nedelja, 14 februar 2016 00:00

Tehnike vladanja Srbijom

Napisala Neo Marx
Ocenite ovaj članak
(4 glasova)
Premijer Srbije
Realni premijer Srbije

Šest glavnih tehnike vladanja Srbijom su LAŽI I MANIPULACIJA, PARE, KORUPCIJA , KRIMINAL i SILA. Ujedno, to su i glavni oslonci vlasti u Srbiji

U ovom tekstu ćemo se pozabaviti lažima i manipulacijom, a u drugim tekstovima koji slede, pozabavićemo se ostalim osloncima ove vlasti.

LAŽ I MANIPULACIJA

Laž, kao osnova svih dosadašnjih vladanja nad Srbijom, je danas neporeciva istina.

Jedan od najstarijih, najpraktičnijih i najefektnijih načina vladanja ljudima je manipulisanje informacijama. Današnji informativni prostor neverovatnom brzinom umnožava iskrivljene i netačne informacije i sve je teže prepoznati istinu od laži, izvor kome se može, a kome ne može verovati. Mi smo naprosto zarobljenici savremenog informativnog rata.

Informacija danas nije slobodna i potpuna, već je strogo ograničena i uglavnom delimična, čime utiče na iskrivljenu sliku stvarnosti u cilju manipulisanja narodom.To ova vlast pomoću njoj naklonjenih, potkupljenih ili ucenjenih medija uveliko koristi.

Drugi po redu odlučujući faktor informisanja su finansije, dakle, „tržišna“ pravila. Informacija je tržišna roba i merilo njene vrednosti je profit koji ostvaruje. Šta će biti objavljeno i u kojoj meri, isključivo zavisi od interesa vlasnika medija.

Svakako da i obmanjivanje javnosti predstavlja „vrednost“ samu po sebi za izrode na vlasti i da se ono plaća. Skrivanje, prećutkivanje, minimiziranje bitnih informacija ili činjenica, maksimiziranje nebitnih informacija ili činjenica se dobro plaćaju. Sprega informacionog kapitala i vladajuće politike daje odlične rezultate u cilju laganja i zaglupljivanja, već u najvećoj meri sluđenog naroda. Etički kodeksi u novinarstvu već odavno ne postoje, jer je novinar jedino odgovoran uredniku, a urednik vlasniku medija. Svako odstupanje je nemoguće.Preciznije rečeno, novinarstvo je podelilo sudbinu društvene patologije i izopačenih institucionalnih i interpesonalnih odnosa u društvu.

Načelna predrasuda po pitanju odnosa istina-laž je ta da je laž nešto što je u samoj osnovi suprotno istini i da između njih nema dodirnih tačaka. To jeste tako kada je u pitanju odnos istina-laž, što je u domenu logike, dok je odnos ili bolje reći preplitanje – istina/laž i laž/istina moralno pitanje i upućuje na eksperimentisanje i deformisanje istinitog sadržaja i stavljanje istine u službi prevare, bez čega i nema uspešne manipulacije. To se uglavnom radi tako što se vrši inverzija sadržaja ili skretanje pažnje sa celine na jedan njen deo (takođe istinit), kome se – u odnosu na celinu – daje prednost i značaj ili tako što se govori o nekim opštim temama i onda se priča dalje širi u što veću apstrakciju, gde se i gubi svaka veza sa stvarnim sadržajem.

Jedan od najdrastičnijih primera zloupotreba „istina“ je svakodnevno „bombardovanje“ naroda različitim budalaštinama od strane premijera Vučića kome laž uvek u delimičnoj sprezi sa istinom, da sa njom stalno koketira, potvrđujući i ono što je još Niče rekao, da ko ne zna istinu, ne može da laže i da je važnije pitanje ko govori istinu, od pitanja šta je istina. Vučić je tražio da mu verujemo dok je bio radikal, sada traži da mu verujemo dok je naprednjak. Kojem Vučiću verovati, jednom ili drugom? Jedan drugog isključuju. Velikosrpski nacionalizam je zamenio ideologijom Čede Jovanovića i srbomrzačkih NVO organizacija. Sada je Čeda ostao bez ideolgije koju je prisvojio Vučić.

Kada se uspostavi ovakva ogavna vlast, glavni problem vladajuće grupe ili “kaste” postaje kako da očuva svoju vlast. Iako je sila njihov modus operandi, njihov osnovni i dugoročni problem je ideološki. Antipod ovoj neoliberalnoj kapitalističkoj tiraniji je istinski socijalizam i nije ni malo čudno da Vučić bez prestanka pljuje po socijalizmu, jer je svestan da je jedina alternativa njemu i njegovim mentorima socijalizam. Većih laži o socijalizmu ne izgovara, sem bednih floskula. Dovoljno je pametan da se ne upušta u nešto gde bi ispao smešan. I ovako je dovoljno jadan.

Da bi se održala, svaka vlast mora imati podršku većine svojih podanika. Ova podrška, to treba podvući, ne mora da bude aktivna.Dovoljno je da bude pasivno prihvatanje. E, tu počinje laž da biva osnova kojom će se podanioci svakodnevno bombardovati, jer svi mi znamo da 100 puta ponovljena laž je na najboljem putu da postane istina.

Tako imamo da ideološka mantra na kojoj počiva vlast u Srbiji bilo da je u opoziciji ili poziciji zasnovana je na savremenoj robovlasničkoj ideji koja nam je nametnuta, a to je neoliberalni kapitalizam kao osnova totalitarnog režima nacističko-fašističkog tipa. Upravo se to radi u Srbiji sa željom Vučića da nam promeni svest, odnosno da nam poništi naš srpski mentalitet i da prihvatimo kao narod protestantske mantre čime bismo lakše postali robovi zapada. Time bi se prebrisala kompletna srpska istorija, srpski identitet, kao i sve one moralne i etičke vrednosti koje su se iskristalisale kroz vekove kao aksiomi na kojima počiva biće srpskog naroda.

Vekovni srpski neprijatelji postaju odjednom srpski prijatelji. Laž. Neprijatelj je uvek neprijatelj, ma kako slatkorečiv bio.

Europska Unija je ostvarenje projekta Novog svetskog poretka čija je ideja začeta još u nacističkoj Nemačkoj koju Hitler nije uspeo ratom da ostvari. Da bi sličnost sa teritorijalnom podelom Evrope pod nacistima bila potpuna, vraćen je status “nezavisnih” država praktično svim nacističkim saveznicama ili državnim projektima nacističkog tipa koje su taj status izgubile porazom nacističke Nemačke.

Svakako da nije I ne može biti slučajnost da su sve zemlje koje su bile saveznice Hitlerove Nemačke dobile status “nezavisnih” država sa jasnom evropskom I NATO perspektivom, a da je Srbija kao zemlja koja je imala jasnu antifašističku odrednicu na pragu nestanka. Svakim danom što je Srbija „bliža“ EU, sve je manja i siromašnija sa jasnom perspektivom brzog nestanka. To je očito jednim delom i nacistička osveta Srbiji. Naravno, svakodnevnim tiradama i blebetanjem o bezalternativnoj Europskoj uniji, građanima Srbije se skreće pažnja o tako notornim činjenicama koju samo budala neće da vidi. Takvim manipulacijama se zamagljuju ove notorne činjenice.

Pošto je preumljeni Vučić dobio zadatak od svojih mentora da obezbedi beskonačno siromašenje građana Srbije, za takvu rabotu je morao da osigura saveznike koji će mu u tome pomoći. Tu dolazimo na ono glavno-PARE. U svojoj stranci ( ni ostale nisu bolje) bilo je neophodno da na bilo kakvu vlast dovede što jadnije i glupavije saradnike. Takvi poslušnici su apsolutno odani vođi, jer im od njega zavise egzistencija, privilegije, pare i sve ono što takva vlast donosi. Pošto ni takva vlast nije dugovečna, zameniće je isto takva samo sa drugim „kadrovima“ , pljačka i bogaćenje su imperativ tog ljudskog šljama. To je jedini način da se obezbedi podrška takvog ološa - stvaranje ličnog ekonomskog interesa takvih marginalaca. Vođa ne može da vlada sam. On mora da ima poprilično brojnu grupu lojalnih sledbenika koji uživaju udobnosti vladanja, kao što su pripadnici državnog aparata, državna birokratija, rukovodioci i radnici u javnim preduzećima, lokalna stranačka vlast i slično. Ali ovo još uvek obezbeđuje samo manjinu „vernih“ sledbenika.

Za ovu ključnu podršku, većina se ideologijom mora pridobiti i ubediti da je njihova vlast dobra, mudra i u najmanju ruku neizbežna, a svakako bolja od bilo koje zamislive alternative. Širenje ove ideologije među ljudima je najvažniji društveni zadatak SNS “intelektualaca” i njihovih „vernih“ koalicionih partnera.

Vođa, ma koliko da je nesposoban da očuva i unapredi državu, istovremeno je i tekako sposoban da predvodi armiju neznalica i nesposobnjakovića gorih od sebe kojima je jedini i krajnji domet da materijalno obezbede sebe. Takvi kadrovi su uništili sve čega su se dohvatili. Uspešni su jedino u lažima, obmanama i manipulaciji. Zato su njihovi rezultati minimalni ili su po državu i narod katastrofalni.

Mnogi takozvani intelektualci kojima se ličnosti iz vlasti u manjoj ili većoj meri gade, spremni su da prihvate sigurno i stalno mesto u državnom aparatu sa kojim ide i siguran prihod, beneficije i prestižni status. Takvi „Intelektualci“ će biti izdašno nagrađeni za vrlo važnu funkciju koju obavljaju za Vođu. I oni sami sada postaju deo te grupe, čime i oni padaju kada padne Vođa. Oni pametniji među njima uvek sede na dve ili tri stolice, kako bi uvek bili uz vlast i privilegije.

Velika je manipulacija predstavnika države Srbije koji ponavljaju da se sa EU pregovara. EU ima svoju pravnu regulativu od oko 100.000 strana teksta (pravne norme, politike, prakse i običaje). To sve mora da se sprovede u potpunosti. Nikakvih tu pregovora nema osim što se Srbiji određuje vremenski rok za sprovođenje i možda pruže određena sredstva da se olakša sprovođenje i ništa više. U Brisel se ide po "radne naloge", a ne na pregovore. U stvari, to nisu pregovori, to je bespogovorno ispunjavanje "radnih naloga" koji stižu ne samo iz Brisela nego i iz svih država članica EU.

Kako narod ne vidi ovakave manipulacije? Odgovor je u suštini prost – istina i činjenice jednostavno ne dopiru do naroda koji se informiše preko televizioje i štampe koje Vuičić kontroliše.

Jedna od najvećih laži je da je vlast stabilizovala državu i da je izbegnut bankrot. Jedino što ova vlast zna je da smanjuje državne rashode, da smanjuje novčanu masu u cilju održanja fiksnog pariteta prema konvertibilnim valutama i da natera građane da žive sa sve manje novca. Smanjeni prihodi građana uslovljavaju manju potrošnju čime se smanjuje tržište i time se mnoga preduzeća teraju u propast. U krajnjem, novac trošimo na uvozne proizvode koje bismo mogli sami da proizvodimo. To je suština ekonomske politike zapadnih okupatora - da se Srbija uništi. Ta politika se sprovodi preko MMF-a, Svetske banke i sličnih organizacija uz punu saradnju domaćih pomagača.

Problem je u tome što za preživljavanje i porodice i države ( nacionalne privrede ) nije dovoljno umeti štedeti. Privreda ne treba da bide samo štedljiva, ona mora i da zarađuje. Ako kupovna moć u državi opada, a izvoz je neizvestan, postavlja se pitanje: gde naći tržište za plasman robe?

Mi odgovor na ovo pitanje znamo, ali nismo sigurni da ova vlast uopšte sme da se konačno okrene od ogavne Europske unije i potraži drugi put opstanka naroda i države.

Ovde u pomoć priskače manipulacija. Manipulacija je u tesnoj vezi sa lažima, u mnogim segmentima se prepliću, ali je suština da se manipulacijom izokreće istina, kako bi laž opstala i nastavila da postoji.

Kao primer manipulacije navešćemo poguban uticaj MMF-a na sudbinu Srbije kao države. Manipulacija je , recimo, kada ova nenarodna vlast u Srbiji slavi MMF koji je u svojoj suštini oruđe krupnog kapitala kojem je jedini cilj pretvaranje država u okupirane, do krajnosti eksploatisane zemlje koje na kraju bivaju do kraja uništene.

Poznato je da se MMF, iako mu to nije posao, dosta upliće i u političke procese u zemljama sa kojima ima sklopljene kreditne aranžmane. Upravo MMF postavlja ili smenjuje neposlušne vlade.Zemljama sa dugovima i deficitima nameće se liberalizacija trgovine, cena, kursa nacionalne valute, kamata, stranih investicija, zatim privatizacija, smanjenje javne potrošnje, veća štednja, otpuštanje viška radne snage, smanjivanjenje plata u javnom sektoru, kao i penzija i dr.

Ekonomske politike, prvenstveno zemalja u razvoju, koje su se bazirale na ovim MMF principima, uglavnom su dale katastrofalne rezultate. Prihvatanjem pravila MMF-a, izrodi na vlasti opravdavaju rušenje socijalne uloge države, kao i njene razvojne uloge. Primer Mađarske koja je izbacila MMF iz svoje zemlje ništa ne govori domaćim vlastodršcima.

Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, “na kašičicu”, mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.Upravo to se postiže lažnim pregovorima u Briselu. Ovde nisu pregovori u pitanju, već politika malih koraka kojima se učvršćuje nezavisnost terorističke nakaze zvane Kosovo. Ovde Evropska Unija diktira Srbiji zajedničke uslove nje i Kosova, a srpski izrodi sve to treba da aminuju i kasnije šturo obrazlože građanima Srbije. Jedino u čemu je ovaj režim zaista nenadmašan jeste medijska tortura, odnosno spinovanje i sakrivanje stvarnosti od građana Srbije. U tome je zbilja najbolji i po tome će nesumnjivo ostati upamćeni u istoriji. Srbija je na granici nestanka i postaje neuspelo-neodrživa država pošto je većina Vučićevih i ostalih koalicionih glasača i simpatizera ( ovim ne amnestiramo glasače lažne opozicije, pošto su ionako svi isti) toliko zaostali u poznavanju društveno-političkih odnosa da nisu u stanju da shvate kolika je šteta koju su Vučić i kamarila oko njega naneli štete Srbiji. Oni nisu u stanju da shvate da su Briselski dogovori veleizdaja države, jer gotovo svi oni ne shvataju pojam države, a ni pojam izdaje. Svakodnevno beskonačno blebetanje Vučića i kamarile oko njega koje uglavnom nema ni početak ni kraj.Njegovi glasači kao da nisu svesni konkretnih posledica zla koje čine on i njegovi poltroni, jer je to po svemu sudeći potpuno van njihove moći poimanja. Da išta shvataju za njih, sem šićardžija oko njih, ne bi imao ko da glasa.

Uostalom evo kako su veliki Vučićevi zapadni „prijatelji“ ocenili Srbiju.

Uticajna analitička agencija Blumberg biznis objavila je listu 'najjadnijih svetskih ekonomija za 2016. godinu', na kojoj je Srbija zauzela 'visoku' sedmu poziciju. Takozvani 'Indeks bede'', izračunat je korišćenjem srednjih procenata ekonomskih istraživanja koja je agencija Blumberg sprovela u prethodna tri meseca. Srbija se nalazi na neslavnom sedmom mestu.

Prema istraživanju Instituta sa Univerziteta u Kolumbiji od obrađenih 156 zemalja Srbi spadaju među četiri najnesrećnije nacije na svetu, objavljeno je 9. avgusta prošle godine. Naime, prema Izveštaju tog Univerziteta o stanju u najnesrećnijim zemljama sveta, nastalom na osnovu dugoročnog istraživanja, Srbi spadaju među najnesrećnije nacije sveta.

Britanska vlada jeobjavila da je Vlada Srbije na osmom mestu najnesposobnijih vlada na svetu: Prosečna plata u Srbiji je najmanja u Evropi!

Globalna mreža CNN zabranila je reklamiranje Vučićevog spota, kojim poziva investitore u Srbiju, navodeći da je u njoj najjeftinija radna snaga na svetu, jer su protestvovali američki sindikati.

Pravi razlog ubrzanog nestanka Srbije je nesposobna, korumpirana, zločinačka Vlada na čelu sa Vučićem, koja je svoje građane učinila najnesrećnijim na planeti, čija ekonomija za ovu godinu je među sedam najjadnijih, a plate zaposlenih među najnižim na planeti.

Zbog bednika na vlasti i u lažnoj opoziciji Srbija nikada nije bila manja i jadnija.

Pročitano 2006 puta Poslednji put izmenjeno četvrtak, 07 april 2016 17:59

Ostavi komentar

Proverite da li ste uneli sve potrebne informacije gde je naznačeno (*). HTML kod nije dozvoljen.