utorak, 09 jul 2013 21:47

Al-Thavra - Ekskluzivni intervju sa sirijskim predsednikom Bašarom Al Asadom.

Napisala Syrian Arab News Agency
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Najopasniji uticaj Muslimanskog bratstva se dogodio Posle islamske revolucije u Iranu. Posle revolucije se Iran otvoreno svrstao na stranu Palestine i podržao njihovu borbu što je suština arapskog identiteta. Muslimansko bratstvo je pokušalo pokrenuti sektaški sukob između šiita i sunita i na taj način su direktno ugrozili odnose između Arapa i Iranaca. Posle 11. septembra 2001., te invazije na Avganistan i Irak, taj su raskol produbili takfiristi i ostale muslimanske sekte. Što je više razdora u zemlji u njoj je manje mesta za ceo narod. Međutim, Sirija se uvek uspevala prilagoditi svim Sirijcima i još je uvek takva. Sirija će biti zemlja svih njenih stanovnika sve dok uspevamo suzbiti ove džepove ekstremizma i sprečiti da se prošire.

Bašar Al-Asad: „Muslimansko bratstvo je glavni krivac za raskol između šiita i sunita, a samim tim i između Arapa i Irana što samo ide na ruku Izraelu“.

Al-Thavra: Rekli ste da ovo što se događa u Siriji nije revolucija. Sigurno imate razloga da tvrdite takvo što. Recimo ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, tokom svog prvog susreta sa delegacijom opozicije u Moskvi, kada su se predstavili kao revolucionari, ih je upitao: „Ako ste revolucionari koji predstavljaju revoluciju, zašto vam je potrebna inostrana pomoć?“ Postoji stara izreka: „Nijedna država na svetu ne može da izdrži narodne revolucije“. Ja lično u potpunosti podržavam tu teoriju. Šta vi mislite o tome?

Bašar Al-Asad: Iz istorijske perspektive, sve su prave revolucije unutrašnje i ne mogu biti povezane s ničim spolja. To je bio slučaj u francuskoj, ruskoj, pa čak i iranskoj revoluciji. Revolucije su prirodne, spontane i vođene su od strane intelektualnih i ideoloških elita. U Siriji se od samih početaka radilo o stranom uplitanju. Bilo je pokušaja da se to prikrije, no ubrzo je svima postalo jasno. To je vidljivo iz činjenice da mi stalno čujemo izjave u inostranstvu o tome što treba i ne treba činiti u Siriji.

Revolucija iz 1963, po kojoj nosi ime vaš list, bila je revolucija koja je oslobodila društvo i promovisala ljudske vrednosti. Ona je unapredila nauku i znanje izgradnjom na hiljade škola, osvetlila urbana i ruralna područja Sirije izgradnjom električne infrastrukture, ojačala je privredu i pružala mogućnosti zapošljavanja u skladu s mogućnostima. Podržavala je celokupno društvo, uključujući poljoprivrednike i radnike.

Revolucija je u to vreme izgradila vojsku kojoj su usađene nacionalne vrednosti i koja se borila u teškim bitkama, te izvojevala pobedu u ratu 1973. Sada smo možda u težim okolnostima, ali vojska pokazuje kako su joj revolucionarne tekovine i ideali jaki kao nekad. Revolucije služe da se izgrađuju države i društva, a ne da se razaraju. Kako možemo nazvati revolucijom ono što se događa u Siriji? Pokušaji da se zbivanja na terenu prikažu kao deo revolucije bili su uzaludni od početka.

Al-Thavra: Postoji li barem manjina koja je verovala u ideju revolucije i time doprinela da se tako na zbivanja gleda u početku?

Bašar Al-Asad: Tačno i to nas vodi nazad na pitanje identiteta. Ono što se dogodilo ima dva razloga, od kojih oba vode u ekstremizam. Postoje neki koji su potpuno napustili svoj identitet i prigrlili „zapadni san“ sa svim svojim manama i postoje oni koji su otišli ​​u potpuno suprotnom smeru i napustili svoj identitet i prigrlili verski ekstremizam, koji je u suštini opasniji i moćniji. Bez sumnje, postoje brojni aspekti zapadne civilizacije od kojih smo trebali nešto naučiti, ali se ne sme biti zaslepljen zapadom i izgubiti sopstveni identitet. To je samo još jedna kategorija ekstremizma.

basar-al-asad-sirija-Naš originalni arapski identitet predstavlja stapanje civilizacija hiljadama godina i stoga je izgrađen na umerenosti u svim aspektima: društvenom, kulturnom, političkom i verskom. Kada bi se taj identitet okrenuo u bilo kojem od dva smera koja sam spomenuo, rezultat bi bio ključanje ekstremizma koje ste spomenuli. To me najviše brine. Zapadnjački ekstremizam deluje destruktivno na naš identitet jednako kao i verski, a oba su uzroci onoga što vidimo u Siriji i ostalim zemljama. Mora se naglasiti da je element spoljašnjeg uplitanja u Siriji još jači nego u drugim zemljama.

Al-Thavra: Slažete li se da su koncepti i oblici revolucija značajno drugačiji od primera koje ste naveli, kao što su recimo ruska i francuska revolucija? Je li moguće ono što se događa u Siriji nazvati revolucijom prema nekom drugom konceptu? Je li to nužno da sve revolucije u istoriji slede iste metode i puteve?

Bašar Al-Asad: Sve se u svetu menja, međutim, postoje temeljna ljudska načela koja moraju ostati konstantna. Religije se ne menjaju, iako se nose s promenama. Načela se ne menjaju, no mehanizmi se moraju se prilagoditi i držati korak sa vremenom. Ako promenimo koncept da se sve menja, onda možemo i ovo u Siriji nazvati „revolucijom“, trebali bi prihvatiti da se i ono što Izrael čini Palestincima zove „izraelska revolucija protiv palestinskog ugnjetavanja“, pa čak i da je američka invazija na Irak i Avganistan „revolucija“. Možemo prihvatiti činjenicu da se menjaju okolnosti, ali to ne znači da se mogu promeniti temeljna načela.

Krugovi na zapadu sa svojom propagandom uvek pokušavaju interpretirati činjenice onako kako odgovara njihovim interesima. Pravda je postala nepravda, a nepravda se zove pravdom jer daje legitimitet njihovoj politici. No, ako oni tako čine, to ne znači da ih svi moramo slediti kao omamljeni.

Al-Thavra: Neki izvan Sirije, pa čak i unutar same Sirije, ove događaje zovu revolucijom i to je kontroverza koju treba razjasniti.

Bašar Al-Asad: Ispravio bih vas, čak ni zapadni mediji u izjavama zapadnih zvaničnika neprijateljski nastrojenih prema Siriji ne mogu zanemariti činjenicu da nije bilo revolucije. Izraz „revolucionari“ se više ne koristi. Oni sada više raspravljaju o terorizmu i usvojili su američki pojam „dobrih“ i „loših“ terorista. Dakle, ako su oni neprijateljski raspoloženi prema Siriji bili u mogućnosti uvideti kako to nije revolucija, prirodno je da većina Sirijaca to vidi još bolje.

Postoje, naravno, oni koji odbijaju da vide istinu, jer ona ne koristi njihovim planovima. Neki koji su prigrlili takfirističku ekstremističku ideologiju misle da je to revolucija. Te grupe imaju malo uticaja koji se i dalje postepeno smanjuje. U svakom slučaju, nismo značajno zabrinuti zbog spoljnih faktora, jer su događaji relevantni za one koji su direktno mogu uticati na njih. Sirijske narod se bori u ovoj bici i on je istrajan.

Al-Thavra: Kada govorimo o spoljnim faktorima, dobro je poznato da je mnogo stranih boraca u Siriji, možda i do nekoliko desetina hiljada prema zapadnim procenama. Gospodine predsedniče, zašto se Sirija pretvorila u zemlju za džihad, te kako se to dogodilo u tako kratkom vremenskom periodu?

Bašar Al-Asad: Sirija se nije pretvorila u zemlju za džihad. Džihad obično označava naklonost, nadgradnju, razvoj, odbranu domovine i poruku koja se zalaže za religiju koja se zasniva na kreposti, pravdi i jednakosti.

Ono što se događa u Siriji je potpuna suprotnost konceptu džihada, Sirija je pretvorena u zemlju za terorizam i to iz nekoliko razloga. Haos je plodno tlo za terorizam. Kad je u Avganistanu oslabila država, terorizam je procvetao. Isto se dogodilo u Iraku posle invazije. Jednako tako su pokušali da oslabe Siriju, te haos pretvoriti u terorizam. Osim toga, postoje zemlje koje podržavaju terorizam u Siriji kako bi uništili našu sliku u svetu kao o čvrstoj i otpornoj zemlji. Te su naše karakteristike uvek bile prepoznate na međunarodnom nivou, što kroz naše stavove što kroz našu kulturu i intelektualnu misao.

Ciljano se pokušalo uništiti nacionalno jedinstvo, potom infrastruktura, privreda i usluge koje je država uvek pružala svojim građanima. Oni koji su neprijateljski nastrojeni prema Siriji rado gledaju njeno uništenje. Još jedan razlog zašto zapadne zemlje podržavaju terorizam u Siriji je njihovo uverenje da ove terorističke grupe, koje su za njih bezbednosna pretnja već decenijama, mogu biti uništene u Siriji i njih pri tom ne zanima sudbina Sirije.

Al-Thavra: Ne učestvuju u svim bitkama u Siriji strani borci. Videli smo kako Sirijac jede srce drugog Sirijca. Kako je došlo do toga?

Bašar Al-Asad: Kada se raspravlja o sirijskoj krizi, treba napomenuti da je reč o krizi morala. Ekstremizam, takfiristi i njihova ideologija i spoljni uticaj nikada ne bi mogli da prodru u naše društvo ako je ono zaštićeno jakim moralom. Moralna kriza otvara put za vanjsko uplitanje u naše unutrašnje poslove. Lako je pronaći ljude kojima se može upravljati novcem i mržnjom. To su plaćenici koji su izgubili svoja nacionalna i patriotska načela. Kada izgubite svoj moralni kompas, gubite ljudskost i pretvorićete se u stvorenje koje nije niti životinja. Životinje ne jedu meso svoje braće iz mržnje. Možda to čine zbog gladi. Kada izgubite moral i svoje principe, izgubićete pravu vrednost vere. Religije su stvorene kako bi ojačale ljudskost i ne mogu ni na koji način biti izgovor za odsecanje glava ljudima i da se jede njihovo meso. Kada izgubimo pravednost u veri, kao što se događa s nekima od tih grupa, vera postaje puka fasada. Nijedna religija ne govori ljudima da počine takva dela.

Al-Thavra: Vratimo se natrag na vašu definiciju džihada. Nažalost sve više preovlađuje oblik džihada koji se temelji na borbi i ubijanju. Šta se može učiniti po tom pitanju?

Bašar Al-Asad: Rešenje je u Kuranu u kojem su jasne reči Božje. Islam je vera milosti i oprosta, reč „milosrđe“ se spominje više od 70 puta u Kuranu. Islam se temelji na promovisanju ljudskih vrednosti, uzdiže milosrđe i ljubav i zabranjuje ubistvo. Nije li poslanik Muhamed rekao u Hadith al-Šarifu: „Lakše će Bog oprostiti smrt univerzuma od nezakonitog ubijanja vernika?“ Kuran i Hadith su i jasni u promovisanju ljubavi, oprosta, pravde i humanosti. Oni koji tvrde da oponašaju poslanika Muhameda trebaju imati na umu njegovo ponašanje kao ljudskog bića, pre i Posle što je postao poslanik. Hteo bih postaviti pitanje za vas i vaše čitaoce. Te vehabije i takfiristi i njihova dela, nalikuju li u bilo kojem obliku na ponašanje našeg velikog poslanika za vreme njegovog života; bilo pre ili posle nego što je postao poslanikom? Tokom mojih susreta sa sveštenicima, često sam znao reći da život poslanika Muhameda treba dublje proučiti na svim nivoima, od strane klerika i među studentima, jer poslanik nije samo preneti reči Božje, on je otelotvorio njihovo značenje i prakticirao ono što je propovedao. Ako se vratimo Kuranu i na život i ponašanje poslanika, videćemo nešto sasvim suprotno od onoga što ti teroristi propovedaju.

Al-Thavra: Znači li to poziv da se vrate Kuranu i poslanikovom načinu ponašanja?

Bašar Al-Asad: Kad kriminalac, lopov ili ekstremista potiče iz jednog društva, to je kolektivna društvena odgovornost na čelu sa vladom, budući da je odgovorna za nadgledanje svih aspekata društvenog života, uključujući i religije. Vlada deli tu odgovornost s raznim verskim institucijama, uključujući ministarstvo verskih poslova, verskim školama i institutima, uključujući i one koji su nedavno dobili dozvolu za rad. Ta tela su odgovorna za bezbednost da su naši verski učitelji osposobljeni za promovisanje ispravne verske ideologije, umesto ekstremizma koji se infiltrirao u područja našeg javnog života.

Al-Thavra: Neki tvrde da vlada snosi najveću odgovornost u smislu da su ekstremističke verske grupe nastajale praktično pred njenim očima. Navode se primeri verskih škola koje ne podležu nadzoru i nemaju odgovarajuće nastavne planove i programe, te izgradnji džamija kako bi se izbeglo plaćanje poreza, itd

syrian-real-army-2012Bašar Al-Asad: Čuo sam mnogo puta tokom raznih sastanaka kako vlada nije trebala podsticati ove verske škole i da samo sada vidimo posledice takve politike. Ovo je apsolutno netačno. U stvari sasvim suprotno, tokom krize nismo imali jedan incident koga su uzrokovali predstavnici bilo koje službene verske institucije. Što je još važnije, oni su shvatili šta se krije iza svega i pokušali su sve da spreče. U prethodnom razgovoru sam raspravljao o ulozi verskih klerika. Što se tiče verskih institucija, one nisu doprinele širenju sektaštva. Većina onih koji su izlazeći iz džamije na početku uzvikivali „Allahu Akbar“, činili su to kako bi izazvali haos i mržnju. Nikakve veze nemaju i ništa oni ne znaju o religiji. Dolazili su u džamije i kao mantru ponavljali „Allahu Akbar“, a u stvarnosti se ne znaju niti pomoliti.

Al-Thavra: Pre nekoliko decenija sektaški sukobi su potresali Liban, što se dogodilo i u Iraku Posle američke invazije. Nismo li mogli pretpostaviti da će to neminovno doći i do nas? Šta smo učinili da se tome suprotstavimo?

Bašar Al-Asad: Naravno da smo znali za to i zato smo zauzeli odlučan stav protiv politike zapada koja promoviše ovaj haos. Mi smo se odlučno suprotstavili ratu u Iraku uprkos ozbiljnim američkim pretnjama u to vreme. Zauzeli smo takav stav ne samo zato što smo generalno protiv bilo koje agresije prema arapskim ili prijateljskim zemljama, nego zato što smo bili svesni katastrofalnih posledica koje će uslediti.

Isto tako smo izrazili zabrinutost zbog rata o Avganistanu, pogotovo tokom mojih susreta sa američkim zvaničnicima posle 11. septembra 2001. Oni su se nadali da će nam biti drago što će napasti teroriste, pogotovo jer Sirija od 1985. više puta zatražila jasnu definiciju terorizma i potrebu da se formira međunarodni savez protiv njega. U to vreme to nije shvaćeno ozbiljno, jer terorizam tada još nije pogodio zapad unutar njihovih granica. Stalno smo upozoravali američke zvaničnike da će rat na Avganistan promovisati i širiti terorizam.

Terorizam je poput raka. Ne možete se baviti posledicama, nego uzrocima. U protivnom će se još više širiti. Dakle, terorizam mora biti iskorenjen. To se ne može postići ratom, nego obrazovanjem, kulturom, ljudskom interakcijom i razvojem društva. Oni nisu obraćali pažnju na našu zabrinutost i još uvek trpe posledice agresije na Avganistan. Što se tiče Iraka, upozoravali smo da će situacija eskalirati u sektaške napetosti i dovesti do podele zemlje koja se polako nazire. Kad smo se umešali u Libanski sukob 1976., učinili smo to kako bi zaštitili i Liban i Siriju, jer je taj rat od prvog dana imao posledice i na nas. Videli smo šta se dešava i to pokušali sprečiti, jer se ne možete izolovati od susedstva. Nastojali smo da sprečimo da događaji u Iraku utiču i na Siriju. To je bilo moguće odložiti, ali ne i sprečiti u potpunosti. Od 2004. su se počeli formirati ekstremistički elementi koji u početku nisu bili sirijski, ali su s vremenom to jednim delom postali.

Al-Thavra: Bilo je pokušaja da se Sirija sačuva od sektaške podeljenosti. Na zapadu sve više spominju primer Hezbolaha kao argument za sektašku podelu, jer Hezbollah navodno brani samo jednu sektu. Kakav je vaš stav o tome?

Bašar Al-Asad: Oni su koristili sve metode u ovom regionu, direktnu i indirektnu okupaciju, pretnje, zastrašivanja. Pokušali su sve i Sirija će uvek biti prepreka ostvarenju njihovih ciljeva. U događajima u arapskim zemljama su videli priliku da se udari na Siriju, kako bi se oslabila osovina otpora u regionu. Njihov cilj je sada u tim zemljama redefinisati ko je neprijatelj, a ko saveznik. Izrael postaje nevidljivi neprijatelj, pa čak i saveznik za neke, dok osovina otpora postaje neprijatelj. Umesto da nas gledaju kao deo pokreta protiv izraelske okupacije, pokušavaju nas prikazati kao neprijatelja i to na način da nas se umesto pokreta otpora prikaže kao sektaški pokret. To se pokušalo, ali se neće dogoditi.

Sirijski narod nije tako lako zavesti i prevariti. Za nas i naše saveznike ciljevi su jasni i dobro definisani. Bez obzira na to što oni govorili, mi ćemo postići naše ciljeve, kako u smislu našeg otpora prema izraelskoj okupaciji, tako po pitanju unutrašnjeg blagostanja. Mi ćemo to učiniti na svoj način i bez oklevanja. Bez obzira što oni kažu, uvek ćemo delovati vodeći se onim što je najbolje za Siriju.

Al-Thavra: Jesu li nama potrebni borci Hezbolaha?

Bašar Al-Asad: Ovo nije prvi put da odgovaram na to pitanje i moj odgovor je jasan. Sirijska vojska se bori u nekoliko delova zemlje, nije nam potrebna pomoć spolja kako bi postigli zacrtane ciljeve. Međutim, ono što se dogodilo u Al-Kussairu je u direktnoj vezi sa osovinom otpora, a ne unutrašnjom krizom u Siriji. Al-Kussair nije tako strateški važan kao što se to prikazuje.

Al-Thavra: Ali na Zapadu je bio prikazan kao majka svih bitaka?

Bašar Al-Asad: To je samo zato jer je bitka za Kussair uticala i na unutrašnju krizu u Siriji, a kao pogranični grad i na zbivanja u regionu. Hezbolah ne može pružati otpor Izraelu bez strateški sigurnog zaleđa, a ono se nalazi na sirijskoj teritoriji. To je područje geostrateški važno zbog veze između Sirije i Libana i to je osnovni razlog zašto se Hezbollah pridružio sirijskoj vojsci u borbama, jer to njih pogađa jednako kao i Siriju. Njihovo je učešće bilo nužno i mi smo potpuno transparentni po tom pitanju. Nećemo oklevati to ponoviti i bežati od toga. No kako to da nam je Hezbollah trebao u Al-Kussairu, a ne i u Damasku, Alepu i drugim ključnim oblastima? Mi imamo jaku vojsku koju podržava veći deo naroda.

Al-Thavra: Pojedinci iz opozicije, naročito oni koji su izvan Sirije, insistiraju da je glavni problem sektaško nasilje i da ga podstiče vlada kako bi zadobila prednost na terenu.

Bašar Al-Asad: Kada bi vlada podsticala sektaški razdor u Siriji, to bi značilo da želimo podeliti zemlju. Mi se borimo širom Sirije i u zemlji želimo sačuvati demografsku različitost i jedinstvo, što u suštini diskredituje taj pojam. Sektaški sukobi nisu u interesu vlade. Vlada želi sačuvati ujedinjenu Siriju, jaku i prosperitetnu. Sektaškim bi pristupom izgubili bitku. Ako neko i vodi takvu strategiju, to sigurno nije vlada. Mi radimo za dobrobit nacije i činimo sve da se osigura jedinstvo društva.

Al-Thavra: Postoje optužbe od strane zapada da kada su izbili protesti vi ste poručili manjinama kako su ugrožene, samo da bi vas podržale.

Bašar Al-Asad: Kada bi ta tvrdnja bila istinita ova bi država odmah po izbijanju građanskog rata propala, jer nema manjine koja bi mogla da zadrži većinu. Vlada se oslanja na većinu, ali ne nužno etničku, versku ili sektašku, nego narodnu. Naša zemlja i naši ljudi su sve izdržali jer većina podržava vladu, a ne manjine. Ovi pojmovi manjina i većina su isključivo zapadnjački.

Kako su podelili Siriju za vreme francuske kolonijalne okupacije? Oni su je podelili po sektaškoj osnovi. Teritorija Alavita, Druza, Damask, Alepo, itd. Naši su preci bili oprezni i upozorili na opasnosti takvog plana. Nezamislivo je da smo mi danas toga manje svesni. Takav pokušaj je unapred osuđen na propast. Ovaj scenario nikada neće proći u Siriji. To će se dogoditi samo ako prevlada ideologija takfirista i Muslimanskog bratstva. Tada će se doći do podele kao u ostalim arapskim zemljama.

Al-Thavra: Optužbe da vlada podstiče sektaško nasilje ne dolaze samo od strane ekstremista, nego i od intelektualaca koji tvrde da su sekularisti.

Bašar Al-Asad: To je nažalost istina. Nas ekstremisti optužuju da smo previše sekularni, svetovni. Mi smo međutim u više navrata izjavili kako sekularizam nije protiv religije, već oblik slobode ispovesti. Postoje i neuki ljudi koji tvrde da su religiozni bez razumevanja suštine vere. Ono što je zajedničko između grupe koja tvrdi da je svetovna i one koja tvrdi da samo ona razume istinsku suštinu religije je neznanje.

Nepoznavanje vere dovodi do sektaštva. U ovom slučaju ja ne mislim na verske doktrine koje se temelje na intelektualnoj misli. Stari verski učenjaci su obogatili naše razumevanje vere, što nije promovisanje sektaštva. Ono što je važno je da većina vernika koji razumeju istinsku suštinu religije ne podržavaju sektaštvo, jer se to protivi veri. Oni koji tvrde kako slabo poznajemo religiju usvojili su koncept sektaštva jednako kao i oni koji uzdižu sekularizam ne shvatajući pravo značenje ili pravi smisao vere.

Al-Thavra: Uzimajući u obzir ono što se dešava u našem društvu, je li to znači poraz arapskog nacionalizma od strane fanatika iz takfirističke ideologije?

Bašar Al-Asad: Arapski identitet je ugrožen od tri faktora. Prvo, apsolutno priklanjanje zapadu, kao drugo, sklonost prema ekstremizmu i treće, neke su se arapske vlade odmakle od jezgra arapskog nacionalizma. Ove tri smrtonosne pretnje su zadale teške udarce panarabizma, ali arapski nacionalizam je još uvek živ i to se oseća u raspoloženju u narodu. Panarabizam neće propasti jer je duboko ukorenjen u našem identitetu.

Al-Thavra: Od početka krize je bilo poziva iz Turske da se prizna Muslimansko bratstvo, dok je Sirija kategorički odbacila da ih prizna kao politički entitet. Sirijska vlada je najavila svoju nameru da prisustvuje Ženevskim pregovorima bez prethodno postavljenih uslova. Hoćemo li razgovarati s Muslimanskim bratstvom?

Bašar Al-Asad: Mi razgovaramo sa svima. Pregovarali smo s Muslimanskim bratstvom posle poraza u Siriji 1982. Verujemo da je dijalog način za dogovor strana kako bi se pronašao pravi put kojim će ići nacija. Ako ćemo razgovarati o islamu, oni bi se prvi trebali vratiti nazad na izvorni islam za sve Sirijce. Taj dijalog nikad nije prestao i bilo je nekoliko pokušaja, ali svaki put smo uvideli da Muslimansko bratstvo ne želi napustiti svoj licemerni stav.

Njihova glavna briga je vlast i vladanje, a ne religija ili interes zemlje. Mi s njima možemo razgovarati kao sa pojedincima, a ne kao političkom strankom. Naš ustav i zakoni zabranjuju političke stranke na osnovu verske ideologije. Ovo ne treba shvatiti kao stav protiv religije, naprotiv, podržavamo religiju. Vera je poziv, častan je poziv učiti Božju reč i za to treba biti uzdignut na mnogo višem nivou nego kada se vlada u svakodnevnom životu. Vera pripada celom čovečanstvu, a ne isključivo određenoj grupi. Vera se ne sme svesti na političko delovanje. Vera jača moralne vrednosti, što direktno jača politiku, ekonomiju i napredak društva. Iz tih razloga ih ne prepoznajemo kao političku stranku.

Oni su ubili hiljade Sirijaca pod istim vođstvom koje još uvek postoji izvan Sirije. Ne zaboravite to. Prihvatamo dijalog sa svim strankama, ali znajući da je nemoguće da će oni, posle jednog veka sledenja jedne ideologije promeniti mišljenje i postati umereni muslimani s nacionalnim vrednostima, može se sarađivati samo sa pojedincima. Kao što sam pomenuo ranije, mi smo sarađivali sa pojedincima unutar Muslimanskog bratstva i oni su se vratili u Siriji. Održali su svoja religijska verovanja, što mi poštujemo, te su, umesto da je uništavaju, doprineli izgradnji zemlje. Rezultati dijaloga će biti predmet javnog referenduma na kojem će birači odlučiti šta je dobro za zemlju.

Al-Thavra: Šta kažete na zbivanja u Egiptu i tamošnje Muslimansko bratstvo?

Bašar Al-Asad: Ono što se događa u Egiptu je u suštini pad političkog islama, vrsta sistema kojeg je Muslimansko bratstvo pokušalo zagovarati na regionalnom nivou. Ponavljam kako religija ne bi trebala biti u potpunosti odbačena u određenoj političkoj praksi, ali versko propovedanje treba biti nezavisan proces.

Religiju treba držati podalje od specifične dinamike i zamršenosti političkog manevrisanja. Ovo iskustvo je propalo vrlo brzo jer u temelju sadrži brojne nedostatke. Naša percepcija Muslimanskog bratstva se odnosi uglavnom na zbivanja u Egiptu. Korišćenje religije u politici ili za pojedine političke stranke neminovno je osuđeno na propast bilo gde u svetu.

Al-Thavra: Da li je Muslimansko bratstvo prevarilo egipatski narod ili su se Egipćani odjednom probudili s Muslimanskim bratstvom na vlasti?

Bašar Al-Asad: Zemlje poput Egipta, Iraka i Sirije su istorijski strateški važne već hiljadama godina. Prema tome, narodi tih zemalja imaju bogato znanje, svest, kulturu i civilizaciju, što ih čini imuni na prevare. Kao što izreka kaže: „Možete lagati sve ljude neko vreme, čak možete lagati neke ljude svo vreme, ali ne možete lagati sve ljude svo vreme“. To se posebno odnosi na Egipćane koji imaju civilizaciju staru na hiljade godina i posebnu arapsku ideologiju. Godinu dana Posle protesta protiv bivše vlade, Egipćani su jasno videli o čemu je reč i kako su stari narod, nije im dugo trebalo da otkriju pozadinu koja se krila iza vladavine Muslimanskog bratstva.

Al-Thavra: U rekordnom vremenu?

Bašar Al-Asad: Da, zahvaljujući samom Muslimanskom bratstvu.

Al-Thavra: Je li to pošteno reći da je ipak jedno iskustvo propast vladavine MB?

hezbollah.xlarge1Bašar Al-Asad: Mi smo predvideli njihov neuspeh pre nego su uopšte počeli vladati. Takvoj vrsti upravljanja je suđeno da propadne, jer je to u suprotnosti sa ljudskom prirodom. Muslimansko bratstvo je licemerno, jer mu je cilj da stvori raskol u arapskom svetu.

Oni su bili prvi koji su inicirali sektaške podele u Siriji 70-ih. U to vreme, sektaštvo nije bilo uobičajena pojava u Siriji. Njihov cilj je stvoriti sukobe, ali to nije moguće u društvima koja imaju visok nivo društvene svesti i to je razlog zašto smo znali da neće uspeti.

Al-Thavra: Neki tvrde da je ono što se dešava u Egiptu danas posledica odluke da prekine odnose sa Sirijom. Rojters citira vojni izvor i navodi da je vojska počela menjati svoj stav posle Morsija izjave za vreme susreta sa sirijskom opozicijom.

Bašar Al-Asad: Ne želim govoriti u ime Egipćana, ali mogu vam reći da kada je Muhamed Morsi prekinuo odnose sa Sirijom pre nekoliko nedelja da je bilo je pokušaja od strane Egipćana za postizanjem kompromisa. Ministar spoljnih poslova Valid Al-Moallem je otkrio detalje u svojoj nedavnoj konferenciji za novinare. To znači da nisu svi u egipatskoj vladi podržali Morsijevu odluku jer je ona zapravo pogrešna. Usledile su i kritike od strane egipatskih intelektualaca i novinara koji su istakli stratešku i istorijsku prirodu odnosa između dveju zemalja.

Čak su i faraoni bili svesni strateške važnosti vojnih i političkih odnosa između Sirije i Egipta, stoga njihova bitka Kadesha protiv Hetita. Hetiti u Anatoliji su takođe shvatili važnost svojih odnosa sa Sirijom. Faraoni su shvatili da Sirija za Egipat predstavlja strateški važnu dubinu. Bitka je završila bez pobednika, što je kulminiralo jednim od najstarijih poznatih u istoriji sporazuma između Hetita i Egipćana 1270. pre nove ere. Budući da su faraoni već tada bili svesni važnosti Sirije, kako može neko ko živi u 21. veku to da ne razume? To je sramotno neznanje.

Al-Thavra: Pristajete na dijalog, pokrenuli ste političke procese i preduzeli neke konkretne korake, čak rasvetlili našu poziciju na Ženevskoj konferenciji, ali dotaknimo se humanitarnog aspekta: tolerancije, praštanja i pomirenja. Neki su se pitali kako se pomiriti i iznutra i spolja?

Bašar Al-Asad: Što se tiče unutrašnjeg pomirenja, a to je najvažnije za mene, zabunom smo stavili sva jaja u istu korpu. Ima onih koji su ubijali, onih koji su nanosili štetu, ali nisu ubijali, ima i onih koji su pomagali, a da sami nisu ubijali, kao i onih koji su omogućili ubijanje drugih. Dakle, postoje različite uloge. U svim slučajevima koji nisu rezultirali ubistvom, država će biti blaža pod uslovom da se počinitelji vrate u normalan civilni život. U slučajevima dokazanog ubistva, a to je želja porodice žrtava, država mora delovati u njihovo ime. Veliki broj porodica poginulih govori: „Ako je potreba krv da se reši naš problem, onda smo spremni oprostiti.“ Svi moramo učiti od takvih porodica, koje su izgubile svoju decu i njihove bližnje.

Praštanje je bitno u rešavanju nacionalne krize, pod uslovom da se radi na narodnom nivou, a ne na službenom, jer će samo na taj način biti održivo. To je znak snage i patriotizma, kada možemo staviti opšte interese iznad naših ličnih i ovaj koncept treba da bude usvojen od strane svih.

Kao i većina porodica i moja porodica je osetila posledice krize. Mi smo izgubili voljene osobe, ali u završnici, slično bilo kojoj drugoj porodici, moramo staviti interese zemlje ispred našeg ličnog gubitka.

Spoljni faktor je više politički. Spoljna politika se ne zasniva na emocijama, nego nacionalnim interesima. Postoje načela i interesi koji su neraskidivo vezani. Beskrupulozno je insistirati na svojim principima, ako je to protiv interesa. Ili su pogrešni principi ili interesi. Praštanje se može pozitivno gledati kao humanu i versku vrlinu. Kad oprost služi da se poboljšaju odnosi sa određenom zemljom i to je u interesu Sirijaca, nema razloga da se ne oprosti, jer u središtu pažnje države je interes svog naroda. To je ono što želimo činiti, ali postoje političari iz nekoliko zemalja koji su neprijateljski raspoloženi prema nama. Naš cilj je uvek bio samo i isključivo interes sirijskog naroda.

Al-Thavra: Sirijci danas imaju dva problema: prvi je eskalacija terorizma i krvoprolića na ulicama, udar na državne institucije, fabrike i druga ključna mesta. Drugi problem je povećanje troškova života. Šta bi ste rekli sirijskim građanima na pitanje koje se odnosi na privredu?

Bašar Al-Asad: Kako bi mogli dati objektivnu ocenu, mora se početi od početka. Da bi privreda bila zdravo, ona zahteva stabilnost i sigurnost. Privreda ne može napredovati u turbulentnim vremenima i u nedostatku sigurnosti. Stoga, bezbednosne pretnje direktno utiču na nas, bez obzira šta uradila vlada s najboljim stručnjacima. Drugo, mi znamo da su određene zemlje pokušale napasti Siriju, prvo kroz ideju revolucije, koja nije uspela jer je ljudi nisu prihvatili, a onda su pokušali putem terorizma, što takođe nije uspelo jer su se oduprle oružane snage i lokalne zajednice. Budući da nisu uspeli u oba ta područja, njihov treći pokušaj bio je privreda i to kako bi onim Sirijcima koji su podržali svoju zemlju naneli najveću patnju.

Ako uzmemo u obzir ove faktore, neizbežno je da postoji velika cena koju moramo platiti. U tim okolnostima, najbolje što možete da uradite je da ograničite štetu. Moramo pronaći strategiju koja je pogodna za današnje vreme i okolnosti. Neki pogrešno ocenjuju politiku i vlast, jer to rade na isti način kao i pre krize. To nije realno. Mi smo u potpuno drugoj situaciji. Neostvariv je privredni rast kao pre izbijanja pobune. Moramo promeniti naš način života kako bi se ublažio pritisak i prilagoditi se okolnostima i sve možemo postići kada se u zemlji vrati puna bezbednost. Moramo shvatiti našu privredu. Ova kriza je uticala na sve Sirijce nezavisno od njihovog političkog opredeljenja, čak i na one koji su u početku podržavali takozvanu „revoluciju“. I njih je pogodilo povećanje siromaštva što je bio katalizator da shvate da su i oni na gubitku. Žalosno je da su neki počeli razmišljati o tome tek kada su i sami pogođeni siromaštvom.

Međutim, svi moramo sarađivati u borbi protiv terorizma kako bi privreda vratili na bivši nivo. Od izuzetne je važnosti da narod sarađuje sa državom i da se ne oslanjaju na druge kako bi rešili problem. Takođe, ako naši državni zvaničnici ne sarađuju jedni s drugima i s našim građanima, poteškoće će se samo gomilati. Svi moramo preuzeti inicijativu u pronalaženju što boljih privrednih rešenja u ovim turbulentnim okolnostima.

Naglašavam da se prvenstveno moramo boriti protiv terorizma i privreda će se oporaviti i biće jače nego pre. Mi smo zemlja autohtone civilizacije koja nije bila uvezena iz inostranstva i imamo sposobne ljude. Bez obzira na poteškoće u prošlosti, izgradili smo našu zemlju s vlastitim novcem i znanjem. Dakle, posle vraćanja sigurnosti, možemo ponovo pokrenuti našu ekonomiju i doseći bivši nivo.

Al-Thavra: Šta je s naftnim i gasnim resursima u sirijskim teritorijalnim vodama, što je dokumentovano i potvrđeno u izveštajima brojnih istraživačkih centara i stručnjaka?

Bašar Al-Asad: To je tačno, ti su resursi u našim teritorijalnim vodama i na sirijskom tlu. Početne studije su pokazale velike zalihe gasa, naročito u moru. One se protežu od Egipta, pa do Palestine skroz uz obalu. Takođe je dokazano da su ti resursi bogatiji od onih na severu. Neki čak misle da je jedan od razloga ove krize plin. Nikada se o tome nije raspravljalo s nama, ali je sasvim logično da se ne može ignorisati. To je još uvek rano za reći.

Al-Thavra: Vlada je povećala plate dva puta tokom krize. Prva se povišica očekivala i neki su mislili da je to bilo potrebno učiniti, ali drugi su iznenađeni činjenicom da je vlada bila u mogućnosti da odobri to povećanje u trenutnim uslovima. Uprkos teškoćama, postoji nada u ono što dolazi posle krize. Jesmo li preduzeli korake u tom smislu? Kakvi su planovi za budućnost?

Bašar Al-Asad: Budući da smo pogođeni skoro do uništenja, najvitalniji deo sirijske ekonomije će biti rekonstrukcija. Mi smo izradili planove i gde je to bilo moguće započeli sprovođenje iako nas bezbednosna situacija u velikoj meri sprečava u tome. Doneseni su posebni zakoni, ali implementacija zahteva bolje bezbednosne uslove kako bi se olakšao proces obnove i osigurali radnici da mogu slobodno raditi i da mogu slobodno da deluju. Druga važna tačka koju ste spomenuli je povišica. Za zemlju u ovakvoj situaciji biti u mogućnosti da nastavi davati plate i pružati usluge, iako su slabijeg kvaliteta nego pre, je veliki uspeh. Postoje pozitivni pomaci, no naši su ciljevi veći i verujem da možemo sarađivati i ostvariti ih.

Al-Thavra: Spominje se i odgovornost granične kontrole, što je doprinelo da nema državne kontrole nad tržištem, a samim tim i cena na njemu. Jesu iznenađeni time ili je to posledica nepažnje nadležnih državnih institucija?

Bašar Al-Asad: Postoje nedostatci koji su bili prisutni u državnim institucijama i pre krize, na šta sam često ukazivao. To su korupcija, nemar, odugovlačenje i izostavljanje pravih i prikladnih ljudi za određene funkcije. Kriza je samo iznela na videlo te nedostatke, što i ne čudi. No nije realno proceniti ulogu i uticaj države, a zaboraviti spoljno uplitanje. Kriza nije ograničena samo na unutrašnje faktore, korupciju, haos, nedostatak bezbednosti ili prisustvo naoružanih bandi, kako je slučaj u drugim zemljama. Naša situacija je potpuno drugačija, kao da smo suočeni spoljnom agresijom. Dakle, bilo bi netačno donositi ocene po istim kriterijumima.

Sirijska vlada nije promenila svoja načela, niti iznutra niti spolja. Naš stav prema pokretu otpora se nije promenio, naš stav o Palestini je isti, mi ostajemo okrenuti prema širim slojevima društva, radnika i seljaka. I dalje ćemo davati plate i pružati javne usluge, uprkos velikom razaranju. Pokrenuli smo nove projekte i planove i sve je to postignuto sopstvenim sredstvima. Zato naša vlada ne posustaje ni u ratnim okolnostima.

Al-Thavra: Naše državne institucije su oštećene ili uništene. Postoje oni koji tvrde da je na pomolu raspad sirijske države.

Bašar Al-Asad: Njihov cilj je bio da unište naše infrastrukture, potkopavati našu bezbednost, opljačkati našu privredu i stvoriti haos koji bi oslabio državu. Ništa od toga se nije ostvarilo. Svakodnevni život traje i dalje, ali sa većim izazovima. Privreda još uvek funkcioniše, uprkos ozbiljnim teškoćama. Lična bezbednost je veliki problem, ali ljudi još uvek idu na posao.

Sirijski narod je pokazao da ima ogromnu energiju i izdržljivost. Posle svake eksplozije, kada su žrtve bile evakuisane, a šteta sanirana, svakodnevni život se nastavljao. Ovo nismo nikada videli u Siriji i nismo znali ovo o sebi.

Ljudi idu na posao uprkos riziku od terorističkog napada, samoubilačkih napada ili minobacačkog granatiranja. Oni idu na posao i njihovim svakodnevnim zadacima sa jakom verom i stoga nikada ne padaju u stanje očaja. Sve je korišćeno protiv nas, uključujući i privredno, vojno i psihološko ratovanje. Jedino što nisu pokušali je direktna vojna intervencija, što je iznad njihovih mogućnosti iz više razloga. Kao što sam već rekao kada je počeo rat, niko nije mogao reći kako će završiti. Ovo je kritično i opasno područje, što je razlog zašto postoji puno oklevanja kod većine zemalja.

Ako smo prevladali sve te faze sa visokim nivoom javne svesti i solidarnosti, ne postoji ništa čega bi se trebali bojati. Zato nisam zabrinut.

Al-Thavra: Dakle, gospodine predsedniče, vi ste optimistični?

Bašar Al-Asad: Da nisam optimista ne bih bio u stanju da izdržim teškoće zajedno sa sirijskim narodom. Da je sirijskom narodu nedostajalo optimizma, ne bi uspeo da istraje. Očaj je početak i bit poraza, a poraz je pre svega psihološki. Često sam susretao ljude kod kojih se osetio njihov optimizam. Svi kažu da se sirijska kriza bliži svom kraju. Neki će reći da Siriju štiti Bog ili da je to stoga što se ne bojimo. Mi moramo verovati, iz duhovne i nacionalne perspektive, da će krizi doći kraj. Bez optimizma nema vere, bez vere ne postoji optimizam.

Al-Thavra: Gospodine predsedniče, za kraj, naš list slavi svoju pedesetu godišnjicu od objavljivanja svog prvog broja. Mogu li vas pitati o ovom prilikom da kažete nešto o našim kolegama iz lista? Oni su bili uzorni u svojoj predanosti i naporno radili. Nisu bili podstaknuti političkim ambicijama, nego osećajem patriotizma i pripadnosti ovoj instituciji. To je ono što ih drži na radnom mestu i posle ponoći, kada se vraćaju kući zaustavljaju se na brojnim kontrolnim tačkama i rizikuju svoj život.

Bašar Al-Asad: Primer vaših kolega odnosi se na sve one koji rade u našim medijima i to dokazuje otpornost sirijskog naroda. Molim vas da prenesete moje tople pozdrave celom osoblju pogotovo jer je vaš list jedan od najstarijih nacionalnih listova u Siriji. Njegova se godišnjica poklapa sa danom revolucije koju sam ranije spomenuo, sa svim prednostima koju je donela za sirijski narod u sledećim decenijama (08. 03. 1963. „March 8 Revolution“ op.a.). Kada je vaša godišnjica u pitanju, kao da živimo još jednu pravu revoluciju. Međutim, ne njihovu takozvanu „revoluciju“, nego stvarnu revoluciju koju vode naši narodi i vojska protiv terorista. Nadam se da će ova godišnjica obeležiti novi početak za vaše novine, tako da će njihovo ime (Arabic: ạltwr The Revolution) u budućnosti simbolizovati ne jednu revoluciju, nego dve: revoluciju 1963. i revoluciju 2013.

Izvor: Syrian Arab News Agency …  President al-Assad to al-Thawra daily: Syria still home for all..what is taking place in Egypt the fall of so-called Political Islam

 

Pročitano 4675 puta Poslednji put izmenjeno petak, 16 avgust 2013 17:24

Ostavi komentar

Proverite da li ste uneli sve potrebne informacije gde je naznačeno (*). HTML kod nije dozvoljen.