Poslednja tri dana svedoci smo važnih i brzih događaja u susednoj BiH. Nakon spontane pobune obespravljenih radnika u Tuzli, i pokušaja gušenja te pobune silom, kao požar proširili su se protesti podrške širom BiH. Dva iduća dana u Tuzli došlo je do dodatne eskalacije, demonstranti su krenuli na zgradu Vlade i druge državne zgrade. Lokalna policija je u jednom trenutku uvidela kako nema smisla suprotstavljati se, položili su svoje štitove i kacige i zgrade bukvalno " prepustili " demonstrantima koji su ih pak demolirali i zapalili.
Juče smo slične scene videli i u Sarajevu, Zenici i Mostaru. Kada je pala noć na ulice Tuzle i Sarajeva izašli su pripadnici specijalne policije pa je protest tada prestao, ali se očekuje ponovni izlazak naroda na ulice, verovatno još i u većem broju.
Stvari se odvijaju veoma brzo i ostavljaju nam malo vremena za konkretnu analizu. S druge strane, u zadnjih 48 sati dogodilo se toliko toga da bismo mogli danima raspravljati o tim događajima.
Brojna su pitanja na koja se moramo osvrnuti, ali jedno se ipak najsnažnije ističe - svedočimo li revoluciji u BiH ? Pravi odgovor još uvek nemamo, biti će potrebno videti šta će se dešavati danas, ali, sve do sada ukazuje na autentično revolucionarno delovanje, gotovo " udžbenički " primer. Imamo obespravljenu radničku klasu na koju je vršen pritisak godinama i sada je taj pritisak eksplodirao. ....
Poslednja tri dana svedoci smo važnih i brzih događaja u susednoj BiH. Nakon spontane pobune obespravljenih radnika u Tuzli, i pokušaja gušenja te pobune silom, kao požar proširili su se protesti podrške širom BiH. Dva iduća dana u Tuzli došlo je do dodatne eskalacije, demonstranti su krenuli na zgradu Vlade i druge državne zgrade. Lokalna policija je u jednom trenutku uvidela kako nema smisla suprotstavljati se, položili su svoje štitove i kacige i zgrade bukvalno " prepustili " demonstrantima koji su ih pak demolirali i zapalili.
Juče smo slične scene videli i u Sarajevu, Zenici i Mostaru. Kada je pala noć na ulice Tuzle i Sarajeva izašli su pripadnici specijalne policije pa je protest tada prestao, ali se očekuje ponovni izlazak naroda na ulice, verovatno još i u većem broju.Stvari se odvijaju veoma brzo i ostavljaju nam malo vremena za konkretnu analizu. S druge strane, u zadnjih 48 sati dogodilo se toliko toga da bismo mogli danima raspravljati o tim događajima.Brojna su pitanja na koja se moramo osvrnuti, ali jedno se ipak najsnažnije ističe - svedočimo li revoluciji u BiH ? Pravi odgovor još uvek nemamo, biti će potrebno videti šta će se dešavati danas, ali, sve do sada ukazuje na autentično revolucionarno delovanje, gotovo " udžbenički " primer. Imamo obespravljenu radničku klasu na koju je vršen pritisak godinama i sada je taj pritisak eksplodirao.
Premda, ako se upustimo u dublju analizu možda se sve ovo učini jako poznato kao scenario, nadaleko po zlu čuvenog, Kanvasa i njenog gaulajtera Srđe Popovića. Vreme i predstojeći događaji doneće nam razjašnjenje i ove dileme.
Neki će reći, pa ne učestvuju radnici u napadima na vladine zgrade, već mahom relativno mladi ljudi. I? Zar nisu i oni radnička klasa? Da li za njih postoji bilo kakva bolja budućnost nego okrutna realnost s kojom se bore njihovi očevi i majke? Oni su možda još i u najgorem položaju - mogu videti svoje nadolazeće dane i godine pa su svesni kako im ne nose ništa dobro, nikakvu nadu ili mogućnost okretanja na bolje.
U suštini ovo je autentična pobuna koja nastupa kao direktan proizvod okolnosti i aktuelne situacije. Ovim događanjima ne upravlja ideologija, stranka, pokret ili pojedinci - ovo je čista reakcija na nadražaj i zato ona jest revolucionarna. Ima svoju rušilačku komponentu, u to nema sumnje, ali i ona je deo reakcije.
Za jedne je to revolucija, za druge " vandalizam ". Nije teško ustanoviti ko će ovu pobunu okarakterisati kao nešto pozitivno, a ko kao negativno. Prateći pomno jučerašnje izveštavanje nekih od vodećih medija u BiH, kao i izjave političara, mogao se - kao nikada do sada - osetiti autentičan strah celog jednog establišmenta.
Vodeći mediji su, očekivano, pokazali još jednom koliki su sistemski deo tog establišmenta. Demonstrante su nazivali " vandalima ", " huliganima " i raznim drugim pogrdnim nazivima. Optužuje ih se kako " uništavaju svoju imovinu " - to je potpuno pogrešno, oni koji su juče rušili gradovima BiH nisu rušili " svoju imovinu ", već sinonim za eksploatacijska strukturu koja ruši njihove živote svakoga dana.
Niko ne zagovara nasilje, ali da li bi premijer Tuzlanskog Kantona onako ekspresno podneo ostavku da su na ulicama bili " mirni protesti " ? Da li bi ta panika koja danas vlada u redovima vladajuće klase i njihovih poltrona bila zaista takva da se jučer nije desilo što se desilo ? To su legitimna pitanja koja je nemoguće izbeći.
I dok još vodimo debate o tome da li je u BiH krenula revolucija ili nije, mnogi već nastoje aktuelnosti eksploatisati za svoje lične ciljeve oportunističke, kako u samoj BiH, tako i u komšiluku. U BiH se počinje spekulirati o tome " kojoj će stranci ovo odgovarati ", dok se u Hrvatskoj na priproste načine vodi kampanja u stilu " Evo Bosna, kada ćemo mi ? ". Pa nije Bosna ustala zato jer je neko rekao " Evo Ukrajina, kada ćemo mi ? " - BiH ustaje tačno onda kada je trebala, kada je donja klasa spontano i bez previše reči ujedinjena i spremna na ulicama se boriti za svoj život, svoja prava, a ako treba i za ceo jedan novi sistem.
Nije narod glup, izaći će i boriti se za sebe, za svoje interese i to će učiniti najviše i najžešće upravo onda kada postane svestan da mu se prostor za takvu borbu i nudi. Neće narod ustajati kako se " nekome prdne " i neće jurišati na policijske kordone i Vladine zgrade samo zato jer je jednom delu osakaćene buržoazije ponestalo novca na računima.
Nakon svih podvala, lažnih " revolucija ", buržoaskih ratova i sličnih obmana, mora doći vreme za autentično buđenje potlačene klase koja neće dopustiti da se na nju utiče bilo kakvim političkim ili medijskim pritiskom.
Još jednom - radnici i radnička klasa moraju se osloniti samo na sebe. Niko im sa strane ne želi dobro, niko ne želi njihov trijumf i raditi će na sve načine da im bacaju klipove pod noge, da ih zakoče i razjedine. Oni koji su spremni na pobunu u BiH, bilo bi im najbolje da ugase TV i potpuno ignorišu sve " šargarepe i štapove ", sve vrle " analitičare " koji im - mada je prošlo tek 48 sati od eskalacije - prodaju svakojaka rešenja, ali nikada rešenje za dobrobit njihove klase.
" Bravo Bosno, ali treba nam evolucija, ne revolucija ", nariču već danas razni buržoaski elitisti koji misle da je narod njihova municija i artiljerija, oni koji misle da će putem naroda vršiti pritisak na establišment da im vrati njihove " Bogom dane " privilegije i lagodan život. Neka ta gospoda " evoluiraju " u miru, a narod neka čini onako kako oseća da mora.
Postoji još bezbroj načina na koji se zadnjih 48 sati pokušava otupiti oštrica radničkog ustanka u BiH. Jedan od popularnijih je onaj " I što će sada time postići ? ". Šta će postići? Pre nego pokušamo odgovoriti na to pitanje, pitajmo se ovo - ko uopšte postavlja ovakva pitanja? U pravilu isti oni iz gornjeg pasusa - oni koji žele boljitak za sebe kao pojedinca, a za probleme klase nije ih ni najmanje briga.
Radnik koji nema šta da izgubi može itekako puno postići, a oni koji nariču o " evoluciji " možda uvide da je evolucija već stasala - kada radnici shvate da mrvice sa stola nisu dovoljne i kako im pripada ne samo ceo stol, već i kuhinja i ostava, to je onda zaista evolucija, a revolucija biti će samo završni potez.
Kako se situacija odvija brzo, tako isto brza mora biti i organizacija demonstranata na ulicama. Pobeda koju su juče demonstranti ostvarili, padom nekih zvaničnika, može biti sačuvana samo novim i većim pobedama. Svako odustajanje i korak unazad bi ovom trenutku bio prava katastrofa.
Demonstranti moraju biti u što kompaktnijem kontaktu jedni s drugima. Ako se ovo nastavi kako je počelo, moraju sami preuzeti kontrolu nad disciplinom i redom na ulicama - moraju se što brže organizovati protiv sitnih kriminalaca i policijskih provokatora jer haos će raditi protiv njih.
Ako govorimo o teoriji, onda možemo konstatovati kako se u ovakvim situacijama otvara niz mogućnosti - ako demonstranti preuzmu kontrolu nad celim gradom, mogu raditi na hitnoj implementaciji direktne demokratije koja će zameniti onu buržujsku. Nadalje, tu je kontrola radnih mesta, preduzeća, industrije, rudnika, banaka.
Ne može se demonstrantima ništa sugerisati, oni do tih spoznaja moraju doći sami, ali reći kako " ništa ne mogu postići " je samo laž ili defetizam. U stvarnosti oni mogu revolucijom toliko toga postići da njihovi potezi mogu protresti celu Evropu.
Ovo je test klasne svesti, ona ili postoji ili ne postoji, i za to merenje nam ne trebaju nikakve političke stranke, pokreti i druge organizacije. Nivo te svesti otkriti će se sama, štaviše, već se otkriva. Jedan od grafita u Tuzli ( ili Sarajevu, nisam siguran ) ističe " Smrt nacionalizmu ! " - To je test, to je uspešno položen test. Ova pobuna nema ni nacionalnu, ni političku ni versku ni nikakvu drugu dimenziju - samo klasnu revolucionarnu dimenziju.
Svakim danom, pa i satom, pokušavće se razbiti ta klasna dimenzija, u nju će se pokušati nagurati sve one organizacije koje vode u razdor i propast. Opet, nema smisla govoriti " demonstranti to ne smeju dopustiti ", naravno da ne smeju, ali sada je već kasno za takva upozorenja, sada ćemo videti jesu li zreli za odbacivanje svih prljavih obmana koje su lomile njihovo jedinstvo već četvrt veka. Ako se te otrovne parole počnu od njih odbijati, ako ne uspeju da prodru u srž ove pobune, onda više nemamo šta filozofirati - BiH jeste u stanju revolucije.
Održite se i izdržite, ili ste vukovi ili ste ovce, trećeg izbora nemate !
Izvor: Advance
