25
sub, nov

Srbija na kraju 2014. godine

Iz našeg ugla - KPS
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

nikola dragas cekajuci godoaSrbija je u 2014.god. postala još jadnija, paranoičnija, punija novih afera bilo političkih ili ekonomskih, (mada ne postoji jasna granica između jednih i drugih) nego što je bila prethodne godine. Srbija je sve manja, građana Srbije sve manje što smo bliži Europskoj uniji. Bitange na vlasti i u lažnoj opoziciji su sve bogatije, narod sve siromašniji. Gladi je sve više, novca sve manje. Ovo ne liči više ni na šta, jer je sve privatizovano, odnosno ukradeno od naroda. Srbija je postala divlje lovište pod vlašću lopova svih fela koji čerupaju još malo jada što je ostalo nepokradeno. Kome zapad uvodi „demokratiju“, tu države više nema, samo prazna i očerupana teritorija.

Ovo je Srbija pod vlašću naprednjaka i njihovih satelita. Ni opozicija nije ni malo drugačija. To je rezultat delovanja „naših zapadnih prijatelja“ koji su se preko svojih srpskih podguznih muva uvukli u sve pore društveno-ekonomskog života u Srbiji zemlji na samrti. Lešinari. Srbija je ekonomski, politički, demografski I vojno mrtva zemlja, slomljena od strane zapada. Srbiji je slomljena kičma. Okupirana je i uništena u potpunosti. Njuške na vlasti se rotiraju, politika uništavanja Srbije ostaje ista.

Šta je još ostalo da se uništi u Srbiji? Treba uništiti dušu srpskom narodu, da bi propast bila potpuna. Ovo nije običan rat protiv Srbije I srpskog naroda. Ovo je civilizacijski rat zapada protiv nas.

Rat koji je započet još mnogo ranije protiv srpskog naroda, a ratnu formu doživeo 1991.god. imao je kao krajniji cilj da zbriše Srbiju kao državu, a i da zbriše srpski etnos sa lica zemlje. Izrodi na čelu države i svi oni koji ih podržavaju svesno ili nesvesno su saučesnici u ovom ratu istrebljenja ne samo Srba, već i svih ostalih građana Srbije. Pogledajmo katastrofalne privredne i demografske rezultate Srbije od 1991.god, pa će nam biti jasno dokle smo stigli i gde ćemo završiti.

nikola dragas cekajuci godoaSrbija je u 2014.god. postala još jadnija, paranoičnija, punija novih afera bilo političkih ili ekonomskih, (mada ne postoji jasna granica između jednih i drugih) nego što je bila prethodne godine. Srbija je sve manja, građana Srbije sve manje što smo bliži Europskoj uniji. Bitange na vlasti i u lažnoj opoziciji su sve bogatije, narod sve siromašniji. Gladi je sve više, novca sve manje. Ovo ne liči više ni na šta, jer je sve privatizovano, odnosno ukradeno od naroda. Srbija je postala divlje lovište pod vlašću lopova svih fela koji čerupaju još malo jada što je ostalo nepokradeno. Kome zapad uvodi „demokratiju“, tu države više nema, samo prazna i očerupana teritorija.

Ovo je Srbija pod vlašću naprednjaka i njihovih satelita. Ni opozicija nije ni malo drugačija. To je rezultat delovanja „naših zapadnih prijatelja“ koji su se preko svojih srpskih podguznih muva uvukli u sve pore društveno-ekonomskog života u Srbiji zemlji na samrti. Lešinari. Srbija je ekonomski, politički, demografski I vojno mrtva zemlja, slomljena od strane zapada. Srbiji je slomljena kičma. Okupirana je i uništena u potpunosti. Njuške na vlasti se rotiraju, politika uništavanja Srbije ostaje ista.

Šta je još ostalo da se uništi u Srbiji? Treba uništiti dušu srpskom narodu, da bi propast bila potpuna. Ovo nije običan rat protiv Srbije I srpskog naroda. Ovo je civilizacijski rat zapada protiv nas.

Rat koji je započet još mnogo ranije protiv srpskog naroda, a ratnu formu doživeo 1991.god. imao je kao krajniji cilj da zbriše Srbiju kao državu, a i da zbriše srpski etnos sa lica zemlje. Izrodi na čelu države i svi oni koji ih podržavaju svesno ili nesvesno su saučesnici u ovom ratu istrebljenja ne samo Srba, već i svih ostalih građana Srbije. Pogledajmo katastrofalne privredne i demografske rezultate Srbije od 1991.god, pa će nam biti jasno dokle smo stigli i gde ćemo završiti.

Zapadni nacisti nemaju potrebu da 7 000 000 građana Srbije stave uza zid i postreljaju. Dovoljno je da pobeđena civilizacija prihvati sociološko-kulturni okvir okupatora i time zatre suštinska svojstva srpske kulture građena vekovima. Okupator to ne radi danas lično, već preko izroda na vlasti i u lažnoj opoziciji koji žele da nam promene svest, da nas ponište kao ljude i pretvore u zapadne zombije. Čak ni tada građani Srbije neće živeti bolje. Ono što preostane, živeće još gore.

Ono što nam je ostalo to je da se odupremo na svaki mogući način kako nam ne bi uništili civilizacijski kod i shvatili da nam samo socijalizam može doneti oslobođenje od okupatora. Govorimo o pravom socijalizmu, a ne o budalaštinama koje nam serviraju lažni socijalisti na vlasti.

„Veliki uspesi“ ove vlasti su svakako da procesi odumiranja i iseljavanja iz Srbije dobijaju katastrofalne razmere. Više od 30 000 ljudi napušta Srbiju svake godine, a broj mrtvih je u odnosu na broj rođenih porastao na 35 000, što u zbiru čini u ovom trenutku više od 65 000 stanovnika manje u odnosu na prethodnu godinu. Time može da se delimično smanjuje broj nezaposlenih u Srbiji, čime se hvale predstavnici vlasti. Ako svi pocrkamo, problem nezaposlenosti više neće postojati. Srbija sve više postaje zemlja čuda.

Mediji u službi kvislinga i njihovih zapadnih gospodara nikada ni jednom rečju neće kritikovati stanje u Srbiji, ali će se zato prosto utrkivati u veličanju gluposti I primitivizma. Što je stvarnost ružnija i sumornija, to je slika u čarobnom TV ogledalu sve lepša i ružičastija. Poenta svih tih "promena svesti" je da mi na kraju sami na referendumu priznamo nezavisnost Kosova i prihvatimo članstvo u NATO.

Prosečan čovek guta TV program i ne muči se da sam razmišlja. TV funkcioniše kao kanalizaciona mreža, samo u suprotnom smeru, tako da se sadržaj TV kanalizacije svakodnevno neprestano obrušava na našu glavu.

Teško je shvatiti kako je moguće da već dve i po godine idemo u dobrom pravcu, korupcija se iskorenjuje, više se ne krade na nabavkama, strani investitori i „dobrotvori“ se prosto utrkuju ko će više uložiti u Srbiju, neprestano se sklapaju dobri poslovi o kojima nas svakodnevno bombarduju mediji i premijer lično – a stanje je sve gore i gore, zapravo užasno. Budžetski deficit je na astronomskom nivou, privredna aktivnost zamire, javni dug neprestano raste, a plate i penzije se neprestano smanjuju, kako u apsolutnom, tako i u relativnim iznosima.

Nekada, dok smo bili normalnije socijalističko društvo, spodobe koje viđamo na ekranima Europske Srbije su bile na pravom mestu ili u zatvoru ili ludnici ili na “štajgi”. Danas su to popularni političari I „vizionari“, javne ličnosti, kontraverzni biznismeni, estrada, jednom rečju manekeni medijskog mraka I naše propasti.

Sve vesti su iste iz prostog razloga što ih uređuju zapadne ambasade, antisrpske „nevladine“ organizacije i stranke na vlasti. Našem vrlom premjeru su sada neophodne takve „veličine“ kao što su Sonja Liht, Ivan Vejvoda, Čeda Jovanović da mu budu savetnici. Ne trebaju mu. Aleksandar Vučić mnogo bolje radi na uništavanju Srbije od svih njih. Sloboda, ne samo medija, je u Srbiji sahranjena. Mediji su ti koji treba da sakriju da je Srbija teritorijalno osakaćena, da je okupirana i potlačena, da joj se smeši brzi nestanak. Strogo kontrolisani mediji služe za zaglupljivanje, dezinformisanje i dezorijentaciju građana Srbije. Na delu je ispiranje mozgova do potpune kretenizacije građana što i jeste krajnji cilj ološa sa zapada i izdajnika na vlasti i u lažnoj opoziciji. Što je narod pokvareniji, bolesniji, nastraniji, moralno izopačeniji i gluplji, njime je lakše upravljati nego inteligentnim, obrazovanim i moralnim narodom.

Danas je jedina vrednost novac koga u izobilju imaju samo kriminalci svih fela i politikanti. Da bi se takav sistem očuvao građanima Srbije je potrebno promeniti svest kako bi svi prihvatili nenormalno za normalno i poželjno. Zadatak medija je da sve to nastrano i odvratno lepo upakuju kao novi kvalitet, kao poželjan standard, kao novu istinu. A „ nova istina“ je da su nam večiti zlotvori i krvnici postali najveći „prijatelji“. To treba da progutamo. Da je ova vlast narodna ne bi nikada od krvnika pravila prijatelje.Nemojmo za prijatelja veštački i neuspešno proglašavati nekog koji je koristio svaku priliku da nas napadne, porobi, a iza koga je naša zemlja uvek ostajala razorena, sa stotinama hiljada mrtvih.

Nemojmo tražiti prijatelje u onima za koje smo uvek bili objekat napada ili samo topovsko meso za ostvarivanje njihovih interesa i ciljeva – a koji se i danas prema nama isto ponašaju. Oni koji su pucali na nas ili nas bombardovali, moraju trajno biti precrtani iz spiska naših prijatelja.

Ideje zapadne „demokratije“ kojima nas bombarduje izdajnička vlast u službi zapadnih demona, ne mogu predstavljati univerzalne vrednosti. One se ne mogu uspešno nametati društvima i kulturama drugačijeg tipa, drugačijih mentalnih struktura, pogotovo ne nama. Pri tome i neki pozitivni društveni procesi su spori i ne mogu se na silu ubrzavati. Za promenu svesti treba od 50 do 100 godina. To Vučić očito ne zna, kao što ne zna ni mnoge druge fundamentalne stvari. Takvi pokušaji njega i njegovih gospodara pre će dovesti do destrukcije društava, nego do „procvata“ njihovog shvatanja „ zapadne demokratije“. Takva društva ne liče ni na šta, nego što liče na „uređene zapadne demokratije“. Uostalom, demokratija u svom suštinskom pojmu nikada nije ni postojala ne zapadu iz prostog razloga što u kapitalizmu demokratija ne može da postoji. Uspostavljanjem demokratije kapitalizam bi se srušio sam po sebi. Poenta svih tih "promena svesti" je da na kraju sami na referendumu priznamo nezavisnost Kosova i Metohije i prihvatimo kao krunu svega članstvo u NATO.

Posebna priča koju nam serviraju domaći kvislinzi su takozvana „poštena“ tržišna utakmica u kojoj pobeđuje „bolji“.Bolji će svakako, pobediti, ali to nije dovoljno. Pobedniku se mora i dodatno pomoći, pa je važno obradovati ga niskim porezima. Tako će od ostvarene dobiti mali deo ostati u Srbiji, a veći deo kolača će se izneti iz zemlje. Dodatno, dobro je i da se dobit uveća još pre oporezivanja, pa plate moraju biti što niže. To je smisao zahteva za fleksibilnim tržištem rada. Urođenici će raditi za male plate i biti srećni što i to malo jada primaju, jer nešto je uvek veće nego ništa. Razume se da i javna potrošnja mora biti niska, jer to omogućava da porezi i doprinosi na rad budu niski, a profiti visoki.

Posledica, verovatno i cilj zapada je slab i nezaštićeni pojedinac, ostavljen na milost i nemilost moćnim korporacijama. Da bi se taj cilj sa sigurnošću ostvario, bitno je onemogućiti ili makar otežati bilo kakav vid kolektivnog udruživanja, ukinuti i minimalnu sigurnost radnog mesta i uništiti mrežu socijalne zaštite koja je tkana poslednjih sedamdeset godina čiji je garant bila država. Prava hipokrizija je da je taj sramni zakon izrecitovao niko drugi nego „drug“ Aleksandar Vulin koji je rekao, slagao i ostao živ:

“Vlada nije predložila izmene Zakona o radu koje bi bile na štetu zaposlenih, već da bi se uspostavila ravnoteža između sveta rada I sveta kapitala. Vodilo se računa da Zakon o radu štiti interese poslodavaca, ali I interese radnika. Bilo je mnogo priča o tome da je to antiradnički zakon, ali nije, čak uvodi neka nova prava koja radnici do sada nisu imali.” Da malo pojasnimo Vulinu da je ovaj Zakon o radu koji je skrojen u zapadnim kuhinjama, a ima za cilj uništavanje svih radničkih prava u slaboj i uništenoj državi kao što je Srbija, čijom će privredom zauvek upravljati moćne korporacije, a protiv interesa građana Srbije.

Ako nekome ovo liči na kolonijalizam, to jeste kolonijalizamu. Insistiranje na razvojnom modelu koji se bazira na stranim investicijama je ključni mehanizam moderne kolonizacije. Novi kolonizatori uglavnom samo pljačkaju i uništavaju privredne, prirodne i ljudske resurse kolonijalizovanih zemalja. Ovakvo stanje se može održavati (a da ne dovede do pobune), samo kontinuiranim ispiranjem mozga, mantričnim ponavljanjem uvek istih fraza, stvaranjem zombi generacija koje nisu u stanju da misle, niti da kritički, otvorenih očiju analiziraju svet oko sebe. Upravo u tome i jeste smisao neprekidne promocije zapadne „demokratije“ – iz ograđenog prostora i zatvorenog uma ne može se pobeći. Za takvu rabotu su najpogodniji domaći izrodi koji bi i rođenu majku prodali, a ne državu i narod.

Posebna priča je o AP Kosovu i Metohiji koja je 2014.god. potpuno predata na upravljanje šiptarskom ološu i njihovim zapadnim zlikovcima ( našim zapadnim prijateljima). Potpisivanjem veleizdajničkog Briselskog sporazuma izvršen je napad na postojeći Ustav Republike Srbije, gde se Srbija „dobrovoljno“ odrekla svih funkcija državnosti na teritoriji AP KIM u korist okupatora i njihovih šiptarskih kvislinga i time prihvatila secesiju AP KIM. Time sluge okupatora konzistentno i planski podrivaju ustavnopravni poredak Srbije. Za čerečenje važećeg Ustava i bezakonje koje sprovode domaći kvislinzi dobijaju najširu zapadnu „podršku“ i pohvale za „teške i bolne reforme“.

Još jednom naglašavamo da KPS nikada neće priznati i smatraće ništavnim svaku odluku, sporazum i slično koji su doneti na štetu Srbije i svih njenih građana.

Zašto se uopšte oko svega ovoga raspravljamo kad nam na primer naš „mašinovođa“ Majkl Kirbi saspe istinu u lice rekavši: "Možda ljudi u to ne veruju pošto smo morali da pošaljemo vojsku ovde, u region, devedesetih godina, koje su bile prilično kontroverzne, ali zaista smo želeli da stvorimo situaciju kakvu danas sve više i više vidimo"... A kako se zove to kada neko pošalje vojsku ovde, da bi stvorio situaciju kakva mu odgovara? Oduvek se to zvalo okupacijom, a tako je i danas, ma koliko okupaciju uvijali u oblande evroatlantskih eufemizama.

Ili, ima li veće potvrde da se čitav ovaj cirkus sa nama pravi samo zbog Kosova, nego kada naš „ideolog“ promene svesti, nemački ambasador Hajnc Vilhelm izjavi da: "Otvaranje prvog poglavlja zavisi od napretka Srbije u pogledu poglavlja 35 koje se odnosi na implementaciju Briselskog sporazuma“... U prevodu, bilo kakvi razgovori sa zapadom uslovljeni su spremnošću Srbije da se odrekne svog suvereniteta, na šta su je njeni izabrani predstavnici, izgleda, obavezali u Briselu.

Izgleda, jer mi nikada nismo videli tzv. Briselski sporazum. Videli smo neke parafe Ivice Dačića (famozno I.D.), ali nikada nismo videli ko je zaista potpisao taj dokument. Nismo videli između kojih strana je taj sporazum potpisan. Dačiću su mogli na engleskom jeziku poturiti da potpiše i sopstvenu smrtnu kaznu, on to ne bi razumeo. Ako mislite da preterujemo pogledajte klip na Yu tubu gde Dačić „govori“ engleski. Ministar spoljnih poslova Srbije još jednom je oduševio sve svojim „poznavanjem“ engleskog jezika, a video njegovog govora sa sednice Stalnog saveta OEBS-a za kratko vreme postao je hit na Jutjubu. I pripitomljeni orangutani bi bolje i tečnije govorili engleski nego naš Ministar inostranih poslova. Bilo nas je sramota da ga gledamo i slušamo.U zvaničnoj biografiji Ivice Dačića, ministra inostranih poslova, koja je objavljena na sajtu Vlade Srbije, navodi se da on govori engleski jezik, što je apsolutna laž. Uostalom, uverite se i sami.

HIT Ivica Dacic govori na engleskom PLAKANJE – YouTube

[hmyt width = "500" height="300"]http://www.youtube.com/watch?v=P1JxrWrqTvg[/hmyt]

Samo u Srbiji postoji paradoks da je život prevazišao maštu. Svi smo se smejali Srećku Šojiću i njegovom poznavanju engleskog. Sada smo sigurni da je takav Šojić profesor engleskog za Ivicu Dačića i da može da mu daje časove engleskog. Može i da mu izda sertifikat o znanju jezika.Trebaće mu.

Ni njegov šef Aleksandar Vučić nije ništa bolji kada može da izjavljuje u stilu Broja Jedan iz stripa „Alan Ford“ sledeće: „Ova vlada je priznata i na istoku i na zapadu“, „poštuju me i ruski i američki predsednik“ i što preduzeti reformski zahvati daju „najbolje rezultate u novijoj srpskoj istoriji“.

Samo se pitamo da li je ovaj čovek normalan?

Eto, to je Srbija na kraju 2014.god.

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha