11
pon, dec

Bankrot države kao konačni cilj neokolonijalizma

Iz našeg ugla - KPS
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

bankrotsrbijeBankrot države je stanje kada ona nije više u stanju da plaća svoje obaveze, pre svega dugove.

Prema ekonomskoj teoriji, bankrotstvo je poslednja faza privredne krize, kada ugrožena zemlja - bilo zbog posledica rata (primer Nemačka) , ili pogrešne ekonomske politike(primer Argentina), nije u stanju da vraća ranije uzete zajmove, niti da pronađe, na međunarodnom nivou, novi izvor kredita, čak iako je spremna da plati ekstra kamate.

Javni dug Srbije probio je zakonski limit od 45 odsto bruto društvenog proizvoda i stanje je više nego dramatično, saopštio je direktor Nove Srbije Borislav Borović. Ako se na to doda precenjenost dinara, koja "smanjuje" dug države, jasno da je Srbija "u neobjavljenom bankrotu", ocenio je Borović. Ta prognoza će dobiti potpunu potvrdu kad počnu da stižu značajni iznosi rata za otplatu duga po osnovu kamata na uzete kredite i emitovane hartije od vrednosti, navodi Borović u saopštenju. novembar 2011

 Država u bankrotu objavljuje da ne može više da isplaćuje penzije i plate javnom i državnom sektoru. Iskustva govore da tada javne usluge postaju mnogo lošije i da neminovno prete socijalni nemiri.

Rezultat okolnosti koje nose zajednički naziv "bankrot države" je ogroman rast nezaposlenosti i radikalno smanjenje kupovne moći (primer Srbija).

Država, da bi sprečila bankrot, obično pribegne štampanju novca bez pokrića, sem u slučaju kada ima dugove vezane za deviznu klauzulu koje ne može da isplati, pa građani izgube deo kapitala koji je vezan za novac, deonice ili nekretnine.

Bankrot države znači i udar na štednju u bankama, a građani to unapred "osete", između ostalog redovima ispred banaka.

Argentina, čiji spoljni dugovi premašuju 180 milijardi dolara, počela je početkom devedesetih godina prošlog veka dosledno da primenjuje ekonomsku "šok" terapiju MMF (stroga monetarna politika, ciljno niska inflacija i nerealno visok kurs nacionalne valute, podmirivanje prispelih spoljnih obaveza uzimanjem novih zajmova), što je na kraju dovelo do potpunog privrednog sloma i bankrota državne kase. Nakon potpunog finansijskog bankrota ta zemlja je pre nekoliko godina rešila da otkaže saradnju sa MMF-om i u relativno kratkom periodu je počela naglo da se ekonomski oporavlja, beležeći visoke stope privrednog rasta i zadovoljavajući višak u spoljnoj trgovini.

Bankrot države ne znači automatski njenu likvidaciju. I posle bankrota država (obično) postoji.Na kraju se postavlja pitanje, hoće li ili neće poverioci rešiti da prinudno naplate svoja potraživanja, premda se do sad nije dešavalo, u novom vremenu i nove metode nisu nikakvo čudo.

Prinudna naplata bi mogla da bude novi korak u čerupanju država, a koja je započeta samim uvlačenjem država u dužničko ropstvo. Pod prinudnom naplatom se podrazumeva stanje, kad poverioci počnu da čerupaju sve ono što je preostalo od države odnosno kad počnu da uzimaju to u bescenje, u krajnjem slučaju može doći i do fizičkog cepanja države (što smatramo da i jeste krajnji cilj ekonomske okupacije).

Grčka je bankrot, a šta je onda Amerika?

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha