Rehabilitacija nacizma i izjednačavanje agresora i žrtve agresije u Rusiji više se neće tolerisati. Donjem domu ruskog parlamenta upućen je predlog zakona po kome će se strogo kažnjavati veličanje zločina nemačkih nacista i njihovih saveznika tokom Drugog svetskog rata, kao i dovođenje u pitanje opravdanost akcija Crvene armije. Došli smo do crvene linije, do presedana koji se više ne može tolerisati – kažu predlagači zakonskog projekta.
Sličan predlog podneo je još pre nekoliko godina, tadašnji ministar za vanredne situacije a sada ministar odbrane, Sergej Šojgu. Projekat je stavljen ,,pod tepih’’, verovatno zbog bojazni da će naići na oštre kritike na Zapadu. Obrazloženo je da prethodno o njemu treba da se izjasne istoričari i pravnici. To je u međuvremenu urađeno – a pošto je problem poslednjih meseci još više eskalirao – grupa deputata ocenila je da vremena za čekanje više nema.
Više je nego jasno da su se Crvena armija i njeni saveznici borili protiv nacizma i svaki pokušaj drugačije interpretacije ili iznošenje drugačijih ocena o ulozi i značaju Crvene armije u Drugom svetskom ratu ne samo da protivureči objektivnim istorijskim činjenicama, već predstavlja kršenje međunarodnih zakona, izjavila je, u ime predlagača, poslanica Irina Jerovaja. Radi se, u suštini, o dopuni onog dela ruskog Krivičnog zakonika u poglavlju Zločini protiv mira i bezbednosti naroda. Ne može se dovoditi u pitanje Berlinska deklaracija od avgusta 1945. u kojoj je taksativno navedeno koje su nacije u Drugom svetskom ratu bile agresori a koje žrtve agresije, odnosno koje su se borile protiv Hitlerove Nemačke i njenih saveznika – kažu predlagači zakona.
Novim dokumentom predlažu se kazne za prekršioce, ali čini se da taj deo još nije definitivno preciziran. Kazne se kreću od 300 hiljada rubalja ili tri godine zatvora, pa do pet stotina hiljada rubalja ili pet godina zatvora ako se u nečasnoj raboti koriste i sredstva informisanja.
Analitičari primećuju da su to predviđene kazne za izvrtanje činjenica o opravdanosti kazni Nirnberškog suda, za kritiku dejstava armija antihitlerovske koalicije, za rasprostiranje lažnih informacija o tim akcijama. A šta je sa mnogobrojnim drugim prekršajima, sa klevetanjima, izjednačavanjem zločina koje su počinili nacisti sa ,,zločinima’’ savezničkih armija, pre svega ,,zločinima’’ Crvene armije? U ovom trenutku, detalji sankcija za takve slučajeve još nisu poznati široj javnosti.
A takvih slučajeva ima na pretek. Poslednjih godina, a naročito poslednjih meseci, liberali i neskrivene pristalice fašizma, koristeći nekažnjivost, postali su veoma aktivni. Upravo ovih dana, na godišnjicu napada nacističke Nemačke na SSSR, oglasilo se dosta takvih ,,pravdoljubaca’’ koji su svoju otrovnu žaoku uprli u heroje Otadžbinskog rata i opravdavali nacističku agresiju, označavajući je kao pokušaj donošenja slobode narodima SSSR-a. Bilo je među ruskim građanima ljudi koji su otkrivanje memorijalnog kompleksa u Moskvi 22. juna okarakterisali kao ,,groblje domaćih životinja’’. Na svom sajtu, čovek sa imenom Jegor Prosvirnij i koji se predstavio kao ,,intelektulni nacionalista’’, napisao je povodom 22. juna članak pod naslovom ,,Dan kada se rodila nada’’. Tog datuma, kaže Prosvirnij, pokazalo se da na svetu postoje snage koje su sposobne da bace izazov staljinskim ljudožderima. I milioni robova osetili su da krvava vlast komunista sa svim svojim komitetima, kolhozima i gulazima (logorima) nije večna, da može biti i drugačije. Prvi put za dvadeset godina kod ljudi se pojavila mogućnost izbora, i mnogi su ga izvršili… U poređenju sa Staljinom i njegovom bandom, čak su se i nacistički zločinci pokazali kao veoma pristojni ljudi sposobni da izbave od siromaštva, gladi i životnog straha pred sveznajućim ,,organima’’.
Pred ovakvim tvrdnjama i ocenama možemo se samo zgražavati, kažu analitičari.
Poslednjih nedelja bilo je ljudi koji su se oglašavali gotovo neverovatnim izjavama: neki su među veteranima Otadžbinskog rata pronalazili pedere, a poznata i vrlo kontroverzna TV diva Ksenija Sobčak, inače ćerka bivšeg gradonačelnika Sankt Peterburga Anatolija Sobčaka i aktuelne političarke Ljudmile Narusove, na svom sajtu je napisala da su staljinizam i nacizam jedno te isto. A ruski intelektualac, gospodin Gozman, kaže da su se po zlu poznata nacistička tajna služba SS i sovjetska obaveštajna služba SMERŠ razlikovali jedino po tome što su pripadnici SS imali lepšu uniformu. On se već oglasio da će narušavati novi zakon.
Na prvi pogled može izgledati iznenađujuće, ali sa ovakvim tipovima solidarišu se i neke takozvane ugledne ličnosti liberalne orijentacije – kao što je Alfred Koh, inače jedan od glavnih aktera (kriminalne) privatizacije u Rusiji, nekadašnji zamenik predsednika vlade. On u jednom napisu kaže da se ,,Crvena armija susrela sa neprijateljem na tuđoj, tek osvojenoj teritoriji uoči apsolutno skotskog (u savezu sa Hitlerom) napada na Poljsku, Pribaltik i krvavog pira u Finskoj’’.
Zašto smo – postavlja dalje pitanje Koh – sada već kao saveznici sa Hitlerom, prekršili uslove tih dogovora? Zašto smo besmisleno izvršili kontranapad pod Moskvom, kod Vjazme i Rževa? Zašto nismo napustili strateški apsolutno beznačajan Lenjingrad? Zašto nismo, posle pobede kod Kurska, predložili neprijatelju primirje jer smo verovatno mogli dobiti izvanredne uslove? Drugim rečima, trebalo je, dakle, dozvoliti da nacisti uđu u Moskvu i Lenjingrad.
Nude se i odgovori na sva ova pitanja: sovjetska država bila je, očigledno, apsolutno neefikasna, neprofesionalna i zločinačka. ,,To je bio skup prestupnika i sadista.’’
Pravi odgovor na sva ova pitanja je zaista očigledan: svim tim ljudima kao kost u grlu stoji SSSR i njegova pobeda u Drugom svetskom ratu. Bacati na nju i njene građane ljagu je njihov životni kredo – kažu analitičari u Moskvi. Sada – ukoliko Duma usvoji predlog zakona i ako nastave svoju nečasnu, rušilačku i sramnu rabotu – mogu se naći u zatvoru.
Ruski eksperti izjavljuju da je krajnje vreme da se prestane sa klevetama na račun velike pobede u Drugom svetskom ratu. Podržavajući donošenje zakona, politikolog Oleg Matvejčev kaže da više nema snage da se suočava sa prekrajanjem istorije i falsifikovanjem činjenica. On kao primer navodi ruski film ,,Svoloči’’ (ološ, šljam) u kome se opisuje da su ruske specijalne službe vrbovale decu, obučavali ih u specijalnim logorima i slali kao diverzante. To su radile nemačke, a ne sovjetske obaveštajne službe, kaže Matvejčev. Kod nas je postalo uobičajeno da se Hitler i Staljin izjednačuju, da se tvrdi kako su Nemačka i SSSR podjednako krivi za najkrvaviji rat u istoriji čovečanstva, da su u Drugom svetskom ratu pobedili Amerikanci. Mi svoju pobedu ne poštujemo, kaže Matvejčev. Naši očevi i dedovi načinili su podvig pobedivši Hitlera a mi to bacamo pod noge.
Dmitrij Medvedev, u svojstvu predsednika Rusije, potpisao je još maja 2009. dekret o suprotstavljanju falsifikovanja istorije na štetu Rusije. A poznati vojni komentator, Viktor Baranec, pre nekoliko godina izjavio je da su ,,klevete o sovjetskoj pobedi dostigle takve razmere da se najviše vlasti moraju ozbiljno zamisliti’’. Davno je došlo vreme da se država umeša u taj problem. Tu tematiku treba zakonom regulisati. Po ruskim knjižarama mogu se naći memoari nacističkih vojskovođa fon Boka, Manštajna i Guderijana, ali ne i Vasiljevskog, Rokosovskog, Konjeva i drugih sovjetskih vojskovođa. To je nedopustivo i to je sramno, kaže Baranec.
Mnogi komentatori i analitičari u Moskvi su mišljenja da su u toj nečasnoj raboti oko prekrajanja istorije ,,do lakata’’ umešane ruke pojedinih zapadnih službi. Ruski mediji ocenjuju da će Duma sigurno usvojiti zakonski projekat i da će sramna, kompromitujuća praksa biti zaustavljena.
Preuzeto od NSPM - http://www.nspm.rs