19
čet, sep

Iz strane štampe
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

kljucne-teme-za-razumijevanje-aktualne-krize-u-sad-u-obamacare-tea-party-posljedice-prekida-rada-vlade-surovi-kapitalizam-i-ekonomski-fasizam 8203 1708 eOno što se ovih dana dešava u SAD - u je eskalacija političkog sukoba između krajnje desnog političkog krila, iz redova Republikanske stranke, i umerene desnice - ostali Republikanci i Demokratska stranka. Ako koristimo politički kompas za ekonomsko pozicioniranje aktuelnih političkih snaga u SAD - u, onda su one raspoređene upravo ovako. Današnja Demokratska stranka je zapravo ekonomsko desničarska stranka, negde na onoj nivou gde su Republikanci bili pre 20 - ak godina.

Prekid rada vlade, ne tako neuobičajena pojava u SAD - u

U ponedjeljak tačno u ponoć došlo je do prekida rada velikog dijela američke Vlade zbog toga što se međusobno suprotstavljene strane u Kongresu nisu uspele da se dogovore oko budžeta. Stotine hiljada radnika u javnom sektoru poslano je svom domovima do daljnjega, bez plate. I dok neki tvrde kako je zbog ovoga Amerika nova „Banana Republika“, nužno je napomenuti kako ovo svakako nije prvi put da se dešava prekid rada vlade. U SAD - u taj prekid nastupa automatizmom u slučaju da Kongres ne odobri nužna sredstva za rad.

Mediji ovih dana pišu o tome kako je ovo prvi put da dolazi do prekida rada vlade u zadnjih 17 godina. To je tačno, zadnji „prekid“desio se za vreme Klintonove administracije, no ovakve situacije nisu ništa novo u SAD - u. Ukupno gledajući, ...

kljucne-teme-za-razumijevanje-aktualne-krize-u-sad-u-obamacare-tea-party-posljedice-prekida-rada-vlade-surovi-kapitalizam-i-ekonomski-fasizam 8203 1708 e

Ono što se ovih dana dešava u SAD - u je eskalacija političkog sukoba između krajnje desnog političkog krila, iz redova Republikanske stranke, i umerene desnice - ostali Republikanci i Demokratska stranka. Ako koristimo politički kompas za ekonomsko pozicioniranje aktuelnih političkih snaga u SAD - u, onda su one raspoređene upravo ovako. Današnja Demokratska stranka je zapravo ekonomsko desničarska stranka, negde na onoj nivou gde su Republikanci bili pre 20 - ak godina.

Prekid rada vlade, ne tako neuobičajena pojava u SAD - u

U ponedjeljak tačno u ponoć došlo je do prekida rada velikog dijela američke Vlade zbog toga što se međusobno suprotstavljene strane u Kongresu nisu uspele da se dogovore oko budžeta. Stotine hiljada radnika u javnom sektoru poslano je svom domovima do daljnjega, bez plate. I dok neki tvrde kako je zbog ovoga Amerika nova „Banana Republika“, nužno je napomenuti kako ovo svakako nije prvi put da se dešava prekid rada vlade. U SAD - u taj prekid nastupa automatizmom u slučaju da Kongres ne odobri nužna sredstva za rad.

Mediji ovih dana pišu o tome kako je ovo prvi put da dolazi do prekida rada vlade u zadnjih 17 godina. To je tačno, zadnji „prekid“desio se za vreme Klintonove administracije, no ovakve situacije nisu ništa novo u SAD - u. Ukupno gledajući, ovo je već gotovo 20. put da dolazi do ovakvog prekida - za vreme administracije Ronalda Regana rad vlade bio je obustavljen čak 8 puta. Za vreme Forda i Kartera, 6 puta, itd

Najduži prekid bio je za vreme Klintona, 21 dan, tj od 15. decembra 1995. do 6. siječnja 1996. Aktuelne razmirice u Kongresu rezultat su republikanskog neprihvatanja Obaminog zakona o zdravstvu. S jedne strane liberalni deo američkog establišmenta tvrdi kako se radi o izuzetno progresivnom zakonu koji je nužan za SAD, dok radikalniji Republikanci smatraju kako je tzv. „Obamacare“početak uvođenja „socijalizma“u SAD.

Zakon o zdravstvenoj zaštiti donet je 2010. i potvrđen na Vrhovnom sudu 2012. U osnovi „Obamacare“ima za cilj da omogući zdravstveno osiguranje za desetine miliona Amerikanaca koji ga u ovom trenutku nemaju, no, to znači da bi od 1. siječnja 2014. svaki Amerikanac morao imati ( plaćati ) zdravstveno osiguranje. Posve je jasno kako se ovakvom zakonu mnogi u SAD - u protive, pošto su u zemlji ideje kapitalizma, slobodnog tržišta i individualne odluke tretirane kao „svetinja“. S jedne strane republikanska strana preteruje kada tvrdi da će ovaj zakon uvesti „socijalizam „u SAD, dok s druge strane Demokrate često zaboravljaju spomenuti kako sličan zakon već postoji u gotovo svim razvijenim državama sveta. I to u boljem izdanju nego što je to Obamin „Obamacare“.

Socijalistički zdravstveni plan ? Niti blizu - korporativno pogodovanje : da

Da u Obamacare - u nema ničega „socijalističkog“potvrđuje i potpredsednik Američke Socijalističke Partije ( Socialist Parti USA ), Billi Vharton, čija je stranka žestoko kritikovala Obamin zdravstveni zakon. U službenoj poruci SP - USA ističe se : „Ovo nije reforma, ovo je korporativno restrukturiranje američkog zdravstvenog sistema kojime se pogoduje većem ostvarenju profita privatnih zdravstvenih osiguravajućih kuća ".

Potpredsednik Američke Socijalističke Partije ( Socialist Parti USA ), Billi Uharton Vharton nadalje ističe : „Ovaj zakon nalaže kako je obavezno da svaki Amerikanac kupi zdravstveno osiguranje ili će biti kažnjen. Zakonom će se takođe stvoriti razmena zdravstvenih osiguranja, ovu ideju je predložila desničarska organizacija Heritage Foundation, gde će ljudi kupovati osiguranje kod privatnih kompanija. Oni koji nisu na listi za Medicaid ( op.a. vladin program zdravstvenog osiguranja za pojedince i porodice koje si ga ne mogu priuštiti ), ali nemaju novca za kupovinu osiguranja, dobiće novac od države za kupovinu osnovnog osiguranja kod privatnih kompanija“.

Šta to znači ? Znači ogroman ( državni ) novac koji će krenuti putem džepova probranih privatnih korporacija koje prodaju zdravstveno osiguranje.

Isprepleteni interesi države i korporacija : ekonomski fašizam

Seća li se neko ovog navoda ? „Korporativna organizacija ekonomije koja prevladava nad slobodama sindikata, širi sferu državnog intervencionizma te nastoji postići, koristeći se tehnokratija i solidarnošću, kolaboracijom ' produktivnih sektora ' pod kontrolom režima, ciljeve moći, dok se u isto vreme čuva privatno vlasništvo i klasna podela ".

Upravo tako, radi se o jednoj od 10 stavki definicije fašizma koju je sastavio istaknuti italijanski istoričar Emilio Đentile.

Dakle, za Obamacare se definitivno ne može reći da je „socijalistički “ proizvod, već - eventualno - nešto radikalno sa sasvim druge strane političko - ekonomskog kompasa.

„Ovo je samo još jedan primer kako se javni novac, koji bi se mogao koristiti za niz socijalnih programa, prebacuje u ruke kompanija čije su prakse nasilne i štetne za celokupno društvo. Ovo je dokaz do koje mere su korporativni lobisti i oni koji plaćaju političke kampanje inficirali aktuelni politički sistem ", piše trezveni američki socijalist, Billi Vharton.

Demokratija inficirana lobijima i interesima

Naravno da je sistem „inficiran ", štaviše, već je toliko inficiran spomenutim grupama da postaje jako teško govoriti o američkoj „demokratiji ". Demos = narod, Kratos = vladavina ( moć ) - gde u tu definiciju spadaju lobisti koji daju milione svim kandidatima kako bi osigurali da njihovi zakoni prođu bez obzira ko na izborima osvojio vlast ? Danas se Republikanci bune protiv Obaminog zakona, no da su oni kojim slučajem na vlasti, verovatno bi ga prihvatili. Štaviše, dok su bili na vlasti 8 godina, Bušova administracija je - kao i Obamina danas - uvek pogodovala interesima korporacija, naročito onima koje imaju bilo kakve veze sa zdravstvom, bilo da se radi o prodaji osiguranja, privatnim klinikama ili proizvođačima hrane.

Zašto se Republikanci toliko protive Obamacare - u ? „Regularni“ Republikanci verovatno ne bi imali ništa protiv, jer za njih uplitanje države u stvaranje profita za korporacije nije nikakva novost, no problem su radikalniji elementi, tzv. „Tea Parti „pokret, koji svako uplitanje države u rad privatnog sektora vide kao jeres.

Tea Parti : novi veliki politički uticaj

Za ekonomsko - radikalne desničare država je uvek problem jer svojim regulacijama - navodno - koči rad privatnog sektora. U tome ima i istine i neistine, zavisno iz kog ugla posmatramo situaciju. Kao što su se Marksisti 68 ' bunili da postojeći socijalizam zapravo nije „socijalizam ", tako i danas sledbenici kapitalističke ideologije žele videti stupanje na snagu „pravog „kapitalizma u kojem bi tržište bilo apsolutni gospodar. Kažemo „sledbenici kapitalističke ideologije ", a ne kapitalisti, jer konkretnim kapitalistima država ne smeta previše. Štaviše, u eri kada države kapitalističkog sveta pokazuju sve više fašističkih obilježja, ova saradnja na obostranu korist funkcioniše besprekorno.

Ima u celoj priči ovo još nešto, što se baš ne spominje u medijima tako često, određen broj pripadnika pokreta „Tea Parti „protivi se zakonu Obamacare samo zbog činjenice da je Obamino ime na njemu ( zanimljivo kako je prvi termin skovao Mitt Romnei još 2009. u pogrdnom smislu, puni naziv zakona je Patient Protection and Affordable Care Act ili PPACA ). Postoje li i rasistički razlozi iza toga ? Neki će reći kako da, mada iz TP - a strogo opovrgavaju takve optužbe.

Ovaj zakon ima svoje dobre i loše strane. S pozitivne strane uvođenjem ovog zakona situacija bi se eventualno donekle poboljšala za milione stanovnika koji trenutno nemaju nikakvo osiguranje - podsjetimo, činjenica da je pojedinac siromašan ne znači da će automatski biti primalac državnog osiguranja Medicaid. S druge strane ovaj ceo zakon primarno je osmišljen kao „šema „za ostvarivanje većeg profita korporacijama koje prodaju zdravstveno osiguranje. No, pri tom treba istaći jednu stvar, specifičnost američke kapitalističke kulture - da se ovde zaista radi o potencijalno isključivo pozitivnom zakonu, recimo da je uključena sama država, a ne privatne korporacije - mnogi u SAD - u takođe bi se protivili ovakvom planu, pa čak i ako time idu protiv svojih sopstvenih individualnih interesa. Zašto ? Zbog ideologije - mnogi u SAD - u svaki akt države u obliku „obaveznog „smatraju kao direktno smanjenje njihovih ličnih sloboda. Ideologije su moćna stvar - no, hoće li baš i gladan „ponosno „konstatirati kako „nema besplatnog ručka ? "

Republikanci se ne odriču radikalnog krila

Ako se ovom zakonu primarno protivi Tea Parti, zašto onda i „umereni „Republikanci učestvuju u blokadi budžeta, tj procesu koji je sada doveo do obustava rada Vlade ? Zato jer se ne žele zamjeriti svojom radikalnom i uticajnom krilu koje je u svega nekoliko godina postalo važan politički faktor.

Spomenimo pri tom kako je Tea Parti decentralizovani pokret čija agenda nije jednoglasna, štaviše, ideali, agende i ciljevi često su kontradiktorni između različiti grana pokreta. Pokretu su bliski konzervativni i libertarijanski političari, no razlike su ponekad itekako znatne. Primjerice, kandidatkinja za potpredsednicu SAD - a, Sarah Palin, istakla je kako je na spoljnopolitičkom planu izuzetno važno da SAD „ne izgubi u Avganistanu i Iraku ", dok pak Ron Paul - takođe uvaženi akter među TP - ovcima - ima sasvim drugačije poglede na spoljnu politiku te se zauzima za američki izolacionizam.

Kako je nastao pokret Tea Parti ? Jedino je poznato otkuda preuzimaju ime - ime je referenca na bostonskom čajanku ( engleski : Boston Tea Parti ), događaj iz 1773. godine kada su se američki kolonisti pobunili protiv britanske vlade koja je pokušala da uspostavi monopol na uvoz čaja u kolonije. Izraz „Tea „( što na engleskom znači „čaj „) se ponekad tumači i kao TEA, odnosno skraćenica za „Taked Enough Alreadi „( „već dovoljno oporezovani „).

Razne agende TP - a i ujedinjujući faktori

Aktuelni pokret nastaje negdje 2008. Jedni tvrde kako je nastao iz „pepela „predsedničke kampanje Rona Paula. Činjenica je kako nastaje u vreme eskalacije ekonomske krize i uskoro postaje izuzetno uticaj konzervativni pokret. S druge strane, liberalno progresivni pokret Occupi, gotovo je u potpunosti nestao sa scene. Nije teško odgonetnuti zašto - neko očigledno finansijski poprilično „podmazuje „Tea Parti pokret, a ni članovi nisu plitkih džepova. Poređenje sa Occupi - em zapravo je nezahvalna, jer Occupi je bio protestni pokret, reakcija većinom mladih ljudi koja je mogla prerasti u nešto ozbiljno, ali je ugašena medijskom blokadom i policijskom represijom. Tea Parti se takođe predstavlja kao pokret koji dolazi „odozdo ", „iz naroda ", no to je već poprilično diskutabilno.

Kako je i istaknuto, Tea Parti ima razne agende, od slobode za korišćenje i kupovanje oružja do zabrane GMO hrane, no postoji nekoliko stavki oko koje se slažu gotovo svi ogranci širom zemlje. Žele smanjenje američkog nacionalnog duga i deficita u federalnom budžetu kroz smanjenje poreza i troškova vlade.

Kontrola oružja kao centralna debata uz zdravstveno osiguranje

Sve pod - agende Tea Parti mogu se razmatrati iz više stajališta. Naravno, kada ih zagovaraju konzervativci, onda imaju i posebno značenje. No, na primer tema kontrole oružja, može se svakako gledati i iz „trećeg ugla ", a ne samo iz TP konzervativnog i liberalnog koji želi uvesti zabrane na kupovinu, u konačnici eventualno i na posedovanje oružja. Još 1850. su Karl Marks i Fridrih Engels istakli, u obraćanju Centralnom Komitetu Komunističke Lige : „Nipošto se ne sme predati oružje i municija, svaki pokušaj razoružanja radnika mora biti odbačen, ako treba i silom ".

Drugim rečima, razne agende možemo posmatrati sa različitih stanovišta. No, stajališta Tea Parti - uprkos njihovom ufanju u „slobode „pojedinca i tržišta - sve više izgledaju kao paravan za izuzetno moćne aktere iz pozadine. Npr. kontrola oružja, sve upućuje na to kako se u ovoj konzervativnoj debati ne radi o zaštiti „prava „pojedinca da poseduje oružje ( ili čak ceo arsenal dovoljan za opremanje male vojske ), a definitivno se ne radi o „pravima „radničke klase da podiže oružanu revoluciju protiv svojih izrabljivača, već izgleda kako se primarno radi o lobijima ( još jednom ) koji ostvaruju ogromnu zaradu zbog činjenice da milioni Amerikanaca histerično kupuju oružje zbog straha da će im „Obama oduzeti pištolje ".

Obama, ili bilo koja druga administracija nakon njega, bila ona demokratska ili republikanska, svakako bi se morala pozabaviti razoružanjem vlastitog naroda ako ne žele ozbiljne probleme u budućnosti. Neki analitičari tvrde da naoružanost nacije nije problem, ističući pri tom druge primere, recimo Švajcarsku. No, Švajcarska je ekonomski daleko stabilnija zemlja od SAD - a.

Ovde dolazimo do još jednog razloga zašto Republikanci u Kongresu ispunjavaju želje Tea Parti pokreta. Činjenica jest da se radi o poprilično naoružanom pokretu, no io poprilično uticajnom pokretu. Već sada onaj „radikalniji „deo Tea Parti ( sledbenici Ron Paula ) odbacuju obe vodeće stranke kao podjednako zlo. Drugim rečima, proliferacijom takvog razmišljanja, Republikanska stranka mogla bi ostati bez ogromnog glasačkog tela te su svesni kako je u ovom trenutku daleko bolje biti u prijateljskim odnosima s TP - om.

Politički oportunizam Republikanske stranke

Iz političkog gledišta, izbori 2016. su jako blizu, a lokalni izbori još i bliže - 2014. Kada bi Republikanci sada popustili i dali Obami da bez poteškoća implementira svoj Obamacare, mogu zaboraviti na podršku Tea Parti dogodine i 2016. Nadalje, mnogi već sada spekulišu kako bi glavni republikanski kandidat mogao biti senator Rand Paul, sin Rona Paula. Rand se već jednom zamerio libertarijancima koji odbijaju dvopartijski politički režim kada je podržao Mit Romni na izborima prošle godine. No, njegovi simpatizeri tvrde kako je to bila politička taktika koja će mu 2016. osigurati mesto kandidata za borbu, najverovatnije, protiv Hillari Clinton.

Time dolazimo i do aktuelne političke eskalacije koja je početkom nedelje rezultirala prekidom rada američke vlade, tj sve ne - esencijalnih sektora. Pitanje je kako će se ovo završiti. Verovatno će doći do neke vrste kompromisa, tj odlaganja implementacije Obamacare - a. Potpuno popuštanje niti jedne strane nije na vidiku. Republikanci neće odustati jer u svom protivljenju Obaminom zdravstvenom zakonu vide svoju mapu za uspeh 2016. S druge strane Obama smatra ovaj zakon najvećim političkim dostignućem na unutrašnjem planu te takođe nije za očekivati da bi mogao od njega znatno odstupiti.

Problem je u podeljenosti Kongresa, naime, gornji dom - Senat - nalazi se većinski pod kontrolom Demokrata, dok je donji dom - Predstavnički Dom - većinom u rukama Republikanaca. Ovi animoziteti u Kongresu imaju i dobrih strana, nije tajna kako je jedan od razloga zbog kojih je Obama tako naglo odustao od napada na Siriju upravo duboka podeljenost u Kongresu te gotovo sigurna prognoza da bi Kongres odbacio njegov plan napada, delimično i zbog žestine kojom se protivi njegovom zdravstvenom zakonu.

Izjave su poprilično žestoke, svega nekoliko sati pre isteka vremena za dogovor, vođa Demokrata u Senatu, Hari Rid, rekao je kako se ne bi složio sa Republikancima u Predstavničkom Domu čak i da mu je „pištolj prislonjen uz glavu ". Mnogi će se složiti kako Demokrate imaju pravo gorljivo podržavati Obamin zdravstveni plan. Naime, prema nekim procenama, 49.000.000 stanovnika SAD - a nemaju zdravstveno osiguranje.

„Svi moraju imati obavezno zdravstveno osiguranje“, a mnogi Amerikanci preziru „morati“i „obavezno“

To bi bio hvalevrijedan potez, da se Obama ugledao na pozitivnije primere koje imamo u Evropi. No, agenda Obamacare - a je „svi moraju imati osiguranje ", ali nije bitno gde ga nabavljaju. S druge strane, ovaj zakon ima i dobre elemente, među njima je svakako i onaj da osiguravajuće kuće više ne mogu odbiti decu sa postojećim zdravstvenim uslovima, takođe ne mogu postavljati limitaciju na količinu novca koji je potrošen na lečenje pacijenta. Pre ovog zakona mnoge osiguravajuće kuće imale su limit, na primer na 5.000.000 $, ako bi se ta svota prešla - što je kod teško bolesnih osoba i više nego moguće - kompanije bi jednostavno prestala plaćati troškove. To od sada više nije moguće, tvrdi zakon. Nadalje, deca prema ovom zakonu mogu biti na zdravstvenom osiguranju roditelja sve do 26 godine.

No, ako iko na svetu ne voli biti prisiljen na plaćanje nečeg po naredbi države, onda su to Amerikanci. Obavezno zdravstveno osiguranje koštati će pojedinca godišnje u proseku 5,000 USD ili 12,500 USD za porodicu. Ovo je najosnovnije osiguranje, za veću pokrivenost biti će potrebno izdvojiti znatno više novca. Ako odbiju plaćati zdravstveno, kazne su oko 350 USD po detetu, ili 700 USD po odraslom članu porodice.

Obamini pristalice tvrde kako će se ovim zakonom dovesti „u red „privatne kompanije koji prodaju zdravstveno osiguranju te su postale „gramzljive „zadnjih godina - drugim rečima, mesečna davanja osiguravačima postajala su sve veća i veća, dok je njihovo razdvajanje na pacijente postajalo sve manje i manje. No, ovo su samo pretpostavke. Niko još ne zna kako će novi zakon zapravo funkcionisati kada stupi na snagu. Mišljenja su duboko podeljena, jedni smatraju da će nastati opšti haos, drugi pak tvrde kako je ovo put prema potpunoj eliminaciji privatnog interesa u zdravstvu - što je teško poverovati.

Najintrigantnija od svih debata je ona vezana uz obaveznost ovog programa. Mnogi Amerikanci očito ne shvataju kako celo ovo vreme već plaćaju za „obavezne „državne usluge, kao što su policija i vatrogasci jer bi jednostavno bilo katastrofalno da unesrećeni moraju vatrogasce dozivati na „otvorenom tržištu ", mada danas ima radikala koji bi predložili i takvu opciju. Zatvorski sistem u SAD-u već se naglo privatizovao, pa ne bi iznenadilo da se jednog dana dođe i na ideju privatnih vatrogasaca ili policije.

Zdravstveno stanje u SAD - u danas je jako loše. Drugim rečima, onaj bez novca može komotno umreti - to je još uvek besplatno. No, milioni nemaju niti najosnovnije zdravstveno osiguranje. Bez osiguranja nema ni zdravstvene nege, bez obzira na situaciju. Ovim novim zakonom bili bi osigurani svi. Kako ? Pošto bi svi morali plaćati zdravstveno ( ili kazne za neplaćanje ) država bi subvencionisala ili na druge načine pomogla onima koji nemaju dovoljno novca za plaćanje.

Pro - kapitalistički nastrojenim pojedincima nema ništa strašnijeg od direktne vladine pomoći ljudima bez novca. Već sada mnogi žele ukinuti programe bonova za hranu nakon čega bi, bez sumnje, došlo do gladi u SAD - u.

Realno gledajući, Obamin zakon možemo posmatrati iz dva pravca :

1 ) Radi se o znatnom napretku od postojećeg stanja i više iz SAD - a ne bi smele dolaziti strašne priče o tome kako ljudi umiru od, na primer, saobraćajnih povreda, jer nemaju zdravstveno

2 ) I dalje se sarađuje s privatnim korporacijama, a privatnim korporacijama glavni interes je profit

Nadalje, novi zakon propisan je na nekoliko stotina stranica, a čak i pravnici tvrde da ga je teško čitati. Dakle, postoji velik prostor za razne interpretacije. Neke nove stavke uključuju : elektronski zdravstveni dokument pojedinca koji će biti dostupan svim lekarima, ali ne samo njima, već i drugim agencijama, pa i onima koje se bave špijuniranjem stanovništva. Zatim, lekarima će biti propisano koje lekove smeju, a koje ne, upotrebljavati, itd

Jedna stvar je poprilično čudna - zašto je Obama čekao ovako dugo ? Naime, do nedavno je imao kontrolu nad oba doma Kongresa te je tada mogao provesti što god je htio. Neke taj podatak poprilično zbunjuje, dok drugi vide razne „zlokobne „motive.

Država će davati subvencije porodicama koje zarađuju manje od 92,000 USD godišnje ( federalna razina siromaštva ). Jasno je koga će ovi troškovi najviše pogoditi, mlade ljude starije od 26 godina.

Toliko o samom zakonu. Možemo se složiti kako nije idealan, ali ipak predstavlja napredak. Cela debata oko zakona uopšte se ne vodi oko ključnih tema - kao što je uloga privatnih zdravstvenih osiguravača, već oko ideoloških trivijalnosti. Konzervativci jednostavno ne prihvataju da država pomaže siromašnima - mada to radi zapravo kako bi deo novca iz državnog budžeta prebacili u džepove privatnih korporacija. Ali pripadnici Tea Parti pokreta i drugi protivnici ovog zakona nisu ljuti na korporacije, nego na sirotinju koja će od sada biti zdravstveno osigurana, bar kada je reč o osnovnom osiguranju.

Ovo nam još jednom pokazuje koliko je nakaradna pro- kapitalistička ekonomska ideologija i koliko je odvojena od humanosti.

Aktuelni prekid rada Vlade

Osvrnimo se sada na aktuelnosti - zbog Obamacare - a došlo je do prekida rada vlade. Republikanci nisu hteli odobriti budžet jer taj budžet pokriva i Obamacare koji stupa na snagu 2014/01/01. Tzv. „esencijalne „funkcije vlade i dalje operišu, među njih spadaju sve agencije koje se na bilo koji način bave domaćom ili spoljnom sigurnošću. Nadzor stanovništva od strane NSA takođe i dalje funkcioniše besprekorno, kao i vojne instalacije u stranim zemljama.

Vratimo se na ono neodgovorno pitanje - zašto je Obama čekao do sada i nije proveo sve mere dok je imao potpunu kontrolu nad Kongresom ? Odgovor bi mogao biti ovaj - Obamina administracija se nada kako će gnev naroda zbog prekida rada vlade biti sada usmeren prema Republikancima što će dati dodatne poene Demokratama, ali i njegovoj administraciji. Štaviše, izgleda kako je Bela Kuća suptilno pozdravila ovaj prekida rada vlade. 

Težak udarac radnicima i stanovnicima

Ovo je žestoki udarac na jedan veliki segment radničke klase u ova krizna ionako ekonomska vremena. Oko 800.000 radnika u javnom sektoru prekida posao i neće primati platu sve dok se rad vlade ne nastavi. Ako ova situacija potraje, kao 1996., i do 20 dana, to će za ove ljude imati katastrofalan efekat jer mnogi danas u SAD - u žive na ivici siromaštva. Nadalje, govorimo o radnicima kojima je već zamrznuta plaća na 3 godine, po ranijoj direktivi Obamine administracije. No, mediji danas pišu samo o turistima koji su naišli na zatvorena vrata atrakcija.

I dok se kao „esencijalne „agencije smatraju one povezane s nacionalnom bezbednošću, brojne vitalne agencije i programi od juče su ugašeni. Federalni Program za Žene, novorođenčadi i dece ( VIC ) takođe je ugašen od juče - taj program je bio ključan za hranu siromašnim ženama sa decom. Kancelarija za invalide veterane, gde podižu novac, takođe je zatvoren.

Svi nacionalni parkovi i muzeji u zemlji su zatvoreni. Gotovo u potpunosti zatvoreni su federalni uredi za trgovinu, obrazovanje, energetiku, zaštitu životne sredine, urbani razvoj, rad, Nacionalni Institut za Zdravstvo, pa čak i NASA.

Vashington DC okolina biti će najsnažnije pogođena jer na javni sektor otpada gotovo jedna trećina lokalne ekonomije. Procenjuje se da će glavni grad SAD - a gubiti oko 200.000.000 USD na dan, a pogođeno će direktno i indirektno biti oko 700.000 radnika u Vašingtonu. Informacije govore kako bi takođe mogao biti pogođen i odvoz smeća.

Veliki problemi stižu sredinom meseca kada će se voditi rasprava o visini duga - tada je moguć i tehnički bankrot.

Korporacije uživaju - regulatorne agencije su ugašene

Dok traje prekid rada Vlade u prekidu su i vladine regulacije nad korporacijama. Mogli bismo stoga reći kako se američki narod može samo nadati da se najuticajnijim korporacijama neće ovaj period previše dopasti. Glavne regulatorne agencije od juče su zatvorene ili rade sa svega 5-10 % zaposlenih. Za korporacije je ovo poput „sna ".

FDA - agencija za proveru hrane i lekova većinom je prestala sa radom, inspekcije se trenutačno vode samo na mesu, peradi i mlečnim proizvodima. Centar za kontrolu bolesti takođe je ugašen - u slučaju da sada dođe do pandemije, centar ne bi mogao delovati.

Na horizontu u ovom trenutku nema nikakve naznake o eventualnom dogovoru kojima bi se mogla prekinuti aktuelna kriza vlade. Kompromis će bez sumnje biti novi napad na američkog radnika jer će Republikanci verovatno tražiti dodatne rezove i mere štednje.

Lansiranje nove NASA - ine misije na Mars, MAVEN, zaustavljeno je, a možda će biti i u potpunosti ukinuto ukoliko se prekida rada vlade nastavi. Ako se lansiranje ne obavi u periodu između 18. novembra i 7. decembra, iduće lansiranje biti će moguće tek u 2016. kada će Zemlja i Mars ponovo biti na nužnim tačkama.

Zatvaranje vladinih agencija i kancelarija širom zemlje snažno će pogoditi male preduzetnike kojima možda ceo posao zavisi o ovome. Brojne veb stranice američke vlade su ugašene, uključujući i Biro za popis stanovništva i stranice NASA - e, no zato sajtova NSA i CIA i dalje rade bez imalo problema ili zastoja.

Nije prošlo ni 48 sati, a nervoza se već oseća u vojsci

Sve je napravljeno kako ne bi bilo problema sa vojskom, no problemi se ipak javljaju. Načelnik američkog vojnog štaba, general Rej Odierno, istakao je danas kako traži „hitnu rezoluciju „aktuelnog problema koji je doveo do prekida rada vlade. „Ova situacija znatno šteti svakodnevnim operacijama američke vojske ", rekao je. „Vojska je morala da smanji treninge, putovanja i fokus na određene zadatke koji su esencijalni u aktuelnim operacijama. Što duže ovo potraje, biti će gore. Gubimo snagu, gubimo sposobnost svakog dana, stoga smatram da se ovo mora hitno rešiti ", rekao je u razgovoru za Rojters nakon konferencije u Nemačkoj.

Odierno ističe kako će vojska biti plaćena te vojnici u operacijama na mestima kao što je Avganistan, neće uopšte biti pogođeni, no ne - esencijalni civilni zaposleni neće biti plaćeni. Navodi kako će se skratiti svoju posetu Evropi te se vratiti u SAD zbog aktuelne situacije.

Svoje međunarodno putovanje danas je skratio i predsednik Barak Obama koji će se prevremeno vratiti iz Azije u SAD.

Izjave generala odierno pokazuju kako je vojska nervozna, svega 24 časa nakon prekida rada vlade. Ovo je još jedan itekako konkretan razlog zbog kojeg ova situacija ne može da potraje predugo te će verovatno biti rešena uskoro. Teško je očekivati da će potrajati preko 20 dana kao što se desilo 1996.

Nervoza na tržištima, svet čeka 2013/10/17. i mogući američki tehnički bankrot koji bi pogodio globalnu ekonomiju

Tržišta takođe nervozno reaguju. Dolar je u padu, a Vall Street je otvorio niže za 0,6%. Iz Goldman Sachsa prognoziraju kako će kratkotrajni prekid rada vlade umanjiti američki ekonomski rast za 0,2%, no višenedeljni prekid mogao bi umanjiti rast i za 0,4%. Jedan od razloga su i stotine hiljada radnika koji su poslani kućama bez plate, od njih se ne može očekivati znatna potrošnja.

Sve ovo izgleda poprilično haotično i nepredvidljivo, no datum na koji će trebati obratiti posebnu pažnju biti će 17. ovoga meseca. Naime, to je zadnji dan do kada vlada mora podići „plafon zaduženja „koji je trenutno „visok „čak 16.7 biliona dolara. Ako se do onda to ne dogodi, SAD će zadesiti tehnički bankrot, tj neće biti u stanju dalje vraćati svoje dugove. Takav ishod naneo bi veliki udarac američkoj ekonomiji, ali bi se osetio širom sveta, naročito u još uvek nestabilnoj Evropi. Nadalje, takav ishod je izvestan - zašto ? Jer Republikanci već sada planiraju na taj način nastaviti žestoku borbu protiv Obamacare - a, Obaminog zakona o zdravstvu.

Spremni su na to, uprkos činjenici da znaju kako bi ne podizanje „plafona „izazvalo haos u globalnoj ekonomiji. Zar nije ovo možda i najbolje pojašnjenje koliko je ideološki važan Obamacare ?

Američki plafon zaduženja :americka-vlada 7718 9077 e

Obamine metode : kratkoročni interesi i veliki profiti

Sada kada smo sagledali i prošli kroz sve detalje, vreme je da analizu privedemo kraju i pitamo ključno pitanje - šta se zaista događa u SAD - u ? Ono čemu upravo svedočimo je, prema svemu sudeći, unutrašnji konflikt između 2 ideološke i korporativne struje koje žele ostvariti apsolutni dobitak, ali samo za sebe. Od samog početka, Obamina administracija bila je fokusirana na ostvarenje kratkotrajnih ciljeva uz zanemarivanje dugoročnih posledica, kako na unutrašnjoj, tako i na spoljnoj politici. Uzmimo na primer napad na Libiju, kratkotrajni cilj je postignut - svrgnuta je jedna vlada da bi se na njeno mesto stavila druga uz pretpostavku da će ova druga biti vazal i satelit SAD - a. No, dugoročne posledice, u ovom slučaju porast nestabilnosti u celom regionu, potpuno su zanemarene. Obama se ponaša kao vrhunski berzanski mešetar, upada u situaciju, ostvaruje profit i nestaje.

Slično je is ovim manjkavim zakonom o zdravstvu koji spolja izgleda kao izuzetno dobra stvar, no malo dublje istraživanje otkriva niz problema, ali i pogodovanja. U Kaliforniji su već neke kompanije odbijene od učestvovanja u zdravstvenom obezbeđenju uz federalni budžet. „Posao života „verovatno, kao i inače, dobijaju one korporacije s najboljim lobistima.

S druge strane, onaj deo korporativne američke elite kojima će se zbog ovog zakona prihodi drastično smanjiti, bore se svim sredstvima da zadrže status kvo ili pak uvedu promene koje će umanjiti njihove gubitke. Nadalje, tu je prisutan sukob pod - ideologija kapitalističke ideologije. Dok jedna strana, ona konzervativnija, želi brutalnu strahovladu tržišta u kojoj će siromašni i oni bez dovoljno prihoda biti osuđeni na smrt, liberalna strana priklanja se opcijama koje neki nazivaju počecima doktrine fašizmu - ne u onom italijanskom ili nemačkom stilu prve polovine 20. veka - ekonomskog fašizma koji stremi prema ujedinjenju države i korporacija, gde interesi postaju zajednički. Tu nema rasprave o tome koja je bolja opcija, već samo koja je gora.

Solidarnost sa američkim narodom

Imajući ove crne prognoze u vidu, zaista je nužno odbaciti sve oblike anti - amerikanizma koji prelazi okvire kritike vlasti i elite te se širi na kritiku cele nacije i naroda. Američki narod je u ogromnim problemima bez gotovo ikakve vitalne i konkretne alternative na političkoj sceni. Zbog toga, aiu duhu pravičnog i nediskriminatornog internacionalizma, američki narod zaslužuje svu iskrenu solidarnost. Jer, na primer Evropa, uprkos ogromnim problemima u kojima se sada nalazi, ima teoretskog i ideološkog razloga za optimizam. Slabljenjem spoljnog stiska SAD - a u Evropi će morati doći do autentičnih anti - kapitalističkih i pro- narodnih pokreta koji će biti u stanju da dovede do promene. Hoće li to biti u Grčkoj, Italiji, Španiji, Francuskoj ili negde drugde, nije poznato, no da Evropa u sebi nosi element otpora, to uopšte nije sporno.

S druge strane stanovnici SAD - a zaista se nemaju mnogočemu nadati. Kriza u SAD - u već sada je poprimila daleko brutalnije brojke no što se prikazuje u medijima. Poznato je kako se brojkama zaposlenih, statusu primanja i slično već neko vreme manipuliše i stručnjaci na to često upozoravaju. Izrabljivanje američke radničke klase u godinama koje dolaze postajati će sve ekstremnije, dok nekoć ponosni industrijski gradovi - kao što je bio Detroit - propadaju u svakom smislu. Američkoj populaciji toliko je nametnut, mogli bismo čak reći gotovo religiozno, kapitalistički sistem sa svim svojim „vrednostima „da je mnogima jednostavno nemoguće zamisliti konkretnu alternativu, kamoli početak ozbiljne organizacije s ciljem dolaska do te alternative.

Gledajući zadnjih par godina mnogi se neće složiti, no Evropa je ipak poprilično „maštovitija „od SAD - a kada je reč o organizovanom otporu protiv kapitalističke eksploatacije, ai stisak vlasti nije ni približno onoliko snažan kao u SAD - u. Ovih meseci, zahvaljujući mladom SNOVDEN, otkrili smo kako SAD nadziru i špijuniraju doslovno ceo svet, no nema nimalo sumnje, najveće žrtve špijunaže i nadzora su američki građani.

Mit o američkoj srednjoj klasi danas uveliko postoji još samo u propagandnim materijalima - tj u američkim serijama i filmovima. U stvarnosti žestoki napadi protiv radničke klase traju već neko vreme, pojačanim intenzitetom otkako je Obama preuzeo Belu Kuću. Cela ova aktuelna situacija, kao svi gubitci, obiti će se o leđa radnog naroda. Utešno je jedino da će - ako se ovaj spor riješi - od 2014/01/01. verovatno imati ono što gotovo sav civilizovani svet već odavno ima, obavezno i pristupačno, po potrebi subvencionirano, zdravstveno osiguranje. Mada je sama implementacija tog procesa pod upitnikom kao i kvalitet nege koju će eventualno dobijati oni čija će osiguranja biti subvencionisana, a takvih je danas u SAD - a na desetine miliona.

Američke krize opasne su za ceo svet

No, sve krize američke vlasti i ekonomije nisu samo krize američkog stanovništva, već nažalost i svih nas. Ako ova situacija potraje, pogoditi će svet. Ako SAD uđe u tehnički bankrot za 15 dana, udarac svetu biti će još i snažniji. Za dobrobit sveta, pozitivne promene unutar SAD - a su nužne. Činjenica da ih nema na horizontu je zabrinjavajuća, ali ona je takva već neko vreme. U konačnici ovde dolazimo i do važnosti potencijalne uspostave multipolarnog sveta. To je naročito važno za nas koji živimo u Evropi - kada bi Evropa ravnomerno sarađivala sa više globalnih centara, „stres „na nacionalne ekonomije, naročito malih država kao što su zemlje našeg regiona, bio bi poprilično manji jer bi alternative mogle ublažiti kriznu situaciju u SAD - u ili negde drugde. Teoretski takve saradnje moguće su i danas, mada su u praksi nedopustive jer se zna gde se male države smeju, a gde ne smeju zaduživati i sl

Rešenje i alternative kapitalizmu koji tone iz krize u krizu

No, multipolarnost ne bi smeo biti kraj procesa jer njime problemi i dalje opstaju. Kraj procesa mora biti smjena kapitalističke ekonomije i kapitalističkih metoda proizvodnje. Takođe su nužne promene u vlasničkim strukturama kompanija - nije dovoljno tek „nacionalizovati „kompanija jer ona tada ponovo pada pod individualne, ovog puta državno birokratske, interese. Jedino rešenje je uspostavljanje radničke samouprave koja ne bi bila tek ideološka doktrina i povod za jednonedeljne sastanke svih zaposlenih - već konkretno učešće u kompletnom procesu, na istoj „nivou „bez obzira na radnu ulogu, te uz zajedničko upravljanje sa kolektivnim interesom.

Multipolarni poredak radnicima može samo donekle olakšati stisak imperijalizma koji fizički razbija one zemlje koje na bilo koji način žele „eksperimentišu „sa ekonomijama koje nisu direktno podređene interesu transnacionalnih korporacija.

Američko društvo još nije počelo razmišljati o ovakvim alternativama jer im one jednostavnu nisu, čak ni u teoretskom smislu, dostupne. S druge strane, u Evropi se potiho razmišlja o svemu, naročito na prostorima koji su najžešće pogođeni eksploatacijom, merama štednje i brutalnom stisku međunarodnih kreditora. Godinama je Amerika „učila „Evropu o načinima vođenja ekonomije, zbog američkog uticaja poprilično je razbijena tradicionalna evropska socijalna država koja je odolevala kapitalističkim interesima sve do nedavno, možda bi stoga ovo vreme koje je pred nama bilo idealno da onaj progresivni deo Evrope, svojim otporom i promišljanjem, ponešto nauči i SAD ?

Izvor: Advance.hr

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha
decembar 22, 2018
imperio 10
Prilozi saradnika Neo Marx

Demokratija Američke Administracije - Saopštenje Vlade Bolivijske Republike Venecuele

Vlada Bolivarske Republike Venecue obaveštava da je dana 12. decembra, na konferenciji za novinare međunarodnih medija, predsednik Republike Nikolas Maduro Moros objavio niz informacija koje otkrivaju postojanje novog plana za podrivanje demokratske…
jun 22, 2018
Iz našeg ugla - KPS Neo Marx

Izdaja Srbije

Da bi naši čitaoci lakše i u potpunosti razumeli “igre” oko Kosova i Metohije i veličinu izdaje “srpskih” vlasti, moramo se vratiti malo unazad. Uvođenjem “demokratije” u srpsko društvo, izvršena je prva i najveća prevara. Dobili smo politikante pod potpunom…

Promena svesti

maj 05, 2018 2565
Srpska napredna stranka nije normalna politička organizacija.Od kako je stvorena…

„IZBORI“

mar 18, 2018 2657
izbori
Šteta je trošiti reči na beogradske ili bilo kakve „izbore“ u okupiranoj zemlji kao što…

Hajdegerova filozofija u svetlu životvornog humanizma

jan 20, 2018 5826
Studija koja se nalazi pred čitaocem nije proizvod stvaralačke radosti, već stvaralačke…

Komunistički Pokret Srbije - Karakter i ciljevi

nov 29, 2017 2798
communist
Zar smo zaista toliko naivni da ćemo poverovati da će najpokvareniji i najnemoralniji…

Izdvajamo