Bez pomoći evro tone ...
Potreban je hitan oporavak evra, kaže u intervju nemačkom nedeljniku, „Špigl“, američki ekonomista, poznat po tome što je među prvima predvideo globalnu privrednu krizu. Nemačka mora obezbediti više novca za tu namenu ali i omogućiti Evropskoj centralnoj banci labaviju monetarnu politiku. Sve drugo, po njemu, vodi u pravu katastrofu.
Špigl: Kakva je sada situacija u Americi?
Rubini: Ove godine privredni rast će izneti 2,7 odsto i to se smatra dobrim. Rizik eventualnog usporavanja je smanjen. Politika kupovanja državnih obveznica kao i smanjenja poreza daju efekte. Ne valja, međutim, što je kriza nekretnina i dalje aktuelna i što to ima uticaja na bilanse banaka a pogotovo je loše stanje na sektoru federalnog i dugova velikog broja saveznih država.
Špigl: Izgleda da smanjenje poreza za bogate ima slab efekat na poželjan dodatni rast?
Rubini: U tome je srž problema. U pitanju je bacanje novca. Naduvaće se deficit a neće se obezbediti rast. Na nesreću, ne vidi se da će se u tom pogledu nešto menjati sve do predsedničkih izbora naredne godine. Siguran sam zato da će javni dug u narednih nekoliko godina stvoriti veliku nervozu na domaćim berzama.
Špigl: Iako je situacija bolja u evrozoni evro je cilj napada a ne dolar?
Rubini: Situacija na evropskoj periferiji je slična onoj koja vlada u američkim državama kao što su, na primer, Ilinoj ili Kalifornija. No, ima i jasnih razlika. Ako bi Kalifornija bankrotirala nikome ne bi palo na pamet da bi zbog toga mogao stradati i monetarni sistem SAD. Problemi sa dugovima u Grčkoj i Irskoj mogli bi, međutim, dovesti do propasti evra. Amerikanci jednostavno mogu štampati više novca a Evropljani to ne mogu jer to Nemačkoj ne odgovara. Veća nesloga vlada u Evropi.
Špigl: Velika je razlika u pristupu rešenja problema dugova kod jedne i druge strane. Amerikanci insistiraju na poreskom smanjenju i kupovanju obveznica, Nemci na smanjenju rashoda.
Rubini: Nemcima odgovara čvrsta monetarna politika kao i relativno visoka vrednost evra. Ali, što je dobro za Nemačku nije dobro i za ostale zemlje sa evropske periferije. Trebalo bi stimulisati privredni rast u Evropi da bi se ove zemlje oporavile. Mislim da bi Nemačka trebala više učiniti u tom smislu. Konkretno, trebalo bi ići na ojačavanje uslužnog sektora i stimulisanje domaće potrošnje što bi smanjilo zavisnost od uvoza. Smanjenje trgovinskog viška Nemačke koristilo bi ostalima u evro zoni, posebno najpogođenijim zemljama kao što je Grčka. Za samo dve godine javni dug ove zemlje će se u najboljem slučaju držati na 160 odsto vrednosti bruto proizvoda, čak i pod prinudno donetim merama. I ko će joj onda pozajmiti novac?
Špigl: Evropljani su nagovestili da će povećati sadašnji fond pomoći, vredan 750 milijardi evra.
Rubini: Evropa mora naći novac za odbranu sopstvene valute ali i zemalja koje se nalaze pod pritiskom. Od sporedne je važnosti kako će se to uraditi, bilo kroz povećanja sredstava fonda ili preko Evropske centralne banke. Na kraju, Nemci će platiti najveću cenu.
Špigl: Novca u fondu neće biti dovoljno ako i Španija uđe u đavolji krug. Ako se ne povećaju sredstva fonda onda će morati zaleći Evropska centralna banka emisijom koja će pokupovati suverene španske obveznice. A to će platiti nemački poreski obveznici.
Špigl: Nemcima je već dosta da budu najveće platiše u evro zoni. Ne bi li se oni mogli rasteretiti eventualnim podvajanjem evra, na onaj „severni“ i onaj „južni“?
Rubini: Ne, ne može postojati monetarna unija slabih članica. Verovatnije je da bi Portugal, Italija, Španija ili Grčka pribegle svojim nacionalnim valutama. Ako bi došlo do podele dugovni problemi navedenih zemalja bi se samo uvećali.
Špigl: Ako cepanje evro zone na dva dela ili povlačenje iz monetarne unije nije izvodljivo da li je rešenje u još jačoj integraciji?
Rubini: Relaksiranjem monetarne politike ECB-a i obezbeđenjem novca za odbranu evra slabijim zemljama će se nametnuti regulativu koja bi automatski kažnjavala kršenje nametnutih budžetskih pravila. To bi, eventualno, moglo značiti i gubljenje nacionalne fiskalne autonomije. Po tu cenu kolaps evra bi se mogao izbeći.
Špigl: Problemi zone evra i laksativna američka monetarna politika usmeravaju kapital prema novoreformisanim ekonomijama. Nije li to okidač za novi berzanski prasak?
Rubini: Kamatne stope u razvijenim zemljama su blizu nultog procenta i vlada bojazan oko stabilnosti njihovih valuta. Sa druge strane priliv kapitala na nova tržišta podiže vrednost valuta odnosnih zemalja i one tako gube konkurentnost.
Špigl: Kineski juan je karakterističan primer. Amerikanci uporno optužuju Kinu da svoju valutu drži na niskom nivou obezbeđujući svojoj ekonomiji izvoznu prednost. Može li to dovesti do ekonomskog rata?
Rubini: Ne mislim na rat već na određenu napetost. Niko od Kine ne traži da odjednom poveća vrednost juana za dvadesetak procenata. Ali i dva odsto u nekoliko poslednjih meseci je premalo. Mislim da bi na godišnjem nivou rast morao da se vrti oko šest procenata.