenford, predavao političku ekonomiju na Centru za strateške i međunarodne studije na DŽordžtaun univerzitetu. Autor je ili koautor devet knjiga, svedočio trideset puta pred kongresnim odborima.

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha