24
pet, nov

Ruski razlozi za uplitanje u bliskoistočnu krizu

Iz strane štampe
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

SYRIARUSSIAXLPretnja američkim napadom po Siriji i žestoka reakcija Moskve prisilili su mnoge ljude da se ponovo zapitaju zašto Rusija tako uporno " brani " predsednika Asada kojeg zapadni mediji prikazuju kao krvavog diktatora koji je odgovoran za smrt vlastitih civila. Mogu se navesti mnogobrojni argumenti od geopolitičkih ambicija Moskve do multimilijaderskih ugovora. No ako podrobno proučimo stvari, čitava priča ispada nešto drugačije.

Za početak treba razumeti da je strateški savez između Rusije i Sirije zapravo jedan mit. Bilateralni odnosi oduvek su imali pragmatični karakter. Zapravo, od devedesetih do 2005. ti su odnosi bili zamrznuti, budući da nije bio rešen problem sirijskog drga prema nekadašnjem SSSR - u. Taj dug je iznosio oko 13,4 milijardi dolara. Damask je tražio da se dug poništi, a Moskva je želela novce te odbijala isporučivati naoružanje i robu na kredit.

Dug je bio rešen u 2005. Veći deo ( 73% ) je bio izbrisan, a otprilike 1,5 milijardi dolara su pretvorili u direktne investicije i zajedničke projekte. Nakon toga su robni promet i vojno - tehnička saradnja počeli rasti.

" Moskva brani ubicu " - to je još jedan mit koji se dovoljno često susreće u zapadnim masmedijima, iako ni jedno objektivno istraživanje događaja u Siriji zapravo nije sprovedeno. Ni Liga arapskih država, ni predstavnici UN - a nisu mogli jednoznačno okriviti Damask zbog onog što se dešava u Siriji ...

SYRIARUSSIAXL

Pretnja američkim napadom po Siriji i žestoka reakcija Moskve prisilili su mnoge ljude da se ponovo zapitaju zašto Rusija tako uporno " brani " predsednika Asada kojeg zapadni mediji prikazuju kao krvavog diktatora koji je odgovoran za smrt vlastitih civila. Mogu se navesti mnogobrojni argumenti od geopolitičkih ambicija Moskve do multimilijaderskih ugovora. No ako podrobno proučimo stvari, čitava priča ispada nešto drugačije.Za početak treba razumeti da je strateški savez između Rusije i Sirije zapravo jedan mit. Bilateralni odnosi oduvek su imali pragmatični karakter. Zapravo, od devedesetih do 2005. ti su odnosi bili zamrznuti, budući da nije bio rešen problem sirijskog drga prema nekadašnjem SSSR - u. Taj dug je iznosio oko 13,4 milijardi dolara. Damask je tražio da se dug poništi, a Moskva je želela novce te odbijala isporučivati naoružanje i robu na kredit.

Dug je bio rešen u 2005. Veći deo ( 73% ) je bio izbrisan, a otprilike 1,5 milijardi dolara su pretvorili u direktne investicije i zajedničke projekte. Nakon toga su robni promet i vojno - tehnička saradnja počeli rasti." Moskva brani ubicu " - to je još jedan mit koji se dovoljno često susreće u zapadnim masmedijima, iako ni jedno objektivno istraživanje događaja u Siriji zapravo nije sprovedeno. Ni Liga arapskih država, ni predstavnici UN - a nisu mogli jednoznačno okriviti Damask zbog onog što se dešava u Siriji.

Osim toga, Rusija je još početkom krize odredila svoju " crvenu crtu " te dala Asadu jasno do znanja da neće pomagati režimu koji pravi zločine protiv čovečnosti. 

Ne treba zaboraviti da i Moskva ima svoje obaveštajne službe koje takođe posmatraju situaciju u Siriji. S političkog stanovišta, sadašnja sirijska vlada za Rusiju je samo manje zlo. Naravno, Asad i njegova vlada nisu idealni. Predsednik Putin i drugi visoki ruski zvaničnici često su govorili o potrebi za reformama. No u Moskvi su uvereni da će svrgavanje Asada dovesti do haosa, isprva u Siriji, a potom i na čitavom Bliskom istoku.

Na kraju, treba pogledati situaciju oko Sirije u širem geopolitičkom kontekstu. Od 2003. Rusija je posmatrala kako se SAD i njihovi saveznici mešaju u poslove na Bliskom istoku, organizuju vojne intervencije, organizuju ili pomažu revolucije. Moskva ima jasnu sliku o tome da Zapad ne misli o posledicama te nije svestan opasnosti takve politike.

Sirijska kriza ima još jedan aspekt koji ne dopušta Rusiji da ostane po strani. U Siriji se nalazi oko 30.000 ruskih građana ( po nekim podacima do 100.000 ). To su ruske žene Sirijaca i deca iz mešanih brakova. U slučaju pobede opozicije ti će se ljudi naći u smrtnoj opasnosti.

Docent fakulteta svetske politike na MGU Vasilij Kuznecov rekao je za Ruski vjesnik da Rusija ne brani Siriju ili predsednika Bašara al-Asada. " Ona brani filozofiju međunarodnih odnosa, ideju nacionalnog suvereniteta. Rusija takođe pokušava očuvati stabilnost na Bliskom istoku, jer će u protivnom njena vlastita bezbednost biti pod pretnjom. Radi se, pre svega, o širenju radikalnog islama u njena južna područja ", objasnio je stručnjak.

Profesorkaa Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose Marina Sapronova istakla je da je predsednik Putin objasnio motive Rusije : " Pre svega, Rusija brani zakone međunarodnog prava i istupa protiv mešanja u unutrašnje poslove suverenih država. Moskva smatra da se trebaju sačekati odgovori stručnjaka za hemijsko oružje i dobiti odobrenje Saveta bezbednosti UN - a pre nego što se preduzme operacija protiv Sirije ".

" Ne treba objašnjavati poziciju Moskve ekonomskim ili vojnim interesima. Trgovina sa Sirijom, koja donosi godišnju zaradu od 2 milijarde dolara, nema veliki značaj. Ruska ekonomija je orijentisana na Evropu i Aziju, a ne na Bliski istok. Rusija takođe nema vojnih interesa u Siriju. Postoji pomorska baza Tartus za flotu ruskih brodova, no ona je izgubila svoj značaj nakon hladnog rata ", istakla je profesorka.

Što se tiče izvoza naoružanja, Marina Sapronova je napomenula da Sirija nije veliki kupac ruskog naoružanja. " Indija, Kina ili Venecuela su puno važnije zemlje u tom pogledu ", smatra.

" Ali Rusija nikako ne može ignorisati onu činjenicu da se u Siriji nalaze islamistički borci, koji bi se potom mogli pojaviti u biloj kojoj tački sveta, uključujući i Severni Kavkaz, Čečeniju, Dagestan, a to će značiti novi talas terorizma ", dodala je sagovornica za Ruski vesnik.

IZVOR : Ruski vesnik

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha