20
pon, nov

Realnost i istina “bezalternativne” EU

Iz našeg ugla - KPS
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

Šta nas čeka kada uđemo u EU

homeless-men-athens-007Preživljavanje kapitalizma je vezano sa uništavanjem i pljačkom celog sveta, dok ne uništi samog sebe. Primer uništavanja SFRJ, gde je postavljen obrazac kasnijeg uništavanja Iraka, Avganistana, Libije i sada Sirije samo pokazuje genocidni karakter zapada. Izdvajati evropske države od USA je potpuno besmisleno, jer jedne te iste njuške kontrolišu sve države zapada i njihove satelite. Suština je da ako bi ceo svet trošio kao Amerikanci, nedostajale bi još 4 planete Zemlje. Da bi se održao status quo, ne smeju se promeniti odnosi potrošnje na planeti.

Smanjenje broja ljudi na planeti je osnovni zadatak umobolnih vođa na zapadu. Njihovo ludilo osnaženo terorom kapitala ih je dovelo do zaključka da je na Zemlji optimalan broj ljudi jedna milijarda, odnosno da se uništi šest milijardi ljudskih bića. Očito je da srpski kompradori uspešno ostvaruju svoj genocidni karakter prema građanima Srbije, jer nas je svake godine manje za trideset hiljada ljudi, odnosno svakih 10 godina gubimo jedan Niš. Uništavanje građana Srbije je prepušteno srpskom ološu kroz celokupnu politiku koju vode, a  to je da u što je većoj meri otežaju život građana Srbije. Zapadni imperijalizam ima zaista bogato iskustvo u uništavanju mnogih naroda,odnosno genocid prema mnogim narodima je promenio formu, ali ne i suštinu istrebljenja. U današnje vreme je našao kompradore koji ekonomskim merama pre svega imaju zadatak da unište višak stanovništva na svojoj teritoriji. Ovo je sve ono što je Hitler pokušao oružjem da ostvari,a ovi današnji nacisti  ekonomijom. Zaduživanjem, uništavanjem domaće privrede, nametanjem „zapadnih vrednosti“, postižu se mnogo bolji rezultati nego koncentracionim logorima.

EU nije unija naroda, već je unija kapitala. Sve slatkorečivosti o uniji naroda padaju u vodu kada se pogledaju činjenice o njoj. EU se gradi na iluzijama da ulazak u Uniju obezbeđuje bolji život građana. To je u potpunoj suprotnosti sa načelima neoliberalnog kapitalizma, a to je potpuna konkurencija gde se ne biraju sredstva da se konkurencija uništi. Mala privreda koja se natura Srbiji nema nikakve šanse protiv monopola koji vladaju na zapadu. Uništenjem privrede, uništavaju se država i narod. Vladajuća politička sfera ne omogućava izražavanje političke volje građana, već je politički oblik vladavine kapitala nad ljudima.

U takvom sistemu Srbi dobijaju status manje vrednih naroda, naroda bez kulture, jednom reči nižih bića. Takve narode treba prevaspitati kako bi postali beslovesno roblje zapada. Upravo to je razlog što je u Srbiji napadnuta porodica, gde pederski lobi teroriše sve nas, a prevaspitani Srbi mrze naciju kojoj su nekada, pre prevaspitavanja ,pripadali. Na putu ka EU Srbi treba da izgube istorijsko pamćenje, dostojanstvo i moral koji je vekovima stvaran na bazi najviših moralnih vrednosti tako dobro opisan u narodnim pesmama, još od prekosovskog ciklusa. Slobodarski mitovi na kojima počiva moralna vertikala srpskog naroda, sada se zamenjuje kolonijalnim mitovima,odnosno evropskim vrednostima, koje nam uporno nameće vladajuća evrounijatska ološ. Oni nam nameću izmišljeni srpski šovinizam, kako bismo lakše implementirali „evropske vrednosti“.Naš kompletan srpski identitet je isključivo vezan za slobodarski duh koji i u najcrnjem porobljavanju naroda nikada nije gubio na snazi. Taj duh ovi kompradorina vlasti moraju da unište kako srpski narod nikada više ne poželi da zbaci kolonijalni jaram novog svetskog poretka.

Uostalom pogledajmo šta nas na takozvanom ''evropskom'' putu čeka.

Ulazak u EU je doveo do vrtoglavog rasta spoljnog duga novih članica, poput Mađarske, Bugarske, Rumunije, Slovenije (ali i drugih zemalja). Ili, mađarski spoljni dug je porastao za neverovatnih 100 milijardi dolara nakon ulaska u EU. Takođe, poljski spoljni dug je porastao za preko 200 milijardi dolara u istom periodu. Slična situacija je i drugim istočnoevropskim članicama EU.

Zaduživanje u milijardama dolara

            Pre ulaska u EU 2003 g                                                       Posle ulaska u EU 2011.

Mađarska         42                                                                                           146

Poljska             86                                                                                           306

Češka              28                                                                                            101

Slovenija          11                                                                                             61             

Slovačka          14                                                                                            72

Rumunija          18                                                                                           136

Bugarska          12                                                                                           39

Rast nezaposlenost:

            Godina ulaska u EU 2004.                                                      Posle ulaska u EU 2011.

Mađarska         5,9%                                                                                        10,9%           

Slovenija          6,4%                                                                                        10,8%

Litvanija           8%                                                                                           15,6%

Letonija            8,8%                                                                                        13%

Estonija            9,6%                                                                                        12,1%      

Rumunija          4,5% (2007)                                                                                7%

Rast siromaštva / populacija ispod granice siromaštva:

            Pre ulaska u EU                                                                          Posle ulaska u EU

Rumunija          14,1% (2003. g.)                                                                  21,1% (2011.g.)                

Mađarska         8,6% (1993. g.)                                                                    13,9% (2010. g.)       

Bugarska          14,1% (2003. g)                                                                   21,8% (2008 g.)

Estonija            5% (2003. g.)                                                                      17,5% (2010. g.)

 

U realnosti, ''EU put'' za Srbiju donosi novo zaduživanje, siromaštvo, nezaposlenost i urušavanje privrede. 

Srećna vam Evropska Unija !

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha