četvrtak, 23 oktobar 2014 02:00

Kobanu preti masakr: U borbu protiv imperijalizma! Branimo Kurde!

Napisala Hamid Alizadeh
Ocenite ovaj članak
(5 glasova)
Snage ISIS-se približavaju opkoljenom gradu Kobanu na tursko-sirijskoj granici. Hiljade prestravljenih Kurda je pobeglo u Tursku u očajničkom pokušaju da dovedu zaliha i pojačanja, ali su blokirani od strane turske vojske, koja sprečava dovođenje pojačenje, prenos oružja i zaliha preko granice. Dok ostatak sveta nastavlja dalje, ljudima Kobanu preti neizrecivo krvoproliće.
Kurdski demonstranti oraganizuje proteste, okupaciju i pokrete širom Evrope. U samoj Turskoj ljutiti protesti su doveli do krvavih sukoba s policijom. U Dijarbakiru ubijena su dva muškarca kada su islamističke grupe pucali na demonstrante, dok je u Istanbulu demonstrant ubijen patronom od suzavca. Do sada je najmanje dvadeset osoba poginulo. Kurdi zahtevaju da koalicija koju predvode Sjedinjene Američke Države pojača vazdušne napade na tabore ISIS-a, i da turska vojska otvori granicu kako bi se omogućilo dovođenje pojačanja, snabdevanja i municije kroz Kobanu njihovim drugovima u Siriji. No, za to postoji malo nade.

Turska vojska je odgovorila brutalno, potpunim zatvaranjem granice, ispaljivanjem suzavca i gumenih metaka, kako po turskim Kurdima koji pokušavaju da uđu u Siriju, tako i po sirijskim izbeglicama koje beže prema Turskoj. Ovo nije iznenađenje za onog ko razume namere turske vlade. Da je Turska u dosluhu sa ISIS-om je potvrđena činjenica. Erdogan je vrlo srećan što vidi IPG ( Jedinice narodne zaštite ) uništavane od strane ISIS-a, a ako su stanovnici Kobanuea masakrirani u procesu, šteta. To će biti pouka za sve Kurde koji odbijaju da prihvate Tursku kao svog Gospodara i Komandeanta.
Turska vlada, ti stari majstori osmanlijskog licemerija, tvrdi da bi vrlo rado otvorili granicu da su sirijski Kurdi bili razumni i prihvatili uslove Ankare : odustati od samoupravnih kantona, priključiti se Slobodnoj armiji Sirije, te omogućiti Turskoj da uspostavi " tampon zonu " u​​severnoj Siriji ( Zapadnom Kurdistanu ). Drski cinizam ovih zahteva otkriva prave namere Turske. Erdogan želi da uništi kurdsku autonomiju u zapadnom Kurdistanu koja je omogućena povlačenjem Asadove vojske sa Severa jula 2012. godine.
odzalanTražiti od Turske da se umeša kako bi spasila sirijske Kurde je isto kao tražiti od lisice da uđe u kokošinjac da spasi piliće. Erdogan neće pomoći IPG miliciji u Kobanu jer oni su levičari i povezani sa PKK ( Kurdistanska radnička partija ) u Turskoj. On je jasno stavio do znanja da će radije videti proširenu Islamsku Državu nego konsolidovan Kurdistan. Turski predsednik je izjavio da smatra da su ISIS i PKK u osnovi isti. Stoga, dvosmislena odluka turskog parlamenta da dopuštenje turskoj vojsci da izvrši napad na " teroriste " u Siriji je ciljan, ne toliko protiv ISIS-a koliko protiv sirijskih Kurda !

Umesto toga da apelujemo na Tursku i njene imperijalističke pristaše da pomognu Kurdima, trebali bismo zahtevati da se Kurdima daju potrebna sredstva da pomognu sami sebi. Jer jedini ljudi koji su zainteresovani da se bore za dobrobit Kurda su sami Kurdi.

Kontrarevolucionarne ISIS bande nisu neprijatelji samo Kurdima. Oni su neprijatelji radničke klase i svih progresivnih elemenata. Pod crnom zastavom reakcije, oni su namerene da na iskorene sve tragove demokratije, obrazovanja i kulture. Međunarodna radnička klasa ima dužnost da pritekne u pomoć snagama koje se bore protiv kontrarevolucionarnih čudovišta.

Ali to ne znači da moramo podržati poteze imperijalista i NATO. Stav imperijalista smrdi po licemerju. Oni su sami odgovorni za naoružavanje, podsticanje i finansiranje reakcionarnih džihadističkih bandi u pokušaju da sruše Asadov režim. Ovaj odvratni manevar im se obio o glavu-posve predvidljiv razvoj događaja. Kao u " čarobnjakovu pomoćniku ", imperijalisti su sakupili zastrašujuće snage koje ne mogu kontrolisati. Sada su suočeni sa dilemom.

Besan pas može ugristi ruku koja ga hrani, i to ne bi bilo prvi put. Prisetimo se da su Al Kaida i Osama bin Laden bili naoružani, potpomognuti i finansirani od strane CIA u svojoj borbi protiv " komunizma " u Avganistanu. Dokle god su ubijali Ruse, oni su prikazivani kao " borci za slobodu ", ali kad su počeli ubijati Amerikance postali su teroristi. Sada ljudi u Vašingtonu moraju da pronađu način da poraze ISIS, ali ne znaju kako. Narod SAD-u i Velikoj Britaniji je izmoren vojnim avanturama i političari moraju stalno da gledaju preko ramena i proučavaju stanje javnog mnjenja.

Svi oni su insistirali da " neće biti čizama na terenu " ( čime misle reći neće biti američkih ili britanskih čizama ). Sve će biti izvršeno " hirurški preciznim vazdušnim napadima ", koji, barem tako kažu, neće ubiti nevine civile. Ali svi znaju da sami vazdušni napadi ne mogu doneti pobedu u ovom ili bilo kojem drugom ratu. Ono što je potrebno su upravo vojnici na terenu. Jedino je pitanje : čiji vojnici ? Borci Grupe narodne samoodbrane i Kurdistanske radničke partije su se pokazali kao disciplinovani i hrabri borci protiv ISIS-a. No, tu postoji prepreka. Oni su levičari i imaju snažne veze sa Kurdistanskom radničkom partijom u Turskoj, koju Ankara ( i Vašington i EU ) vide kao " terorističku " organizaciju.

Dok su Amerikancima i Evropljanima ne bi bilo mrsko da koriste Grupe narodne samoodbrane i Kurdistansku radničku partiju kao pione u njihovoj borbi protiv ISIS-a, oni ne žele uvrijediti Tursku, članicu NATO, zbog nekoliko hiljada Kurda u Kobanu. U međuvremenu, Erdogan održava prijateljske odnose sa ISIS-om, koji nastavljaju da primaju velikodušne zalihe oružja i novca iz Saudijske Arabije i ostalih bogatih zemalja Persijskog Zaliva, iako su u teoriji deo koalicije pod vođstvom Sjedinjenih Američkih Država u borbi protiv ISIS-a.

Jasno je da se čak i slepima da turska vlada sabotira svaki pokušaj da pomogne narodu Kobana, dok takozvana " međunarodna zajednica " odvraća pogled, ne obazirući se na ulogu Turske, Saudijske Arabije i drugih " saveznika " u podršci ISIS-u. Prava namera navodnog turskog sporazuma da se bori protiv terorizma u Siriji jeste da se pripremi teren za turskog preuzimanje sirijske teritorije i uništavanje Grupa narodne samoodbrane.

Čelnici Kurdistanske radničke partije su dopustili da ih zavara takozvani tursko-kurdski mirovni proces, koji nije bio ništa više nego farsa od samog početka. U zamenu za prazna obećanja u 2013. godini, vođe Kurdistanske radničke partije su proglasili unilateralno primirje i povukli većinu svojih boraca iz Turske. Ali, vođa Kurdistanske radničke partije Abdulah Odžalan ostaje u turskom zatvoru i ništa nije postignuto osim nekoliko kozmetičkih reformi koje nisu donele nikakvu temeljnu primenu.

Bilo je krajnje naivno od Odžalana i vođa Kurdistanske radničke partije da pomisle kako mogu računati na to da će Erdogan da deluje za doborobit svih. Ovaj cinični buržujski političar je gradio odlične odnose sa kurdskim liderima unutar Iraka kako bi se domogao nafte i efikasno pretvorio kurdsku enklavu na severu Iraka u tursku marionetu. Ali njegov odnos prema Kurdima u Turskoj i Siriji je i dalje nepopustljiv.

Erdogan je sada skinuo nasmejanu masku i otkrio okrutno lice turskog despotizma. Brodolom mirovnih pregovora će neminovno će označiti nastavak neprijateljstva od strane kurdistanske radničke klase. Odžalan je upozorio da će mirovni proces zavisiti od razrešenja pitanja Kobana. Od Turske je zatražio da pokaže svoju predanost u sprečavanju pada Kobana. Ali, glupo bi bilo zamisliti da će ga Erdogan ispoštovati.

Naprotiv, turski vođa žarko želi pad Kobana i pobedu njegovih de fakto saveznika u ISIS-u. Masakr civila, i rezultujući izliv licemjernog besa iz zapadnih prestonica će mu onda pružiti savršen izgovor da uradi ono što je planirao da uradi čitavo vreme : da pošalje tursku vojsku da preuzmu Kobanu i okolno područje i da postavi tzv. tampon zonu pod turskom kontrolom. To bi dovelo do turske invazije na sirijsku teritoriju.

Okoreli licemeri u Vašingtonu, Londonu, Parizu i Berlinu se neće previše žaliti previše na ovo. Oni su već govorili da je ideja o " tampon zoni " je nešto o čemu " vredi razmisliti ". Naravno, to će biti jasno kršenje nacionalnog suvereniteta Sirije. Ali takvi manji problemi ih nikad nisu sprečili da izvrše invaziju na Irak ili Avganistan, pa ih neće sprečiti ni sad. Bacajući Turskoj kost, oni će imati ono što oni žele : " turske vojnike na terenu " unutar Sirije. No, ovi vojnici nisu trebali osloboditi Sirijce ili Kurde, već da unište sve tragove kurdske autonomije. Oni će biti navaljeni na vrat naroda Sirije, koji će se zateći u nežnom milosrđu nove tiranije.

kobani-women-gunsAgresivna politika Erdogana i njegova klike u Siriji će biti uzrok novih katastrofa ne samo za Siriju, nego i za turski narod. Nasilni protesti u Turskoj su upozorenja o tome šta budućnost nosi. Kao direktna posledica imperijalističkih ambicija Erdogana i njegovog uplitanja u Siriji, krvavi građanski rat u toj zemlji se može lako preliti i na Tursku. Kolaps " mirovnog procesa " i kurdski bes zbog masakra Kurda u Siriji će se pokazati u novim i krvavim eksplozijama.

Dok pišemo ove redove, sudbina Kobana je neizvesna. U najmanje očekivanom trenutku, kada su snage ISIS-a već je ušle u grad, a pod pritiskom svetskog javnog mijenja koje nije moglo da shvati zašto ništa nije učinjeno kako bi se pomoglo Kurdima, NATO je izveo nekoliko traljavih vazdušnih napada. Oni nisu zaustavili napredovanje ISIS-a iu stvarnosti imaju čisto kozmetički karakter. Britanski ministar spoljnih poslova je najavio ono što je već svima jasno, da je " vazdušni udari sami po sebi ne mogu sprečiti pad Kobana ". Samo intervencija vojnika na terenu, kažu, može pobediti ISIS.

Pitanje je : odakle bi ove kopnene snage trebale da dođu ? Turski tenkovi su postavljeni uz granicu, ali ne čine ništa da se napadnu snage ISIS-a protiv kojih su obećali da se bore. No, turska vlada već dugo pomaže ISIS-u da rade njihov prljavi posao u Siriji. Ne samo da pomažu ISIS-u kroz namernu neumešanost. Oni aktivno sprečavaju slanje oružja i zaliha braniteljima Kobana, a omogućavaju pro-ISIS džihadistima da slobodno prelaze u Siriju.

Kao i proždrljivi strvinari koji čekaju da njihov plen umre, turski lideri čekaju pad grada pre nego što naprave potez. S ciničnom popustljivošću turske vlade i namernog nemešanja NATO, crna zastava reakcije je već istaknuta u gradu. Ako snage ISIS-a uspeju u gušenju herojskog otpora kurdskih boraca, oni će se krvavo osvetiti nad stanovništvom i odgovornost za to se mora staviti na ramenima gangstera u Ankari i njihovih pristalica u " međunarodnoj zajednici ".

Borci Grupe narodne samoodbrane su se borili hrabro, ali im ponestaje municije, dok ISIS ima daleko superiornije oružje američke proizvodnje, uključujući tenkove i artiljeriju, koje su oteli od iračke vojske. U međuvremenu, turska vlada i koalicija na čijem je čelu SAD su zadovoljni sa tim da stoje po strani i da dopuste mesarima iz ISIS-a da naprave krvoproliće u gradu.

Naime, američki državni sekretat Džon Keri je jasno izjavio da sprečavanje preuzimanje Kobana od strane ISIS-a nije strateški cilj SAD-a., Keri je rekao novinarima na konferenciji sa britanskim ministrom spoljnih poslova Philipom Hammondom :

" Koliko god da je užasno gledati šta se dešava u Kobanu... morate napraviti korak unazad i shvatiti strateški cilj.

" Bez obzira na krizu u Kobanu, izvorni ciljevi našeg truda su bili zapovijedan i kontrolni centri, infrastruktura... Trudimo se lišiti ( Islamsku Državu ) sveukupne mogučnosti da to iskoristi, ne samo u Kobanu već i širom Sirije i Iraku. "

Suočeni sa nadolazećom katastrofom, kurdski narod mora izvući potrebne zaključke. Uzaludno je nadati se da kurdski nacionalni cilj će primiti ikakvu pomoć od imperijalista koji su oduvek koristili Kurde za vlastite cinične svrhe, a nakon što su ih iskoristili, da ih bacaju kao prljave krpe. Ne treba imati nikakvo poverenje u ovu grupu.

Još manje se može imati poverenja u tzv pregovore sa turskom kriminalističkom vladajućom klikom koja je specijalizovana za ubistva, mučenja i ugnjetavanje radničke klase i Kurda. Samo se Kurdima može verovati da se bore i izbore za svoje pravedne zahteve. A jedini pravi prijatelji koje imaju u toj borbi su eksploatisanu mase turskih radnika i međunarodna radnička klasa.

Prethodni uslov za zadovoljenje pravednih nacionalnih i demokratskih zahteva Kurda je stvaranje ujedinjenog fronta borbe s turskom radničkom klasom protiv zajedničkog neprijatelja. Nisu samo Kurdi izrabljivani i ugnjetavani od strane Erdogana i njegove bande. Masovni protesti koji su potresli režim prošlog leta, a koji se od tad povremeno ponavljaju, pokazuju da radnička klasa nastoji srušiti korumpirane i grabežlivu vladajuću kliku. U konačnici, rešenje nacionalnog pitanja u Turskoj je direktno povezano sa perspektivom svrgavanja samog kapitalizma.

Međunarodni radnički pokret mora zagovarati odbranu sirijskih Kurda koji su suočeni sa genocidom. Demonstracije i protesti bi trebali biti organizovani kao podrška Kurdima. U isto vreme, podrške ne treba dati, bilo to direktno ili posredno, koaliciju pod vođstvom SAD-a. Imperijalisti su odgovorni za stvaranje ISIS-a i drugih džihad čudovišta. Ne može im se verovati da će se stvarno boriti protiv istih i nikad neće delovati da bi branili interese Kurda, narod Sirije, Palestine ili bilo koji drugi narod na Bliskom istoku.

Moramo sistematično ukazivati na kriminalnu i agresivnu politiku turske vladajuće klike, koja sprovodi dvostruku politiku podrške imperijalista NATO, au isto vreme je u dosluhu s ISIS-om da bi u Siriji ostvrila svoje sebične ciljeve. Mora se izvršiti maksimalan pritisak na tursku vladu da otvori granicu kako bi se omogućio protok oružja i zaliha do opsednutog grada. Ali moramo svim sredstvima suprotstaviti predlogu da se uspostavi uspostavi " tampon zona ", koja je samo maska da se sakrije turska invazija na Siriju.

Radnici sveta, oglasite se protiv masakra nad Kurdima !

Borimo se protiv kriminalnih radnji Turske i njenih pristalica u NATO-u !

Za naoružavanje kurdskih boraca u Rožavi za borbu protiv džihadističke kontrarevolucije, turske agresije i imperijalizma !

Za skidanje Kurdistanske radničke partije sa liste terorističkih organizacija u EU i SAD !

Za pravedno i demokratsko rešenje kurdskog nacionalnog problema !

Ruke dalje od Sirije i Iraka !

Dole imperijalizam !

Za socijalističke federacije na Bliskom istoku !

Radnici sveta, ujedinite se !
Pročitano 3654 puta Poslednji put izmenjeno utorak, 03 februar 2015 20:01

Ostavi komentar

Proverite da li ste uneli sve potrebne informacije gde je naznačeno (*). HTML kod nije dozvoljen.