U moru problema sa kojima se suočavaju građani Srbije gurnuti od strane nesposobne vlasti, dovedeni na ivicu očaja zbog sve gore ekonomske situacije i odsustva bilo kakve socijalne uloge države koja će zaštititi bar najugroženije slojeve stanovništva, aktuelni režim je našao finu zanimaciju za narod „Paradu ponosa“,a pre bi se reklo „Paradu srama i stida“. Naš narod kaže „Čega se pametan stidi, time se budala ponosi“. Dugo godina pedersko-lezbejske organizacije pokušavaju da dobiju državnu podršku za svoju nastranu rabotu, što im je pod ovom vlašću i uspelo. Ovako siromašna država izdvojila je iz budžeta sredstva kako bi finansirala pederske i lezbejske organizacije. Dobro organizovani,instruisani i podržani od strane Evropske unije i medija pod kontrolom istih , pokušali su da svoju izopačenost predstave na ulicama Beograda. Srećom, iako podržani i od strane režima nisu u tome uspeli. Ako ih ima toliko koliko pričaju da ih ima, što ne naprave partiju koja bi mogla bez problema ući u Skupštinu i gde bi se čuo njihov glas. Ipak, izgleda da ih nema baš toliko.
Specijalni rat koji se vodi protiv srpskog naroda kojim bi se isprala njegova svest , napravio košmar i sve relativizovalo, a da bi se što lakše prihvatile „vrednosti“ dekadentne, moralno posrnule, uvaljane u glib i nadasve smradu sklone atlantske (EU i SAD) civilizacije, očito ne daje dovoljno dobre rezultate. Zapadni vrednosni sistem je potpuno stran srpskom nacionalnom biću, jer počiva na sasvim drugim idejno-filozofskim osnovama. Bez obzira na medijsku podršku, još verujemo da kod običnog srpskog naroda nakaradno shvatanje zapadne „demokratije“ ne može imati dublje utemeljenje. Srbiji i Srbima se nameće da razmišljaju dupetom, a ne glavom. Najvažnije u specijalnom ratu protiv nekog naroda je stalno podgrevati tenzije i deobe u njemu po svim mogućim pitanjima. Sve što je upereno protiv formiranja jednog zdravog društva i zatiranja svih onih moralnih i istorijskih načela koja su izdržala probu vremena, a na kojima počiva srpski etnos, biće predmet napada zapadnih satrapa i njihovih domaćih pomagača. Pošto dežurni mrzitelji srpskog naroda iz nekih NVO nisu izvršili zadatke, sada su našli homoseksualce kojima su tobože ugrožena ljudska prava. Zar je stvarno nekoga briga šta će pederi i lezbejke raditi u četiri zida?
Kako bi bilo da sem pedersko-lezbejske populacije u „demokratizaciji“ srpskog društva svoja prava zatraže i pedofili, zoofili ili nekrofili. Da li bi iko mirno gledao da mu njegovo dete bude predmet požude nekog pedofila? Možemo da zamislimo kako bi izgledalo da zoofili prošetaju ulicama svoje seksualne partnere ili nekrofili povedu svoje seksualne partnere u mrtvačkim sanducima. Da li bi i to bio doprinos „demokratizaciji“ srpskog društva? Da li bi u tom slučaju Srbija bila još više „ demokratska“ zemlja?
Protiv homoseksualaca nemamo ništa protiv. Niko ih ne proganja zbog njihove seksualne orijentacije, već se ne slažemo da se takva devijacija proglašava društveno poželjnom. Neka imaju svoje organizacije, klubove, glasila, samo neka ne traže da im mi ostali aplaudiramo i divimo se što su takvi kakvi su. Ne znamo da bi ijedna civilizacija mogla opstati duže od jedne generacije na homoseksualnim osnovama.
Sumrak zapadne civilizacije, trenutno nadmoćnije nad ostalim svetom po svom tehnološkom razvoju, ali potpuno moralno posrnulom,srpskom narodu ne nudi ništa dobro. Pederskoj EU i SAD treba otvoreno reći: Sa vama NIKAD.