Pre 130 godina, u Londonu je u martu 1883. u 65. godini života umro Karl Marx. Njegova sudbina je bila slična sudbini svih genija koje je dalo čovečanstvo, večno neshvaćenih od strane mediokriteta u službi vladajuće klase.
Isto kao i Kopernik, Galileo, Darvin, Ajnštajn i Frojd (da citiram samo neke), bio je proganjan, ponižavan i vređan. Bio je ismejavan od intelektualnih patuljaka i akademskih birokrata koji mu nisu bili ni do kolena, od političara koji su služili tadašnjim moćnicima koji su s odbojnošću gledali na njegov revolucionarni koncept.
Akademska zajednica se potrudila da zatvori vrata, kako njemu, tako i prijatelju mu Friedrih Engels, tako da nikada nisu imali pristupa univerzitetskim katedrama. Štaviše, Engels, za kojega je Marx tvrdio kako je "najobrazovaniji čovek u Evropi", nije ni završio studije.
No, Marxs i Engels su sproveli pravu revoluciju u humanističkim i društvenim naukama. I koliko god, čitajući njihove radove, bilo teško odvojiti jednog od drugog, možemo slobodno reći kako posle Marxa ni čovečanstvo, ni društvene nauke nikada neće biti ono što su bili pre njega. Iako su ga dosada bezbroj puta bacali u prašinu istorije, enciklopedijsko znanje i neumorno traganje za dokazima koji će potkrepiti njegove teorije, njegovo su filozofsko nasleđe učinili aktuelnija nego ikad.
Svet danas liči upravo na onaj kog su on i Friedrih Engels opisali u Komunističkom manifestu.
Komunistički manifest izdat je 1848. Kliknite na sliku za čitanje kompletnog prevoda manifesta (izvor: kps.rs). Ako još niste čitali, pokušajte, i obratite pažnju da li Vas pojedine činjenice iznesene "davne" 1848. možda podsećaju i na 2013-u? Okrutni svet grabljivaca, monopolista, imperijalista, ratnohuškačkih političkih elita u službi kapitala, uništenja okoline, dezintegracije društva koje se sve više polarizuje, čitavih naroda koje žive u siromaštvu, nadmoći tehnologije, plutokratije preobučene u demokratiju, kulturološke uniformnosti kojom upravlja "American way of life " je svet koji je opisan u njegovim rukopisima.
Stoga se mnogi u kapitalističkom i "razvijenom" svetu pitaju: "Nije li XXI vek Marxovo vek?".
Bez ikakva okolišanja možemo odgovoriti potvrdno: "Jeste, to je svet o kojem je pisao Karl Marx!". Pobune u arapskom svetu, mobilizacija pokreta "Indignados" u Evropi, obični čovek na Islandu koji se suprotstavlja bankarima, Grci koji se ne mire sa sadističkim merama birokrata iz Evropske Komisije, MMF-a, i Evropske centralne banke, iskra koja je planula i stvorila pokret Occupy Wall Street koji je danas aktivan u više od sto američkih gradova, herojska borba Latinske Amerike i Kube; sve su to dokazi kako je nasleđe velikog učitelja danas življe no ikad.
Kapitalistički način upravljanja, profit, akomulacija i otuđenje i sve što je do u najsitnije detalje objašnjeno u Kapitalu, godinama je odbacivano od strane vladajuće klase koja je tvrdila "kako se istorija menja po volji velikana, verskih uverenja, te kako je ona rezultat herojskih bitaka čiji se ishod ne može predvideti ".
Marxs je izvukao ekonomiju iz katakombi i dokazao kako je upravo način proizvodnje temelj svakog društva i glavni pokretač istoriji. Dokazao je kako je ekonomija politika, te kako nijedna ekonomska odluka ne može biti odvojena od političkih. Štaviše, ne postoji nauka koja je više ispolitizovana kao što je to ekonomska nauka. Zar je moguće da posle Marxa u Evropi još uvek postoje oni koji veruju apsurdu Bruxelleskih tehnokrata koji tvrde "kako su njihovi predračuni i proračuni, rezovi javne potrošnje i mere štednje politički neutralni".
Upravo zbog aktuelnosti Marxove misli, kada je 2008. izbila svetska kriza, svi su potrčali kupiti primerak Kapitala. Međutim, nakon toliko izgubljenog vremena, čitajući besmislice Miltona Friedmana, Friedricha von Hayeka i ostale monumentalne gluposti ekonomista MMF-a, Svetske banke, i Evropske centralne banke, više nije bilo vremena. Svi nabrojani veleumni naučnici nisu bili u stanju da predvide krizu koja kao cunami do temelja ruši sve teorije i dostignuća kapitalističkog sveta.
Stoga, svojom zaslugom i tuđom krivicom, Marx je danas aktuelniji nego ikada, a njegova misao je jedina koja nam preostaje kao putokaz u tmurnoj današnjici.