20
pon, nov

Sezona lova na Srbe

Iz našeg ugla - KPS
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

sezona_lovaNedoslednošću srpske politike, jalovim potezim,a srpske diplomatije opet se pokazuje da svakim danom sve više gubimo Kosmet. Aktuelna „prosrpska“ vlast je od kada je formirana bez prestanka preduzimala idiotske mere u cilju „zaštite“ srpskog identiteta na Kosmetu. Bolje da nije ništa radila, jer bi rezultati bili manje pogubni od ovih.  Srbija nije tužila ni jednu jedinu državu koja je priznala nezavisnost srpske pokrajine, iako su i ovakvi kakvi su , međunarodni zakoni bili na srpskoj strani. Naravno da to nije smela da učini jer i Šiptari i srpska vlast ima istog gospodara. Potpuno nerazumno je na Kosmetu Kfor zamenjen Euleksom čiji su pripadnici uglavnom iz onih zemalja koje su priznale nezavisnost Kosmeta ( mada, da se razumemo, nema nikakve razlike između jednih i drugih ). One naravno slede svoju politiku koja nam je nametnuta da se Srbiji otme deo njene teritorije. Sada se potpuno jasno vidi da je prihvatanjem Euleksa bio katastrofalan potez kojim je Srbija pristala na implementaciju Ahtisarijevog plana.Kretenoidan potez srpske vlasti je bio kada je u leto 2010.god. srpska vlast podnela Rezoluciju Generalnoj skupštini UN koju joj je napisao zapadni ološ. Potom su prihvaćeni pregovori sa Prištinom oko „tehničkih“ pitanja, što je defakto bilo priznanje nezavisnosti Kosmeta.Ovome treba dodati da Srbija gotovo da nema vojsku sposobnu da odbrani teritoriju zemlje, jer je nakaradnom profesionalizacijom izgubljena armija rezervnog sastava, pošto služenje vojnog roka nije obavezno. Time je još jedna institucija srpskog društva izgubila poverenje, jer svi smo mi sa radošću služili vojni rok kao naš dug, čast i obavezu prema narodu i domovini. Sada toga nema. Ovih jadnih 30 000 nesrećnika može da se bori , a svi ostali mogu to da prate preko CNN-a. Nesrećna zemlja, kako kaže aktuelni predsednik Srbije, nikada neće više ratovati. Neće, jer ne može, jer je uništena i svedaena na nulu. Dok mi ne možemo, dotle Šiptari hoće i mogu. Današnji napad bojevom municijom na goloruke Srbe na Jarinju samo pokazuje da je otvorena sezona lova na Srbe. Opet su Nemci u sastavu KFOR-a pucali na Srbe.

Dvostruki standardi koje zapadne zemlje primenjuju na Balkanu, odnosno prema Srbiji pokazuju surov tretman prema srpskom narodu koji sadašnja, suštinski kvislinška srpska vlast sprovodi prema Srbima. Ekonomski uništena zemlja predstavlja idealan plen da se namire teritorijalni apetiti okolnih naroda. Zapad i njegovi trabanti na Balkanu ne moraju da žure sa daljim rastakanjem i uništenjem Srbije, jer ni lažna opozicija nije ni malo bolja od sadašnje vlasti. Apsolutno je jasna podrška SAD i glavnih država EU dezintegracionim trendovima u okviru Srbije, kao i njihova jaka podrška integracionim trendovima svih Balkanskih država i teritorija izvan Srbije. U slučaju svih bivših SFRJ republika, njihove republičke granice su svetinja, izuzev u slučaju Srbije. Ko ovo ne želi da vidi apsolutna je budala, a ko ne želi ovome zlu da se suprotstavi, izdajnik je ove  uboge zemlje.

Sa NATO okupacijom Kosova i njegovim priznanjem kao „države“ od strane tih istih većinskih NATO zemalja, očigledno nisu zaustavljeni dezintegracioni procesi unutar same Srbije, koji se izgleda sve više umnožavaju, umesto da stagniraju. Ti procesi su postali najizraženiji upravo posle pada Miloševića, što uključuje raspad zajednice Srbije i Crne Gore, proglašenje „nezavisnosti“ Kosova i radikalizacija etničkih separatističkih tendencija u Raškoj (Sandžaku), kao i regionalnih separatističkih tendencija u Vojvodini i kretenoidnih ideja o regionalizaciji Srbije. Sa obzirom da su se svi ti događaji odigrali znatno posle smene Miloševića i dovođenja kvinsliške prozapadne vlasti u Srbiji, jasno je da oni nemaju veze sa samim Miloševićem, niti čak sa njegovom politikom. Imaju jedino veze sa težnjom zapada, pre svega Nemačke da zatre srpski narod i najzad završi posao koji nisu uspeli da završe u dva velika svetska rata. Kontaminacija osiromašenim uranijumom 1999 godine je , kako se u ovom trenutku čini, prilično pouzdan način da se Srbi kao narod istrebe u dogledno vreme. Da li će nam konačno Srpska vlast reći koliko je povećan broj obolelih od karcinoma u periodu posle 1999 godine i zašto se o mogućnostima dekontaminacije uporno ćuti.

Takođe, na Srbiju se vrše slični pritisci i uslovljavanja kao kad je Milošević bio na vlasti, iako njega nema na vlasti već više od jedne decenije, nezavisno od činjenice da je on mrtav. Pored toga, Zapad priznaje da su sadašnje vlasti u Srbiji po volji tog Zapada, koji joj daje jaku podršku. Taj isti Zapad nema ništa protiv učestvovanja same Miloševićeve partije u strukturama vlasti, sve dok vlast u Srbiji vodi „prozapadnu“ politiku. Uprkos tome, Zapad se ponaša prema državi Srbiji manje – više kao prema neprijateljskom entitetu. Pritisci na Srbe u Bosni radi ukidanja njihove preostale autonomije, kao i potpuna tišina Zapada spram onoga šta vlasti u Crnoj Gori rade prema Srbima i SPC, redovno nasilje na Kosovu i Hrvatskoj, ukazuju da oni očigledno imaju nešto i protiv Srba kao etničke grupe. Pitanje je zašto se to radi i sa kojim ciljem? Bžežinski je rekao na jednom predavanju: „Lakše je pobiti milion ljudi, nego ih kontrolisati.“ Ukoliko primenimo ovu logiku na Srbe, možemo da zaključimo da je lakše uništiti Srbe kao narod , nego se truditi da se oni učine poslušnim. Ta opcija je svakako ekonomičnija, naročito jer ne postoje prepreke za njenu primenu, a postoji velik broj ljudi koji su spremni da joj pripomognu. Sve dok cena razbijanja Srbije bude niža od cene saradnje sa njom, Zapad će nastaviti ovu praksu.

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha