nedelja, 17 maj 2015 00:00

BRANKO PAVLOVIĆ – proces Mihailoviću 1946. nije bio pravni skandal!

Napisala Branko Pavlović
Ocenite ovaj članak
(9 glasova)

branko-pavlovicIzneću svoj stav u dva dela: prvo nekoliko pravnih pitanja, a onda kako ja vidim Dražu.

Pravno:

1. Postupak po kome mu se sudilo je sličan nirnberškom postupku.

2. Otuda, kada ocenjujemo pravo na pravično suđenje, onda imamo da primenimo opšte međunarodne standarde TOG VREMENA.

3. Tačno je da nije bilo pravo žalbe, ali pravo žalbe nisu imali ni osuđeni u Nirnbergu.

4. Tačno je da je strelјan posle dva dana, ali ovi u Nirnbergu su OBEŠENI posle 15 dana.

5. Tačno je da nema grob, ali je postupkom u Nirnbergu IZRIČITO propisano da neće imati grob oni za koje se izrekne smrtna kazna.

6. Kada je napisana presuda ne znam. Sud ne može da je izrekne, zbog obimnosti u toku samog izricanja, a da to već nema napisano. Nije moguće to raditi “iz glave”. Dakle, najvažniji deo je sigurno bio napisan pre izvršenja. Klјučno je međutim ovo: kada na neku odluku suda stranka nema pravo žalbe, onda ne dostavlјanje pismenog otpravka te odluke NIJE BITNA POVREDA POSTUPKA.

7. Osnovni razlog za rehabilitaciju je navodno u tome da nije bilo fer suđenje. Da je država imala sva prava, a da okrivlјeni nije imao neka prava. Kažem neka, zato što jesvakako imao pravo da se o svemu izjasni i imao je vrlo dobre advokate.Sada, u postupku rehabilitacije, DRŽAVA nema nikakva prava zato što uopšte nije stranka u postupku. Dakle, PARADOKSALNO, pravo na fer suđenje se ispituje u postupku koji je potpuno NEFER prema državi, odnosno zastupniku optužbe.

8. Oko dokaznih predloga. Tačno je da je sud odbio izvođenje dokaznih predloga u pravcu dokazivanja spašavanja savezničkih pilota. Ali ta činjenica nije relevantna u postupku, zato što je nesporno da su savezničke misije bile u štabu Mihailovića. Nјemu se stavlјa na teret borba protiv partizana, ubijanje civila i naređivanje likvidacija Muslimana i Hrvata, pa činjenica da li je spašavao pilote nema nikakvu dokaznu snagu za krivična dela o kojima se govori, a u vezi olakšavajućih okolnosti i pravilnog sagledavanja njegovog odnosa prema fašizmu, sasvim je dovolјna nesporna činjenica da su prvih godina rata, odnosno većem delu rata, u njegovom štabu bile savezničke misije. Drugim rečimai danas bi bilo opravdano odbiti takve predloge zato što odugovlače suđenje, a ne 1946.

Ovde je važno istaći dapostupak u Nirnbergu NA VIŠE MESTA kao jedan od prioriteta zahteva brzo suđenje. Tako da je i naš postupak u tom duhu.

9. Potpuno se zanemaruje činjenica da je Draža uhvaćen 1946.godine, a da se po međunarodnim pravilima sve naoružane jedinice nakon 9.maja 1945.godine imaju smatrati bandama i na njih se ne primenjuje bilo koja međunarodna konvencija.Drugim rečima, stav je bio da se sve takve jedinice imaju likvidirati, odnosno da je vlast na čijoj teritoriji su uhvaćeni ili koja kontroliše tu teritoriju, ovlašćena da sa njima postupa po svom nahođenju. Otuda senikada u međunarodnim odnosima nije pokrenulo bilo kakvo pitanje likvidacije Ustaša u Blajburgu, jer je to bilo posle 9.maja 1945.Da li neko sumnja da bi Amerikanci, Englezi ili danas Nemci propustili tu priliku da je pravno moguća?

To što se Draži uopšte sudilo je luksuz koji mu po međunarodnom pravu uopšte nije pripadao.

Draža Mihailović i Dragomir-Dragi Jovanović, šef beogradske specijalne policije za vreme nemačke okupacije, na suđenju u Beogradu 1946. (Foto:fb/Arhiva)

10. Ne znam da li je bio mučen, ali se po suđenju vidi da on osporava sve navode optužnice, pa ne vidim vezu između pretkrivičnog postupka i postupka pred sudom. Da je on priznao navode optužnice, onda bi bilo relevantno da li je takvo priznanje iznuđeno torturom. Kako je on iscrpno pobijao te navode, pitanje torture pre suđenja nema značaja za obaranje presude.

Treba sačekati presudu da vidimo kakve je razloge dao sud, ali na prvi pogled sesa sigurnošću može tvrditi da razlozi koje su izneli zastupnici stranke koja je inicirala postupak nisu pravno utemelјeni.

Inače, oko prava na osporavanje sudske odluke da razjasnim: izvršna i zakonodavana VLAST nemaju pravo da komentarišu i naravno naročito ne da osporavaju, sudsku odluku, a ne ostali građani i stručna javnost. Sudska odluka se mora poštovati, ali se naravno može osporavati.

Istorijski pogled:

1. Mi smo u tom ratu imali više kvislinških pokreta.

2. I za Dražu i za partizane su to sasvim nesporno: Nedić, Ljotić i Kosta Pećanac. Nije malo.

3. I za Dražu je nesporno da je veći broj njegovih vojvoda i oficira imao svoje jedinice koje ga ili nisu slušale ili su ga vrlo labavo slušale. Drugim rečima, on se više predastavlјao kao komandant i to bio u svojoj glavi, nego što je stvarno komandovao. Otuda, gore nabrojanim neprijatelјima naroda treba dodati još jedan značajan deo tzv. Dražinih četnika, koji su vršili zlodela i za koje ni Draža ne spori da su ih vršili – samo kaže ne po njegovom naređenju ili protivno njegovom naređenja, ili on za to uopšte nije znao.
Dakle, veći broj četničkih vojvoda, ne samo Pećanac, su i sarađivali sa okupatorom i vršili zlodela i Draža im nije sudio zbog toga.
Tačno je da su četničke jednice u Hrvatskoj odmah sarađivale sa Italijanima, dakle sa okupatorima i tu se sasvim razlikovale od Draže, ali je to razumlјivo u situaciji kada treba štititi Srbe od ustaškog genocida.Nјihovo ostajanje na strani okupatora nakon pada Italije je potpuno neprihvatlјivo.

4. Nesporno je da je Draža počeo da okuplјa borce za otpor okupatoru praktično odmah nakon aprilskog sloma 1941.

5. Nesporno je da su njegove jedinice u prvoj godini rata izvodile operacije protiv okupatora. Kada i koliko je bilo i saradnje, to je u tom periodu više stvar taktike, nego opredelјenja i to mu se ne može stavlјati na teret. Nesporno je da su Nemci strelјali i njegove četnike kao i partizane u tom periodu.

6. Klјučne stvari koje terete Dražu su sledeće:

a)nesumnjive naredbe da se čiste područja od Muslimana i Hrvataza koja je mislio da će predstavlјati teritoriju Srbije;

b)učešće njegovih jedinica na Neretvi– on to objašnjava time da je krenuo da zauzme Dalmaciju i da nema veze sa obručem oko partizanskih jedinica, što je neubedlјivo objašnjenje;

v)odbijanje da se stavi pod komandu partizana– za to nema nikakvog opravdanja. To od njega traži i kralј, pa ako si kralјev oficir onda su sve naredbe za tebe obavezujuće, a ne samo one koje ti se dopadaju i još važnije saveznici. Reč je o poslednjim danima avgusta, odnosno operativno o septembru 1944. Dobar deo četnika prelazi u partizane, a da je naredio da sve jedinice pristupe partizanima, stradali bi samo zlikovci i niko više. To što bi moguće on lično stradao nema značaja, zato što komandant prvo vodi računa o svojim jedinicama, pa tek onda o sebi. I ovako je stradao, a izazvao je podelu u srpskom narodu.

g)borbe protiv partizanskih jedinica koje ulaze u Srbiju iz Bosne da je oslobode.Ovo nema nikakvog opravdanja. Reč je o vremenu kada je jasno da je poraz Hitlera neminovan i ne postoji bilo kakav razlog za “taktiziranje”.

d) ostajanje u borbi protiv partizana i nakon oslobođenja Beograda.

7. Ja Dražu vidim kao nesumnjivo lično hrabrog čoveka, dokazano u balkanskim i Prvom ratu, ali malih sposobnosti. Čoveka koga je u veliku igru uvukla engleska obaveštajna služba i namenila mu zadatke koje on niti je mogao da razume niti da ih sprovede. Bez lične harizme za svoje komandante, bez inicijative, sa nekom romantičarskom vizijom kralјevine koja nije imala nikakve šanse. On nije samonacionalista, nego baš šovinistai u tom delu mi je sasvim neprihvatlјiv.

8. Ukupno, Draža se ne može uopšte stavlјati u istu ravan sa Ustašama, njegov pokret je stvarno u velikoj meri različit i na pravoj strani u odnosu na Ustaše, ali to još uvek ne znači da nije biloopravdano da za svoje greške plati glavom.

9. Najveća greška koja je rehabilitacijom napravlјena je u tome što će se na toj osnovi, a pod komandom anglosaksonskih obaveštajnih službi, podstaći najekstremniji elementi muslimana među Bošnjacima i Albancima unutar Srbije, na svakovrsne akcije.

 

Pročitano 3722 puta Poslednji put izmenjeno nedelja, 17 maj 2015 21:10

Ostavi komentar

Proverite da li ste uneli sve potrebne informacije gde je naznačeno (*). HTML kod nije dozvoljen.