20
pon, nov

Gde nas vodi sopstveni mazohizam?

Iz našeg ugla - KPS
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

Sve fakture koje se plaćaju iz gradskog ili republičkog budžeta uvećane su tri puta. Mislite: dodaju 10 % pa i 30%, ali ne! Ako se nešto radi za sto dinara, faktura je na 350! To ljudi ne mogu da veruju, jer je to nenormalno ispumpavanje para.

tender456856Da bismo bili u stanju što bolje prepoznati eru u kojoj smo, nažalost, prisiljeni živeti, nužno je imati na umu da je kriza kapitalizma globalna, a učinak te krize u nekim državama katastrofalan, pogotovo u Srbiji. Od srednje industrijski razvijene zemlje, Srbija postaje siromašna poljoprivredna zemlja. U daljem tekstu ćemo se pozabaviti i drugim razarajućim efektima krize, kako bismo dali potpunu sliku raspada Srbije.

Da pogledamo ko u stvari vlada Srbijom. Da pogledamo konkretan odnos parlamentarne “demokratije”, (izabranih predstavnika naroda) s institucijama države i odnos države i “vlasti” sa kapitalističkom elitom. Odnos je uvek jednosmeran. KAPITALISTIČKA ELITA POSTAVLJA VLAST. Moramo shvatiti da u kapitalizmu ne postoji demokratija. To je samo farsa koja od naroda pravi budalu. U slučaju Srbije zapadni kapital formira vlast, jer stranke u Srbiji nemaju ideologiju ( čast izuzecima), sem ideologije zgrtanja novca.

Takođe je bitno istaći ulogu medija u celoj toj priči - posebno stvaranje veštačkih antagonizama između različitih stranaka na vlasti i u opoziciji. Jer, kako znamo i sami, promena vlasti nikada ne dovodi do promene ekonomskog modela. Mi „biramo“ između gadnih, gadnijih i ogavnih. Biramo između Kurte, Murte i Tačija. Sva ova pomahnitala međusobna optuživanja stranaka između sebe imaju za cilj da se prikažu ko je poslušniji sluga zapadnog kapitala, ko hoće još surovije da eksploatiše sopstveni narod. Nikakav ideološki antagonizam između njih ne postoji, postoji samo lična mržnja narcisoidnih vođa tih stranaka, nastala zbog nezajažljivih apetita za ličnim bogaćenjem. Puna usta laži o boljem životu obijaju se svima nama o glavu, jer ovaj model kapitalizama koji je već duže vreme vlada u svojoj globalističkoj fazi, proizvodi kontinuirano povećanje bede radničke klase, kao i celokupnog naroda. Uništavanje obrazovanja, stvaranje tupavih generacija, smanjivanje svih zdravstvenih prava, uvođenje zdravstvene participacije, uništavanje vojske stvaranjem „profesionalaca“, brisanjem istorije itd su stvorile situaciju da države Srbije jednostavno NEMA. Srbija je postala nedefinisana teritorija kojom haraju strani kapital i domaći kvislinzi na vlasti. Ni jedna vlast se u Srbiji ne može formirati bez blagoslova krupnog zapadnog kapitala. On je formira i usmerava, a za uzvrat dozvoljava pljačku naroda bez kraja. Ekonomska situacija je toliko teška po srpski narod i sve građane Srbije da novim "pravilima igre" jednostavno postaje neizdrživa. Pre svega to se odnosi na mere štednje, "stezanje kaiša", ukidanje brojnih prava i beneficija iz oblasti socijalnih i svih drugih prava koja su olakšavale život građanima i sve se ovo uzima bez da bi se ikada više vratilo. Ta "nova stvarnost" nije samo teška i ireverzibilna, već ima tendenciju da se progresivno pogoršava.

No, upravo zbog toga je izuzetno bitno pratiti događaje u zemljama kao što je Srbija, mestima gde je eksploatacija nekoliko puta snažnija i rigoroznija, nego što je trenutano kod zemalja u okruženju, upravo zbog nehumanosti vladajućeg ološa nad širokim narodnim masama. Kada izrabljivanje jednog dana pređe svaku granicu, a ta granica ipak postoji, koliko god nam se ponekad učinilo da su ljudi spremni trpeti daleko više nego što bismo prognozirali, onda su i rešenja u skladu sa situacijom. Činjenica je da se od plata u Srbiji ne može živeti i da kompletan ekonomski model zasnovan na mizeriji od plata prouzrokovanih pre svega namerno loše vođenom ekonomskom politikom vladajućeg ološa, doslovno juri prema ambisu. Dok na jednoj strani armija nezaposlenih nikada neće naći posao, mali deo se sve više i više bogati. Šta će biti posle, videćemo.

Simbioza sudske, zakonodavne i izvršne vlasti je potpuno postignuta u vlasti krupnog kapitala i njegovih kompradora u Srbiji, tako da su ove funkcije, koje bi morale biti razdvojene u praksi, nalaze pod jednom šapom. Takođe i vojska, pravosuđe i mediji su upregnuti u izrabljivački sistem klasne prisile, a za račun tog istog krupnog kapitala.

korupcija 256U slučajevima kao što je Srbija, gde vladajuća klasa nije samo nesposobna i nepopravljivo korumpirana, već moralno degradirana, država se apsolutno raspada po svim šavovima. Podatak, da je jedan veliki deo ljudi na vlasti na svim nivoima, ima kriminalni dosije samo potvrđuje činjenicu da su protuve, bitange, bagra i ološ u socijalizmu, postali “ugledni” građani u kapitalizmu. Nalazeći se na ovom geostrateškom mestu, apsolutno nije isključen nestanak Srbije i pretvaranje Srba u nove Kurde.

“Demokratska” vlada nije u stanju da funkcioniše bez starateljstva bankrotirane EU, odnosno krupnog zapadnog kapitala, a državi Srbiji treba “demokratska” fasada da se sakrije notorna činjenica da kvinsliška vlast radi isključivo u njegovom interesu. Na vlasti se, “demokratskim” putem, samo smjenjuju jedni te isti ljudi koji svi zajedno sudeluju u ogromnoj pljački ovog napaćenog naroda i ove tragične zemlje.

Imperijalisti nadziru tu celu pljačku i uzimaju najviše za sebe. Taj otrovni krug ne može ići zauvek, dok se ceo narod guši u vlastitoj bedi i esktremnoj eksploataciji. Teret globalne krize bitće sve više i više na leđima izrabljivane mase i naši životi biće sve više uništavani od strane ovog neljudskog sistema. Konflikti unutar države će eksplodirati, a društvo će verovatno potonuti u strašan bezdan, haos i krvoproliće. To je jedina sudbina koja čeka Srbiju pod upravom ovih idiota. Voleli bismo da grešimo, ali stvarnost nas uverava da je takav scenario sve izvesniji.

Broj dokaza da je Srbija jedna prodata i kolonizovana država, svakog dana je sve duži. Kao posledica takve decenijske politike aktuelne vlasti došlo je do otimanja Kosova i Metohije, koje je pretvoreno u poligon NATO alijanse, gaženja identiteta zemlje, što predstavlja zastrašujući prizor nacionalnog poniženja sa nemerljivim posledicama po vlastitu tradiciju, kulturu, nacionalni identitet, patriotska osećanja, istorijsko nasleđe, jezik. Ne treba zaboraviti ni odricanje od kontinuiteta Jugoslavije i njeno pretvaranje u tobožnju državnu zajednicu i konačno razbijanje te zajednice uz lišavanje Srbije suveriniteta i slobode, izručenje državnog i vojnog rukovodstva tribunalu u Hagu, suprotno tada važećim propisima, što predstavlja jasnu poruku o solidarisanju “demokratske”vlasti sa NATO agresijom na SRJ i amnestiju za počinjene zločine nad nama.

Tuđe je najslađe ...

Ako surovi finansijski neo-kolonijalizam koji vlada Srbijom, nastavi da vlada i dalje, bojimo se da od Srbije neće ostati ništa. Procena analitičara ja da od svakih 100 evra koje iz svih fondova EU kao celine, po svim osnovama i za sve namene uđu u Srbiju, za 35 evra se nikada ne sazna koja im je poslednja destinacija. Međutim, kod novca koji u Srbiju uđe na osnovu bilateralnih ugovora između Srbije i neke od zemalja EU, taj procenat "izgubljenog" novca raste na 45 odsto. Sosijalistička imovina sticana generacijama razdeljena je za samo jednu deceniju, a od 150 milijardi evra kolika je bila najniža procenjena vrednost privatizovanih firmi, naplaćeno je samo 800 miliona evra. Od naplaćenih para tek nešto manje od 200 miliona evra se slilo u državni budžet. Ne treba zaboraviti ni masne provizije koje su skotovi na vlasti uzeli prilikom poklanjanja tih preduzeća zapadnim gadovima i domaćim kvislinzima. Ono što su generacije i generacije građana Srbije krvavo stvarali, slilo se u džepove ološa. Međutim, to nije jedino što nam je servirano. Kako kaže Branko Pavlović, skoro smenjeni direktor Agencije za privatizaciju u intervjuu za NSPM (citiramo):

branko pavlović“Nije privatizacija glavni izvor korupcije. Njeni glavni izvori su trošenje budžetskih sredstava i sredstava lokalnih samouprava i pranje para od droge, koje ne može da se radi bez političke podrške, a masovno se radilo. Zatim, raznorazne građevinske dozvole i projekti, i tek na četvrtom mestu je privatizacija. Ne kažem da je korupcija u privatizaciji mala, naprotiv, ogromna je, ali ljudi nisu svesni da su ovi drugi izvori korupcije mnogo veći. Ljudi znaju da se mnogo krade, ali to što oni misle deset puta je manje od onog kako stvarno jeste.

A kako stvarno jeste?

Sve fakture koje se plaćaju iz gradskog ili republičkog budžeta uvećane su tri puta. Mislite: dodaju 10 % pa i 30%, ali ne! Ako se nešto radi za sto dinara, faktura je na 350! To ljudi ne mogu da veruju, jer je to nenormalno ispumpavanje para. Da bi svi bili zadovoljni, od tih 350 dinara sto dobije neka njihova firma, odnosno firma koja ima dobre odnose sa vlašću sto dinara ide podizvođaču koji stvarno radi, sto dinara onima koji su neposredno ugovarali taj posao, sto vrhovima koji uopšte omogućava taj sistem i pedeset dinara ide još na sitnu korupciju i onoga ko je tu uglavljen da odradi posao. Kada je posao korumpiran puta tri, onda i onaj ko izvodi radove u stvari nema kontrolu nad kvalitetom. Često se radi loše da bi moralo ponovo da se radi, i to što pre i što češće.

Korupcija je najlakši problem koji možete da rešite u tehničko-operativnom smislu za šest meseci do godinu dana. U ovom trenutku dodatna otežavajuća situacija je što je vladajuća garnitura, znajući da će danas ili sutra pasti sa vlasti, postavila sistem odbrane državnih organa koji su pod njihovom kontrolom, a svi oni čine organizovanu kriminalnu grupu koja je na vlasti. Kad dođe do promene vlasti, pa se da nalog državnim organima da to gone, oni neće hteti jer su deo toga. Zato u ovom trenutku rešenje ide od Bezbednosno-informativne agencije i Vojnobezbednosne službe. Kad se promeni vlast, prvo moraju da se kadrovski reše te dve institucije, a to može jer su u ingerenciji Vlade. Preko njih se od ljudi koji su deo organizovanog kriminala „očisti“ republički tužilac, Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva. Onda može da se krene u brza i efikasna hapšenja. Mora sigurno da se uhapsi hiljadu ljudi sa raznih nivoa vlasti i to da ne zahvatite nikoga ko je ukrao manje od 500.000 evra! Postoji tridesetak neuralgičnih tačaka sistema koje istovremeno morate da pokrijete ljudima koji žele da se obračunaju s korupcijom. Za najviše godinu dana tako imate podršku građana koji će da vide da imaju prvo rukovodstvo koje ozbiljno radi svoj posao. Naravno, nije suština tog sistema da se hapse oni prethodni, već da ne da onima koji su na vlasti da kradu. Tada će Srbija biti uvedena na kolosek sitne korupcije, s kojom se društvo normalno bori, ali to nije korupcija koja blokira razvoj društva. Ova sadašnja jeste.” Završen citat.

Jedan od faktora urušavanja državnog suvereniteta bilo je i izmeštanje državnih i deviznih rezervi iz zemlje i potpuni gubitak kontrole nad finansijskim sistemom uz nepodnošljivo spoljno zaduženje, pri čemu se na otplate prispelog spoljnog duga već izdvaja više od 30 odsto izvoza robe i usluga. Tome treba pridodati i uništavanje privrede i odbrane zemlje sa poražavajućim i nenadoknadivim posledicama.

Sve ovo predstavlja samo delić slike dramatičnog urušavanja Srbije, koje poprima katastrofalne razmere. Imajući u vidu da se nalazimo u izbornoj godini, realna je opasnost da će aktuelna marionetska vlast preduzeti niz mera na kratkoročnom ublažavanju posledica pada životnog standarda, što će stanovništvo Srbije i privredu Srbije dugoročno još dublje gurnuti u nove teškoće. To će se ispoljiti u dodatnom zaduženju zemlje, prodaji državnih hartija od vrednosti i prodaji preostalog dela nacionalnog bogatstva.

3791-1

Krvnika svoga ljubim ...

“Prijatelji” ove vlasti, a neprijatelji srpskog naroda koriste i dalje situaciju kako bi uništili Srbiju. Inspirisanjem svih vrsta separatizma podgrejane su stare ambicije pojedinih susednih država u vezi sa prisajedinjenjem delova naše zemlje tim državama. Ulazak NATO kontrolora i agenata obaveštajnih službi u sve institucije države, ukazuje ne samo na status okupirane zemlje, već i na neizvesnost politike marionetske vlasti. Kao saputnika nacionalnog poniženja, rasturanja države i socijalne bede, imamo eskalaciju mnogih oblika socijalne patologije, među kojima su kriminal i teror kriminalaca poprimili nepodnošljive razmere.

Ovdašnjim NATO lobistima ne predstavlja prepreku ni sasvim suprotno raspoloženje ogromne većine građana Srbije, kao i činjenica da su sve ove godine bili neubedljivi u obrazlaganju da je ulazak Srbije u NATO preduslov i prečica do EU, te da je učešće u ratovima koje vodi ova alijansa opravdano, da je članstvo u NATO-u u vezi sa nivoom stranih investicija i sl. LAŽU.

Za unajmljene NATO lobiste u Srbiji ključni argument za pristupanje Alijansi jeste bezbednosna dimenzija, čime će se obezbediti stabilnost države, "harmonizacija" odnosa sa susedima, što čini pretpostavke privrednog napretka i rasta životnog standarda. Ta "harmonizacija" odnosa uključuje i Kosmet kao "komšiju". Međutim, ovde se treba setiti da je upravo NATO alijansa stvarni činilac nestabilnosti na našim prostorima odgovorna za brojne žrtve i razaranja zemlje, te da su NATO lobisti agitovali i agituju kod zemalja koje još nisu priznale da priznaju “nezavisnost” Kosova.

Imajući sve to u vidu, za ogromnu većinu građana Srbije sasvim je nerazumljiva i neprihvatljiva tvrdnja NATO lobista u Beogradu da je "...Rezolucijom 1244 suverenitet Srbije ograničen do momenta albanskog izjašnjavanja o nezavisnosti..."

Za razliku od NATO lobista, ogromna većina građana Srbije veruje da Srbiju u Briselu čekaju novi uslovi, ako prizna narko-mafijašku državu u Prištini. Recimo, da svojoj severnoj pokrajini Vojvodini mora da pruži više ustavne samostalnosti nego što je sada ima, a Raško-polimskoj oblasti da se da nekakav okvir autonomije, za početak.Pitanje je koliko je toga urađeno do sada na štetu našeg naroda, o čemu mi u stvari nemamo pojma. Svi potezi koje su do sada povlačili i povlače Ministarstvo odbrane, ministar odbrane, sadašnja vlada i sadašnji predsednik države najmanje su u interesu srpskog naroda i interesa Srbije kao države.

Najveći genocidni kolonizatori u novijoj ljudskoj istoriji porobljavali su čitave narode i kulture na temelju argumenta "oni nisu sposobni vladati sami sobom". Gotovo identične izjave danas slušamo na račun srpskog naroda. Guranjem Srbije pod vlast Brisela, sebi smo zateglio omču oko vrata. Ko će nam izmaći stolicu, videćemo.

Evropa se ponosi svojom aristokratijom i njenom hiljadugodišnjom tradicijom. Za razliku od toga, srpski domaćini su vekovima učeni da se ništa ne nasleđuje od predaka, već je sve pozajmljeno od dece. Dok se tako razmišljalo u Srbiji, u njoj nije bilo gladi i nemaštine. Ove pošasti su stigle sa "evropskim civilizacijskim vrednostima" koje nas uče da je sve dozvoljeno kako bi se uvećao lični imetak.

Da li će biti „izbora“ na Kosmetu, odlučuju Vašington i Brisel, a ne Srbija. Svojom tupavom i izdajničkom politikom i zahvaljujući „ brilijantnom pregovaračkom umeću“ srpskih kompradora, narko-mafijaška vlast na Kosmetu postaje sve ozbiljnija država, dok Srbiji preti nestajanje.

Ako želimo nezavisnost i opstanak Srbije, onda moramo reći NE Evropskoj Uniji i promeniti društveno-ekonomsko uređenje kako ne bismo nestali kao država i narod.

Dođite i pridružite nam se. KPS

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha