25
sub, nov

Grčka: denacionalizacija i "kapitalizam propasti" - najveća rasprodaja javnih dobara u istoriji čovečanstva

Iz strane štampe
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

Kako bi umanjila svoj dug Grčka prodaje sva svoja javna dobra: energetski sektor, transportni, vodu, univerziteta, zaštićeni obalni pojas ... Zemlja uprkos evropskom 'kriznom planu za spašavanje' i dalje tone u sve dublju ekonomsku krizu. U ovoj situaciji profit većinom ostvaruje finansijski sektor, dok Grcima mere štednje postaju način života. Nekoliko primera uz Atine jasno prikazuju što znači 'šok-terapija' kada je propisuje 'kapitalizam propasti'.

gr23737Dr.Giorgos Vichas: "Trećina Grka nema pristupa javnom zdravstvu. Jednoj mladoj ženi nisu hteli dati dete dok nije platila cenu porođaja!" 'Više od trećina Grka nema više pristupa ustanovama javnog zdravstva', procenjuje Giorgos Vichas, kardiolog na samoupravnoj klinici "Hellinikon "na periferiji Atine u kojoj stotinjak lekara besplatno pruža svoje usluge sve većem broju ljudi.

U više od godinu i po dana je 10.000 ljudi tražilo pomoć u ovoj klinici koja je smeštena u jednoj staroj američkoj vojnoj bazi. Zbog drastičnih rezova u javnom sektoru, koja od početka sprovođenja 'kriznog plana za spasavanje Grčke' iznose oko 40%, čak i oni koji rade nemaju novca kojim bi platili medicinske usluge. U grčkim bolnicama nedostaje lekova, a posebno onih za lečenje kancerogenih oboljenja.

Zdravstveni sektor je simbol kriminala u grčkim javnim službama.Giorgos Vichas navodi pojedinačne slučajeve kako bi se bolje razumelo o čemu je reč. Na primer: jedna Grkinja ne može dobiti svoje dete dok ne plati troškove porođaja, a jedna druga je zadržana u bolničkoj sobi sa obezbeđenjem ispred vrata sve dok ne plati 2000 € koliko je dužna.

'Primamo mnogo ljudi koji ne mogu da plate vodu ili struju od kada je uvećan porez na nekretnine, jer je električna energija isključena čak i onima koji u kući ne mogu živeti bez medicinskih instrumenata, kao npr boce s kiseonikom i sl', žali se Vichas.

Poznata je priča kako su Atinjani prošle godine zbog prevelikih cena lož-ulja ponovo počeli ložiti peći na drva u kojima su palili bukvalno sve, pa čak i plastično smeće, tako da je vazduh u Atini bilo nemoguće udisati. Problem na kojega je u više navrata upozoravao lokalne i centralne vlasti Makis Zervas, profesor na grčkom Helenik open Universiti.

Bez obzira na "krizni plan za spašavanje" grčki dug i dalje raste

Tri godine nakon prvog evropskog 'kriznog plana' Grčka i dalje tone u recesiju kojoj se ne nazire kraj. Službeno nezaposlenost iznosi 27%, što je tri puta više nego 2009., ali niti ta brojka ne odgovara realnom stanju.

'U izračunavanje nisu uračunati mladi koji traže zaposlenje nakon završenih studija, niti oni koji rade jedan sat nedeljno, a vode se kao zaposleni', pojašnjava Makis Zervas. Nisu ubrojani ni samostalni obrtnici koji su tek zatvorili svoje aktivnosti zbog bankrota. U centru Atine su zatvorene brojne trgovine. 63% mladih do 25 godina ne radi, a grčki BDP je od 2008. pao za 25%, što je gore od 'velike depresije' koja je 1929. pogodila Sjedinjene Američke Države.

'Grčka je na dobrom putu da postigne zacrtani cilj, a to je poravnavanje duga, a zemlja bi 2016. mogla izaći iz recesije ', usudila se izjaviti direktorica MMF-a Christine Lagarde.

Način na koji Trojka (MMF, Evropska Komisija i Evropska centralna banka) misli to postići prelazi granice zdravog razuma. Nakon zacrtanog cilja, a to je da smanji iznos duga na 124% u odnosu na BDP u 2020., eurotehnokrati su bili iznenađeni kada je on u 2012. iznosio 156%, a za 2013. se prognozira 175%. Odgovor se nije trebao dugo čekati. Direktiva je kako treba ubrzati privatizaciju, dodatno smanjiti izdvajanja za javni sektor (kako je skoro nemoguće više rezati u bilo kojem delu, to znači ukidanje pojedinih grana), au nedostatku alternative što je odlučeno? Dokapitalizacija banaka!

Sredinom juna je započela prodaja gasnih kompanija, a javna televizija ERT je bila 'kolateralna žrtva' ovog suludog plana i njenim je zatvaranjem stvoreno još 2600 nezaposlenih. U slučaju javne radio-televizije je reagovalo grčko pravosuđe, te 17. juni poništilo vladin dekret o njenom zatvaranju, što znači da se do pravosnažne presude privremeno mogu emitovati programi.

Kompanije za električnu energiju i vodu, gasne kompanije, pomorske i vazdušne luke, željeznice, autoputevi, nacionalna lutrija ..., sve je na prodaju, čime bi Grčka do 2016. trebala 'uprihodovati' 9,5 milijardi €..

'Privatizira se čak i sektor prikupljanja poreza, a univerziteti su u vlasništvu privatnika 49%, što je protivno ustavu', s gnušanjem izjavljuje Makis Zervas.

2011. je doslovno osnovan fond za prodaju javnih dobara (HRADF) koji na svojoj internetskoj stranici pod sloganom 'Privatizacijom do progresa', kao u turističkom katalogu, nudi plaže, šume, puste otoke, arheološka nalazišta bogatim milijarderima ?!.

'Helenik Republic Assaet Development Found' na Rodosu tako nudi 1,8 miliona m2 terena s obalom dužine 7 km. Rodos / Grčka "Privatizacijom do progresa - 1.800.000 m2 terena s obalom dužine 7 km na prodaju uz apsolutnu slobodu što graditi" U zonama pod imenom 'Natura 2000' fond savetuje izgradnju hotela, golf igrališta, ili komercijalnih centara. Na prodaju je i stari aerodrom u Atini, što je 623 hektara terena sa izlazom na more. Grci su ga pokušali prodati Kataru, ali ga ovi nosi hteli.
U izveštaju od 2013. fond posebno naglašava 'kako je uklonjeno 69 zakonskih odredbi, administrativnih i tehničkih, koje su usporavale privatizaciju i sprečavale kupce da s onim što kupe rade što hoće'.
gr745831Agenciju za denacionalizaciju, tj prodaju sveukupnog grčkog dobra, vodi pet ljudi iz finansijskog sektora. Jedna od njih je Iannie Emiris koja je nekada bila čelnica razvojne banke Alpha Bank. Nju prate dvojica 'kontrolora' koje su imenovali EU i Evropska centralna banka. Ova grupa uživa apsolutnu autonomiju u pogledu odluka koje donosi. Sve što fond označi mora biti prodano ili likvidirano. Povratak u državno vlasništvo nije dozvoljen i time je započela "najveća rasprodaja u istoriji čovečanstva". Da bi apsurd bio veći u dve godine privatizacije u Grčkoj se uprihodovali otprilike 2 milijarde evra, što je niti 1% grčkog duga. (test scenario za pljačkanje ostalih zemalja, članica EU - pr.red.)

Prioritet - Dokapitalizacija banaka

Budući da privatizacija očigledno neće umanjiti grčki dug, koji je 2009. iznosio 310 mlrd €, a nakon svih rezova i ustupaka finansijskoj eliti u 2013. se smanjio na 309 mlrd €, a zemlja i dalje tone sve dublje i dublje u krizu, postavlja se pitanje u čemu se sastoji novi 'krizni plan za spasavanje Grčke'. Grčka će se navodno spasiti od bankrota novim kreditima, zbog čega će jedan deo duga biti otpisan, ali samo ako provede 'potrebne reforme'. Prioritet u 'spasavanju Grčke' imaju banke i strani ulagači.

'Dobar deo pomoći Grčkoj je iskorišten za dokapitalizaciju banaka i to je nepobitna činjenica. Banke nisu imale dovoljno kapitala, bile su u teškoj finansijskoj situaciji i na ivici bankrota ', izjavila je je Celine Antonin, ekonomska analitičarka ofce-a, koja ni za Hrvatsku, u analizi od pre nekoliko dana, ne vidi svetlu budućnost unutar EU.

77% novca za pomoć Grčkoj je završilo u rukama banaka i investicionih fondova

Grčka je do 2010. primila 207 mlrd € pomoći od Evropske Unije i MMF-a, no, od tog su novca 58 milijardi € dobile grčke banke, a kreditori koji su posuđivali novac grčkoj državi 101 milijardu € (reč je uglavnom o bankama i investicionim fondovima). 77% pomoći nije bilo namenjeno građanima, nego (direktno ili indirektno) finansijskom sektoru.

U studiji koju je sproveo Attac Autriche stoji kako je samo 46 milijardi € poslužilo u javnom sektoru i to u obliku zajma. Dakle, prioritet Trojke je spašavanje banaka, a ne Grka i grčke države.

gr23569856Kapitalizam propasti

Zašto Grci prihvataju mere štednje koje ništa ne rešavaju?
'Izgubili smo milion radnih mesta u privatnom sektoru. To bi bilo kao da Francuska odjednom otpusti 6-7.000.000 radnika. Svakog dana stižu samo loše vesti. Kako je moguće da ljudski mozak to uspije apsorbovati? Imali smo preko 8000 protesta i štrajkova u tri godine i Grci su se sada predali. Sve ono što je Trojka zahtevala, parlament je izglasao. Ustav više ništa ne vredi. Čemu uopšte služi parlament? Mi se više ne nalazimo u kapitalizmu, nego u njegovom produženju, tj jednoj vrsti polu-kapitalizma i proživljavamo kolektivnu traumu. Šta se još može učiniti? ', Pita se Panagiotis Grigoriou, istoričar i etnolog, autor bloga Greek Crisis. Grci su u tri godine imali preko 8000 protesta i štrajkova, a vlada je izglasala doslovno sve mere koje je nametnula Trojka (EU / MMF / ESB) Situacija u Grčkoj strahovito podseća na 'doktrinu šoka' koju je opisala Naomi Klein u svojoj kritici neoliberalnog kapitalizma.

'Sve se svodi na očekivanje da izbije kriza na širokoj skali i dok su građani još u šoku država se rasprodaje komad po komad. Pri tom se, pre no reforme izglasane na brzinu postanu večne, naravno štite privatni interesi ', otprilike ovim rečima objašnjava Klajn kako funkcioniše moderni polu-kapitalizam ili divlji kapitalizam.

Za Grke je sasvim svejedno kako ćemo ga zvati, jer oni su sad šoku i to je odgovor Panagiotis Grigoriousu na pitanje 'šta se još može učiniti kada je očito da su se Grci predali'?

Preuzeto od: http://www.advance.hr

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha