Osnovno ideološko oružje u restauraciji kapitalizma na ovim prostorima jeste tvrdnja da privatni preduzetnici, raspršeni u mikro i malim preduzećima, predstavljaju motor tržišne ekonomije. To je toliko ponavljana priča da je ona postala opšte mesto u štampi, literaturi, ekonomskim udžbenicima, programima raznih političkih stranaka, pa i u svakidašnjim razgovorima ljudi.
Međutim, svako od nas imao je prilike za poslednjih dvadeset i pet godina, od kada je počela poplava privatnog preduzetništva na našim prostorima, da se uveri koliko je to u stvari jedan mit. Nedavno istraživanje Jessie Hagen-a iz U.S. Bank, pokazalo je glavne razloge zašto firme propadaju u Sjedinjenim Državama. Trebalo bi se prisetiti da je bilo 593.000 novo otvorenih preduzeća u Americi u 2003. godini, ali i 520.000 zatvorenih, što samo po sebi govori o tome koliko je kapitalizam nestabilan privredni sistem (pita li se neko šta u tom tržišnom komešanju radnici treba da rade kada gube posao, mogu li se prekvalifikovati za novi posao, odgovara li im da se sele iz mesta u mesto, mogu li da zadrže plate koje su imali, kako to utiče na njihove troškove života, kako se sve to uopšte odražava na njihove porodice?).
Istraživanje je predstavilo dvanaest glavnih razloga zašto preduzeća propadaju. U zagradama su prikazani procenti koji pokazuju koliko navedeni činilac utiče na nestanak jedne firme....
Osnovno ideološko oružje u restauraciji kapitalizma na ovim prostorima jeste tvrdnja da privatni preduzetnici, raspršeni u mikro i malim preduzećima, predstavljaju motor tržišne ekonomije. To je toliko ponavljana priča da je ona postala opšte mesto u štampi, literaturi, ekonomskim udžbenicima, programima raznih političkih stranaka, pa i u svakidašnjim razgovorima ljudi.
Međutim, svako od nas imao je prilike za poslednjih dvadeset i pet godina, od kada je počela poplava privatnog preduzetništva na našim prostorima, da se uveri koliko je to u stvari jedan mit. Nedavno istraživanje Jessie Hagen-a iz U.S. Bank, pokazalo je glavne razloge zašto firme propadaju u Sjedinjenim Državama. Trebalo bi se prisetiti da je bilo 593.000 novo otvorenih preduzeća u Americi u 2003. godini, ali i 520.000 zatvorenih, što samo po sebi govori o tome koliko je kapitalizam nestabilan privredni sistem (pita li se neko šta u tom tržišnom komešanju radnici treba da rade kada gube posao, mogu li se prekvalifikovati za novi posao, odgovara li im da se sele iz mesta u mesto, mogu li da zadrže plate koje su imali, kako to utiče na njihove troškove života, kako se sve to uopšte odražava na njihove porodice?).
Istraživanje je predstavilo dvanaest glavnih razloga zašto preduzeća propadaju. U zagradama su prikazani procenti koji pokazuju koliko navedeni činilac utiče na nestanak jedne firme.
- Problemi sa tokom gotovine ili poznatije u biznis terminologiji kao cash flow (86 %). Nerazumevanje kako se upravlja gotovinom je glavni razlog nelikvidnosti većine preduzeća u Americi ali je to slučaj i u Srbiji.
- Početak poslovanja sa premalo gotovine (79%). Ovo samo pokazuje koliko je ulaganje u kapitalizmu zahtevan poduhvat, za koji većina malih preduzetnika nije sposoban, bilo zbog nedostatka znanja i iskustva, bilo zbog nedovoljno raspoloživog kapitala koji treba uložiti. Vrlo brzo su početnici prinuđeni da se obraćaju bankama za podizanje kredita, koje u Srbiji nemilosrdno ubiraju mnogo veće kamate nego u Americi.
- Nedovoljno istraživanje i planiranje (78%). Kao što se vidi ovo je treći vodeći uzrok propadanja biznisa u Americi. U našoj zemlji možemo samo da procenjujemo koliko je ovo ozbiljan problem. Glavni kritički nasrtaji na preduzeća iz doba radničkog samoupravljanja, bili su usmereni na to da naše poslovne jedinice ne ulažu u razvoj novih proizvoda, ali kao što se može videti to postoje gotovo hendikep kapitalista koji bi navodno trebali svojom konkurencijom da podižu produktivnost rada sve više i više.
- Preoptimističnost po pitanju očekivane prodaje (73%). Dakle, ovo pokazuje glavnu manu tržišne privrede: nemoguće je predvideti kako će se kretati prihodi i da li će oni biti održivi. Ovde nije problem samo u slabosti biznismena, već u samoj suštini haotične tržišne privrede. To se ne može otkloniti složenim statističkim metodama jer igru ponude i potražnje niko ne može potpuno obuhvatiti. U Srbiji je problem još i više izražen jer većina firmi i nema pravu prodaju, već uglavnom samo isporučuju robu, koju kasnije ne mogu da naplate. A pošto isporuke smatraju prodatom, onda preoptimistički planiraju prodaju što ih vodi u propast.
- Loše i nedefinisano obrazovanje cena (77%). Eto, na socijalizam se bacalo i drvlje i kamenje zbog loše cenovne politike, a ispada da su kapitalisti u tome posebni šampioni. Cene se u Srbiji postavljaju ne prema tome koliko je kupac spreman da plati, a konkurencija da dozvoli, već prema fabričkoj-proizvodnoj ceni, pa zbog neracionalnog snižavanja koštanja većina firmi propada, jer ne mogu da povrate obrtni kapital. Na to treba dodati da je u našoj zemlji većina tržišta i dalje monopolizovano i da se cene i dalje nameštaju po dogovoru, a ne prema kupcu (137. smo od 139 zemalja sveta po efektivnosti antimonopolske politike).
- Neuviđanje problema, netraženje pomoći (70%). Male firme koje vode individualni kapitalisti nisu sposobne da unajme savetnike, koji basoslovno traže za svoje usluge. Umrežavanje poslovnih jedinica u socijalizmu taj bi problem mogao da se prevaziđe.
- Minimiziranje važnosti promocije (64%). Neko bi rekao da ako je po nečemu kapitalizam prepoznatljiv onda su to reklame u masmedijima. Međutim, kako se vidi iz istraživanja, čak i u Americi to je jedan od vodećih uzroka propasti malih preduzeća. U Srbiji taj problem je još i više izraženiji, jer firme za marketing nemaju toliko iskustvo, a i usluge su im preskupe. Inače, naša zemlja je na 122. mestu od 139 država sveta po stepenu razvoja marketinga.
- Nedovoljno poslovno iskustvo (63%). Ako ljudi u Americi nemaju dovoljnog poslovnog iskustva, koji su se rodili i živeli u kapitalističkoj zemlji, kako će ga tek imati novo pečeni preduzetnici u Srbiji?
- Nedelegiranje odgovornosti (58%). Male firme nemaju para da unajmljuju menadžere. Ovaj problem kod naših preduzetnika je još izraženiji.
- Zapošljavanje pogrešnih ljudi (56%). Zaglušujuća propaganda protiv radničkog samoupravljanja je isticala da su se u našim preduzećima zapošljavali ljudi po rođačkim i partijskim vezama. Nema sumnje bilo je i toga, ali kapitalizam od te bolesti nikako nije imun. Štaviše, diskreciono pravo kapitaliste da zaposli koga god hoće i da je to njegova lična stvar, prevazilazi sve nedoslednosti koje su postojale u socijalizmu!
- Nerazumevanje konkurencije (55%). Kao što smo naveli pod tačkom 4 u tržišnim uslovima je ne moguće predvideti šta će učiniti konkurencija. To se može samo postići kriminalnom špijunažom. Koliko je nedozvoljeni obaveštajni rad u zemljama kapitalizma uzeo maha, govori zapadna štampa koja stalno objavljuje afere o nedozvoljenom prikupljanju informacija o poslovanju kompanija. Dakle, kapitalizam uprkos proklamovanoj zaštiti privatnog poslovanja vodi zapravo u obaveštajni rat mnogobrojnih firmi!
- Oslanjanje na jednog klijenta (47%).Socijalizmu se često prigovaralo da su preduzeća previše orijentisana na jednog dobavljača ili lanac prodaje. Međutim, kao što se može videti to je slučaj i sa firmama u kapitalizmu.
Kao što se da videti, sva ideološka mantra o superiornosti kapitalizma se kopni pred praksom tog privredno-društvenog sistema, štaviše dobija ironičan obrt. U socijalizmu radnicima je data mogućnost da se povezuju i sarađuju po ekonomskom planu koji uzima u obzir šire potrebe društva, a ne samo profit. Umrežavanje preduzeća sa zajedničkim ciljem, omogućuje prenošenje znanja i iskustva kako bi se podigla ukupna efikasnost poslovnih procesa uz stalnu kontrolu radnika i radnica, tokom cele linije proizvodnje i isporuke roba i usluga. Socijalizam svojom organizacijom privredne delatnosti daje stabilan okvir poslovanja i pruža radništvu sigurnost za kojom kapitalizam može samo da vapi.
{jb_info}Preuzimanje i kopiranje teksta ili delova teksta , dozvoljeno je isključivo uz obavezno navođenje linka izvora. Primer - ( Preuzeto od: http://kps.rs{/jb_info} )
