Dok poĉinjem da pišem ove redove, pratim vesti i osećam da sam zapravo pomalo egoista što vam traţim da izrazite solidarnost prema nama, prema mojoj Bolivarskoj revoluciji, prema mom herojskom narodu, koji piše istoriju otpora prema svakojakim agresijama imperijalizma, cionizma i domaćih plaćenika koji prodaju otadţbinu onom ko više plati.
Zašto osećam da sam egoista? Zato što nije samo nama potrebna solidarnost. Ona je potrebna narodima Palestine, Sirije, Iraka, istoĉnog dela Ukrajine i drugim narodima koji se herojski suprotstavljaju severnoameriĉkoj i evropskoj vojnoj agresiji umotanoj u veo po njenoj meri, veo koji proizvodi strah, razaranje i smrt – u veo NATO-a.
Postoje razliĉiti vidovi imperijalistiĉkih i cionistiĉkih agresija: medijska, politiĉka, finansijska, ekonomska, akademska, psihološka, vojna. Nisam struĉnjak za tu temu, ali mogu postojati i druge, mogu se primenjivati individualno ili u raznim kombinacijama, a sve sa ciljem da se brane interesi multinacionalnih kompanija za koje ne postoje zemlje ĉiji suverenitet treba poštovati, ne postoji meĊunarodno pravo niti meĊunarodni organi, sve njih su pretvorili u marionete koje kontroliše Bog Dolar. Uz iskustvo iz „herojske“ pobede u Vijetnamu, SAD sada kroz vojnu agresiju bombarduje, proba novo vazdušno oruţje, šalje plaćeniĉke organizacije i navodno šalje pomoć narodima dok zapravo izaziva graĊanski rat.
Bolivarska Republika Venecuela trpi mnoge vrste agresija koje nisu ispunile oĉekivanja naših neprijatelja, zbog ĉega se priprema vojna agresija. Oni imaju naoruţane plaćenike, obuĉavaju mlade Venecuelance, a tu su i kolumbijske paravojne snage koje se bave selektivnim ubistvima, postavljanjem bombi i drugim vrstama teroristiĉkih akcija.
Danas, 12. februara, navršava se godinu dana od gvarimbi, kako ih nazivamo u našoj otadţbini. Gvarimbe predstavljaju blokade glavnih puteva u zemlji, a sve to uz paljenje guma, drveća, smeća, uništavanje semafora, saobraćajnih znakova, paljenje javnih institucija, domova zdravlja, telefonskih centrala, fakulteta, škola, pljaĉkanja, postavljanje bodljikave ţice na sred puta zbog ĉega je nekoliko motociklista ostalo bez glave, korišćenje oruţja da bi se ućutkali protesti protiv njih. Sve navedene teroristiĉke akcije imale su i imaju za cilj - a to su i javno rekli - „odlazak“ predsednika izabranog u skladu sa Ustavom na narodnim izborima 14. aprila 2013. godine.
Solidarnost sa našom Bolivarskom revolucijom izrazili su Unija nacija Juţne Amerike (UNASUR), Bolivarski savez za narode Latinske
Amerike i Kariba (ALBA), Pokret nesvrstanih, Zajednice zemalja Latinske Amerike i Kariba, stotine meĊunarodnih organizacija, vladinih organa i narodi sveta koji se bore za vladavinu socijalne pravde, jedinog garanta trajnog mira i kontinuiteta ţivota na planeti.
Našu Bolivarsku revoluciju, koju predvodi naš veĉni komandant, Ugo Ĉavez Frijas, nastavlja naš aktuelni predsednik Nikolas Maduro, sjedinjen, ako tako moţemo reći, organski sjedinjen u nesalomivu vezu izmeĊu vlade, naroda i oruţanih snaga.
Vaţno je naglasiti da se danas takoĊe proslavlja 201. godišnjica od bitke u La Viktoriji koja se odigrala tokom rata za nezavisnost Venecuele. U ovoj bici herojski je ţivote dalo na stotine mladih studenata u borbi protiv kolonijalizma. Tome shodno, Vlada Venecuele je ovaj dan proglasila Danom mladosti, u znak sećanja na mladiće koji su izvojevali ovu znaĉajnu pobedu.
Tokom ovogodišnje konmemoracije ne smemo da biramo izmeĊu pobede i smrti – pobeda je neophodna.
DOSTA VIŠE OBMANA I LAŢI KOJE SE SERVIRAJU NARODIMA SVETA.
DOSTA VIŠE SVIH VRSTA IMPERIJALISTIĈKIH I CIONISTIĈKIH AGRESIJA.
DOSTA VIŠE MOĆI MULTINACIONALNIH KOMPANIJA I MOĆI BOGA DOLARA.
ŢELIMO I POTREBAN NAM JE BOLJI SVET SOCIJALNE PRAVDE I STVARNOG I TRAJNOG MIRA.
IMPERIJALISTI I CIONISTI I NJIHOVI DOMAĆI LAKEJI NO PASARAN.
ZA SOCIJALISTIĈKU OTADŢBINU. ŢIVEĆEMO I POBEDIĆEMO.
Ako želite da izrazite solidarnost sa našom zemljom, tekst podrške moţete poslati kao odgovor na ovo pismo.
Dija Nader de El-Andari
otpravnik poslova Ambasade Bolivarske
Republike Venecuele u Beogradu