25
sub, nov

Dokle se stiglo sa uništavanjem Srbije

Iz našeg ugla - KPS
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

Analizirajući sadašnji trenutak razvoja kapitalizma, možemo zaključiti da je kapitalizam došao u jednu izuzetnu opasnu fazu kada zapadna plutokratija pokušava da prigrabi sve preostale svetske resurse kojima bi raspolagali po svojoj volji. Na globalnom nivou time rizikuje svetski sukob protiv zemalja koje nisu uspeli da podjarme.

Za ostvarenje svojih interesa instalirali su svoje marionete u mnogim zemljama sveta. Ni Srbija nije izuzetak.Neverovatna je lakoća sa kojom domaći kompradori uništavaju zemlju i prodaju nacionalne interese. Nikada Srbija nije imala ovakve marionete na vlasti koji bezrezervno i bezuslovno izvršavaju naređenja zapadnih mentora. Multinacionalni kapital zapada zajedno sa domaćim kompradorima isisava poslednje postojeće privredne  resurse Srbije. Sulude ideje gospodara zapadnog sveta domaće marionete izvršavaju bez pogovora i bez obzira na cenu koju ćemo kao narod platiti. Nikada do sada Srbija nije imala vlast čiji su interesi toliko u raskoraku sa interesima naroda. 
Ovde ćemo složiti kockice kojima nam ova vlast ,instalirana od strane zapada 2000. god, radi o glavi.
Okupacija dela zemlje – delimično završena
Agresijom Natoa na Srbiju i Crnu Goru ( SR Jugoslaviju ) ostvaren je plan SAD, Nemačke i njima naklonjenih zemalja svrstanih uglavnom u Nato o uništenju SR Jugoslavije, a posle toga i rasturanju Srbije i svođenje Srbije na oko 40 000 km kvadratnih sa oko 4 000 000 stanovnika ( Beograd i bliža okolina ). Time bi Srbija prestala da postoji kao iole ozbiljna država. Protivpravno i nasilno odvajanje Kosova i Metohije zverskim napadima Nato-a na SR Jugoslaviju, zgaženi su svi principi na kojima počiva moderno čovečanstvo i ozvaničena je samovolja SAD i njenih pomagača da uništavaju zemlje koje im nisu po volji. Očito je da je Srbiji namenjen nestanak kao države, a preostali deo Srba bi bio stavljen pod kontrolu okolnih naroda naklonjenih SAD i Nemačkoj. U ovu svrhu su od strane stranih mentora domaći kompradori dali AP Vojvodini prerogative državnosti, kako bi se jednog dana u bliskoj budućnosti što lakše odvojila od ostalog dela Srbije. Ostali deo Srbije se deli voljom zapadnih planera i domaćih izvršilaca na nekakve regione, čime se faktički stvaraju države u državi, što najverovatnije predstavlja kraj Republike Srbije kao države.

1. Pretvaranje ostalog dela zemlje u koloniju Zapada – završeno

Stavljanjem pod svoju kontrolu političkih partija koje su na vlasti u Srbiji, kao i dela opozicije, ostvaren je plan Zapada, a to je da Srbija postane država koja će u potpunosti i bezpogovorno ostvarivati interese zapadne plutokratije, bez obaziranja na interese srpskog naroda i građana Srbije. Isuviše je očigledno da su se interesi vladajuće vrhuške i naroda potpuno razišli.

2. Poklanjanje prirodnih resursa Zapadu – u završnoj fazi

Najgora stvar je kada Srbija prepušta svoja prirodna bogatstva stranim i vlastima bliskim oligarsima koji imaju za cilj što brže i temeljnije raubovanje prirodnih resursa kojima Srbija raspolaže. Njima ostaje profit, a Srbiji uništeni prirodni resursi, zagađena okolina i otpušteni radnici. Kao radnici, doživljavamo najsuroviju moguću eksploataciju od strane kako domaćih, isto tako i stranih oligarha.

3. Poklanjanje privrednih resursa Zapadu – uglavnom završeno

Fabrike koje su u socijalizmu radile uspešno, dovode se u stanje stečaja kako bi bile što jeftinije za prodaju. Ovakvim praktikovanjem uništavanja domaćih preduzeća i banaka široko je otvoren put u potpunu deindustrijalizaciju zemlje. Sada strani vlasnici odlučuju o tome koja će industrija raditi, jer ne zaboravimo, ovde su došle multinacionalne kompanije kojima su interesi Srbije i njenih građana na poslednjem mestu.

4. Prodaja obradivih površina Zapadu – u toku

Interesovanje globalnog kapitala za obradivim površinama planete zemlje je u punom jeku. Porast stanovništva koje mora da zadovolji potrebu za hranom je izvor težnje globalnog kapitala da stavi pod svoju kontrolu i sve obradive površine do kojih može doći kako bi diktirali količine i cene hrane. Veliki deo obradivih površina Srbije već je u stranim rukama nad kojima država Srbija nema nikakvu kontrolu. Modifikovana hrana postaje naša realnost sa svim pogubnim posledicama koje takva proizvodnja donosi. Nad multinacionalnim kompanijama, vlasnicima obradivih površina, država Srbija nema nikakve ingerencije.

5. Uništavanje vojske – završeno

„Profesionalizacijom“ vojske završen je proces uništavanja vojske kao najjače organizovane snage društva. Instaliranjem  kompradorske vlasti u Srbiji kompletan vojni vrh i svi sposobni oficiri koji su se junački oduprli Nato agresorima isporučeni su Hagu ili su najureni iz vojske. Tako se dosovska vlast „zahvalila“ herojima odbrane. Mnogi su u tim borbama položili svoje živote braneći zemlju, a voljom kompradora zatire se svaki pomen na njih,  jer po kvinsliškom mišljenju nije lepo ratovati protiv agresora. Niko od tih ljudi nije proglašen za Narodnog heroja. Ispada da u Srbiji nema heroja, već samo ratnih zločinaca. Ukidanjem vojne obaveze uništava se odbrambena moć zemlje. Ovako mali broj „profesionalaca“ ne garantuje spoljnu bezbednost zemlje.Odbrana zemlje mora biti čast i obaveza svakog građanina Srbije, i svaki građanin Srbije mora biti obučen da u domenu svojih mogućnosti brani zemlju. Ako to na uradimo i prepustimo odbranu zemlje „profesionalcima“, može nam se desiti da veliki deo populacije bude isključen iz sistema odbrane, što bi bilo pogubno po Srbiju. Ovakva „profesionalizacija“ vojske ima za posledicu da  policija postaje dominantna sila u zemlji. Po interes naroda ovo je katastrofa, po interese domaćih vlastodržaca ovo je idealan scenario.

6.  Promena svesti – u toku

Jedna od najvažnijih stvari u uništavanju jednog naroda je u oblikovanju i kreiranju svesti tog naroda. Promena svesti je dugotrajan proces koji može trajati između 50 da 100 godina. Domaće marionete očito su dobile zadatak da promovišu „zapadne vrednosti“ u kratkom roku, odnosno u 2-3 mandata. Šta to znači ?  Pošto je zapadna civilizacija nastala na katoličko – protestantskoj filozofiji  shvatanja života koja je u velikoj meri u dubokoj suprotnosti sa pravoslavljem kao filozofijom, sociologijom, etikom, pa u krajnjoj liniji i estetikom, domaći kompradori pokušavaju da nam što pre izbace iz našeg uma jednu tradiciju i merila vrednosti, a nakaleme druga, strana srpskom biću. U tu svrhu kompletnu srpsku tradiciju relativizuju i dovode u pitanje, kako bi je prikazali manje vrednom u odnosu na katoličko – protestantsku, kako bismo svi mi osećali stid što pripadamo manje „vrednom“ sistemu vrednosti.

7. Monopol vlasti-ostvaren

Ovde ne posmatramo samo političke stranke koje su u vlasti u republičkom parlamentu, već i stranke koje su u opoziciji, a koje na nižim nivoima vlasti često ostvaruju potpunu saradnju, iako su bar deklarativno, na potpuno suprotniom ideološkim stanovištima. Jednostavno, bez obzira ko je na vlasti ponašaće se potpuno isto kao i njihovi prethodnici, jer u ideološkom smislu među njima nema bitnijih razlika. Zapadne plutokrate kontrolišu kako stranke na vlasti, tako i stranke u opoziciji, pa je za veliku većinu građana Srbije potpuno nebitnio ko se nalazi na vlasti ( čast izuzecima ), jer se ni u društvenom, ni u ekonomskom sistemu ništa neće promeniti. Neoliberalni koncept koji je doživeo krah na svetskom nivou egzistira kod nas kako u vladajućim, tako i u opozicionim strankama, pa prema tome ne možemo očekivati nikakvu promenu ni spoljne ni unutrašnje ekonomske politike.

8. Odricanje države od obrazovne i socijalne funkcije – u završnoj fazi

Marionete na vlasti su veoma dobro shvatile da zaglupljivanjem naroda u obrazovnoj sferi omogućavaju sebi da uz pomoć medija kreiraju i naturaju jedan krajnje glupav sistem katoličko – protestantskih vrednosti gde je  jedino vrhovno božanstvo NOVAC kome je celokupna ljudska aktivnost podređena. Nikakvoj ljudskoj solidarnosti kreiranoj od strane države ovde nema mesta, čak ni deklarativno. Shvatanje budala na vlasti da je znanje roba, a ne nužnost opstanka i razvoja  društva, dovešće nas u položaj potpunih autsajdera. Da bi se efekti dobrog obrazovanja osetili potrebno je od 15-20 godina. Ovim sistemom obrazovanja, gde se visokim školarinama određuje ko može steći kvalitetno obrazovanje, reprodukuje se zatvoren sistem gde samo bogati mogu ostati klasa na vlasti jer će imati znanje, novac, moć i logističku podršku kako bi u beskraj vladali nad nama. To je shvatila Demokratska stranka i ona školuje svojih 1000 novih mladih rukovodećih kadrova, kako bi i u budućnosti imala obrazovan partijski kadar kome niko neće biti dorastao. 
Smanjivanje svih oblika socijalnih davanja od strane države doprinosi beznađu i osećaju većine stanovništva da Srbija postaje servis bogatih i da je država Srbija maćeha za većinu njenih državljana. Sudbina kako srpske države, tako i njenih stanovnika je od periferne važnosti za marionete ne vlasti. Pripadnost globalnom kapitalu multinacionalnih kompanija dokazuju na svakom koraku i u svakom trenutku, tako da se svi budući koraci ove vlasti mogu lako predvideti znajući interese zapadne plutokratije. Svaka solidarnost među ljudima biće od strane ove vlasti posmatrana isključivo kao pretnja njihovoj vlasti i uništavana ili marginalizovana u začetku. Sve socijalne funkcije države od strane ove vlasti, pod raznim izgovorima biće redukovane na najmanju moguću meru, pa se postavlja potpuno logično pitanje: čemu uopšte ovakva država?

9. Gušenje demokratije-u završnoj fazi

Verovanje da će uvođenjem višepartijskog sistema Srbija postati demokratska zemlja pokazuje svu našu naivnist. Mnogo više demokratije je bilo u bivšem jednopartijskom sistemu, nego u ovom „demokratskom“,samo po nazivu, društvu. Ako partije treba da izražavaju interese dela društva koje predstavljaju, onda je ova „demokratija“ najobičnija farsa, jer u stvarnosti to nije tako. Jednostavno u Srbiji partije su interesne grupe koje svoje interese nameću svima ostalima, a uglavnom su pod kontrolom zapadne oligarhije čije interese takođe ostvaruju. Sve što im se nađe na putu ostvarenja interesa biva uništeno ili marginalizovano. Ostvarivanje slobode čoveka se sve više ograniočava, a moderna tehnologija omogućava sve veću kontrolu pojedinca. Takozvani „slobodni“ izbori izazivaju gađenje kada se vide sve moguće tehnike kupovanja glasova gde se mnogi ljudi kupuju za patike ili za 2-3 000 dinara. Mnogi očajnici prodaju svoje glasove za sitne pare i tako omogućavaju ovima na vlasti da do u beskraj vladaju. Zato i ne treba da  čude rezultati izbora, pogotovu na lokalnom nivou. 

Umesto zaključka

Posmatrajući lica predstavnika režima nikako se ne možemo oteti utisku da liče na zveri uhvaćene u stupicu. Odjednom se vidi na tim licima strah od naroda kojim vladaju jer za sve zlo koje nanose i koje će naneti ovoj zemlji i srpskom narodu, moraće položiti račun. Strah je već prešao u paranoju. Predsednik države se boji fejsbuka, potpuno benignog oblika ispoljavanja nezadovoljstva režimom, ministar za zdravstvo se boji  rutinske operacija i odlazi na operaciju u inostranstvo, jer nema poverenja u domaće lekare. Niko od njih nema poverenja ni u telohranitelje, blindirane limuzine, razne domaće i strane bezbedonosne službe, jer vrlo dobro znaju da ih od gneva naroda ništa ne može spasiti. Zbog toga mnogi od njih imaju pasoše drugih zemalja, kako bi pobegli na vreme. 

U principu ostvaren je ideal ludaka neformalnih gospodara zapadne civilizacije da mnogi narodi i države  postanu savremeno roblje u odnosu na svetske centre moći. Najefikasniji način porobljavanja je ekonomska zavisnost. Ekonomija je idealna za porobljavanje sveta. U tu 
svrhu svetskoj plutokratiji su bili neophodni domaći kompradori, jer bez njih ne bi se mogao uspešno ostvariti koncept porobljavanja. Domaći kompradori su u ime svih nas zadužili zemlju sa preko 33 milijarde dolara. Gro tih sredstava se odlio u ruke vladajuće nomenklature u vidu masnih provozija, nameštenih tendera i korupcionaških dobitaka. Nažalost, cenu svega ovoga neće platiti oni koji su se na ovaj način enormno obogatili, već ćemo je svi mi ostali zajedno platiti. Rezultat svega toga je da su bogati još neuporedivo bogatiji, a mi svi ostali postajemo sve siromašniji. Isti scenario ,ali u desetostruko većem obimu je namešten Grčkoj, i mnogim drugim zemljama Evropske Unije čiji građani de fakto postaju moderni robovi.
Marionete na vlasti su apsolutno izigrali težnju građana za većim stepenom demokratije i prethodni socijalistički sistem  sa svim svojim manama izgleda sa ove distance kao ostvarenje raja na zemlji. Nismo ni znali šta gubimo prihvatajući jedan poguban sistem koji nikome, sem jednom minornom delu društva, nije doneo ništa dobro.
Zapadni globalni kapital je postigao svoj glavni cilj, a to je potpuna militarizacija društva gde se guše i smanjuju sva ljudska prava i svi dosadašnji napori civilizacije za što većim stepenom demokratije. SAD i njihovi podrepaši iz Natoa vojnom supermacijom nameću globalno podjarmljivanje celokupnog čovečanstva i kontrolu svih prirodnih resursa planete zemlje kako bi se status quo u nedogled održavao. Ratovi  koje započinju i vode SAD uz pomoć Natoa donose ogromne profite vlasnicima akcija u vojnoj industriji, gde je smrt miliona ljudi neophodna kako bi se proizvela još veća količina novog oružja, a njihovom suludom upotrebom, ostvarili enormni profiti u vojnoj industriji. U sveopštoj krizi, samo u industriji smrti ne postoji kriza. Rat donosi bogatstvo onima koji kontrolišu vojnu industriju, naftu, bankarstvo i sirovine neophodne za razvoj ratne mašinerije.
„Spašavanjem“ banaka od propasti ostvaren je najveći transfer novca ka finansijskoj eliti, a za uzvrat stvoren je javni dug koji nikada neće biti saniran. Rezultat toga je enormno bogaćenje manjine i potpuno osiromašenje većine, jer za sve vrste socijalnih davanja više neće biti mogućnosti. To znači da će se školovati samo bogata manjina, da će se lečiti samo oni koji mogu lečenje da plate, a da penzije mogu biti u najboljem slučaju samo socijalna kategorija.
Zbog finansijskih mahinacija,korupcije i raznovrsnih prevara koje su imanentne kapitalizmu i duboko ukorenjene u samu srž postojanja takvog sistema, kapitalizam postaje kočnica razvoja čovečanstva. U srpskom slučaju stvari su još gore. Uloga srpske vladajuće kompradorske klike  upravo ima za cilj da omogući što duži opstanak sistema u kome haraju finansijske mahinacije, korupcija i prevare. Kao rezultat svega toga je neverovatno bogaćenje vladajuće klike, domaćih i stranih tajkuna i neverovatno brzo osiromašenje svih drugih. Parama, otetim od naroda, pokušavaju da zauvek vladaju, neshvatajući da nas sve zajedno guraju u ambis iz koga se ni oni neće izvući. Jedini naš spas je da promenimo društveno-ekonomski sistem pre nego što to bude prekasno.

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha