Iz strane štampe
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

4euflagObe slovenske prestonice, i Beograd i Zagreb, ponašaju se kao deponije evropske ideje ...

Čini se da je evropska čestitka Borisa Tadića Hrvatskoj preuranjena. Prezaduženi Zagreb u EU odlazi kao sasvim solidan kandidat za kriznog naslednika Lisabona ili Dablina. I ne samo to. Evropski Zagreb je i vrlo izvesan kandidat za doslednog naslednika svoje balkanske prošlosti.

Da li EU znači poštovanje i primenu evropskih standarda i zakona, upravo perspektivu za bolji, sigurniji i mirniji život, kako je rekao Boris Tadić, čestitajući Hrvatskoj? Da li je EU zaista jedini put kojim bi Srbija iza sebe ostavila sukobe i otvorila nove stranice mira, tolerancije i saradnje? I otkud odjednom najava nemačkog otopljavanja u odnosima sa Srbijom?

Evropska budućnost Srbije i Hrvatske, osim ako nije slepa, mora da računa sa brojnim otvorenim pitanjima. Recimo, odnosu prema genocidu u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, izgonu stanovništva, problemu imovine, ali i pitanju koje Hrvatska za sada mudro nosi u evropskom rukavu: pitanju granice sa Srbijom na Dunavu koju tiho osporava.

Uopšte, EU baš kao i bivša Jugoslavija, pre može da se pohvali brojem prigušenih, nego trajno rešenih problema. Veruje li iko da su se Irci zauvek odrekli ambicije da oslobode svoje ostrvo? Gleda li iko vesti iz Budimpešte, gde se sve glasnije agituje za reviziju ishoda Prvog i Drugog svetskog rata? Kakav odnos u tom svetlu mađarska javnost gaji prema Slovačkoj, Rumuniji i Srbiji? Imaju li Škoti ambiciju da odu od Londona?

Da li je mađarska manjina u Rumuniji tek u EU zauvek rešila svoje pitanje? Da li pogotovo neko smatra da je EU rešila problem Kosova i Metohije? Jesu li Srbi iz Republike Srpske zadovoljni odnosom zvaničnog Sarajeva prema njima? Kakav je položaj Rusa u nekim pribaltičkim zemljama? Šta je sa ostacima lužičko-srpske zajednice u Nemačkoj?

Beograd i Zagreb kao da nisu izvukli ni jednu pouku iz prošlosti, naročito one zajedničke. Obe slovenske prestonice ponašaju se kao deponije evropske ideje. Kao da će im Brisel, umesto njih samih, urediti ekonomiju i državu. I u Beogradu i u Zagrebu kao da ne shvataju da je i evropski siromah tek siromah.

S lepim namerama Brisela i Vašingtona, trezan srpski racio rastao se još devedesetih godina. Još od tada je jasno da evroatlantska politika insistira na razgradnji srpskog političkog prostora, pre nego na njegovom demokratizovanju. Šta više, navodna demokratizacija tog prostora nikada nije postala cilj, nego sredstvo.

Zbog toga umekšavanje briselske retorike, koje dolazi od evropskih ministara, ne posmatram kao promenu evropskog (čitaj: nemačkog) političkog kursa, nego kao korigovanje dinamike sprovođenja evroatlantske politike na Balkanu. To omekšavanje retorike u obzir uzima skore izbore u Srbiji i narastajuće antievropsko raspoloženje među građanima, pre nego srpske nacionalne interese.

Ako Beograd postane na proleće kandidat za člana u EU, biće to u funkciji politike Brisela i sledstveno tome izbora u Srbiji, a ne zbog toga što je Angela Merkel počela da nas poštuje. Privid evropske benevolentnosti trajaće do posle izbora ili dok briselski stratezi pouzdano ne procene da nova politička konfiguracija u Beogradu ne ugrožava njenu balkansku agendu.

Reči Borisa Tadića i dalje će biti opsena, koja živi paralelno sa evropskom stvarnošću. On se nikada javno neće zapitati zašto je javna podrška selektivnom terorizmu dragocen derivat avangardnog pravca evropske ideje u Srbiji, zgodan da bukne ako zatreba svetla na kraju tunela? Kad je za EU terorizam – terorizam (ili makar poziv na njega), a kada metafora?

Smatram da je deo evro-slatkorečivosti i ambicija da se Vuk Jeremić, kao simbol neodricanja od Kosova i Metohije, malo skrajne na „višu“ funkciju u Njujorku. Od te silne evropske slatkorečivosti, skoro da je i meni bilo laknulo kada su Nemci izjednačili rezultat na kraju rukometne utakmice sa Srbijom. Mogu misliti kako je tek bilo Borisu Tadiću. Nikad se ne zna šta sve može da naljuti Evropu!

Objavljeno u :  http://serbian.ruvr.ru/2012/01/25/64572780.html , 25.01.2012

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha
januar 20, 2018
Prilozi saradnika Ljubodrag Duci SIMONOVIĆ

Hajdegerova filozofija u svetlu životvornog humanizma

Studija koja se nalazi pred čitaocem nije proizvod stvaralačke radosti, već stvaralačke muke. Nisu sve ozbilјniji zdravstveni i životni problemi bili najveća prepreka za razmah autorovog stvaralačkog entuzijazma, već poražavajuća istina da što je delo…
novembar 29, 2017
communist
Iz našeg ugla - KPS Sekretarijat KPS

Komunistički Pokret Srbije - Karakter i ciljevi

Zar smo zaista toliko naivni da ćemo poverovati da će najpokvareniji i najnemoralniji među nama ( kapitalisti ) išta učiniti za dobrobit društva ( svih nas)? Vrlo često nam se postavlja pitanje „Ko ste vi?“, pitanje sa brojnim potpitanjima, pitanje koje u…

ŠTA JE U STVARI KOMUNIZAM? Ako mislite da ste živeli u njemu, grdno se varate!

nov 27, 2017 467
star.jpg
Stvarni izgled komunističkog društva nema gotovo nikakvih dodirnih tačaka sa onim što smo…

“Unutrašnji dijalog“ o Kosovu i Metohiji – VELIKA PREVARA za srpski narod

nov 21, 2017 456
k
„Da je Kosovo izgublјeno, govore oni koji su sami izgublјeni! Srbin je onaj koga se…

Frizerske stolice

okt 15, 2017 914
Ovoj vlasti ne trebaju pametni ljudi. Trebaju im budale da ih služe I da bespogovorno…

Nato i Srbija

apr 07, 2016 763
Nato pakt je najveća teroristička organizacija
Nato pakt je najveća teroristička organizacija, stvorena da deluje kada ne pomažu drugi…

Izdvajamo