Analize

Zakon o udruženom radu kog su ljudi skraćeno zvali po akronimu samo ZUR, bio je jedan od temeljnih zakona samo upravne socijalističke Jugoslavije od 1976. sve do njenog raspada 1990-ih. ZUR je stupio na snagu ukazom predsednika Tita 25. novembra 1976. posle prethodnog izglasavanja u tadašnjoj Saveznoj Skupštini.

Istorija
Idejni kreator tog zakona bio je Edvard Kardelj koji je od 1970. godine bio je predsednik koordinacione komisije svih veća Savezne skupštine za ustavna pitanja. Ta Komisija (čiji se sastav menjao članovima iz svih republika i pokrajina) izradila je ustavne amandmane 1971., a zatim pripremila Posljednji Ustav SFRJ, koji je usvojen u februaru 1974. godine.
Formalna potreba za donošene ZUR-a, bilo je stvarno stanje u zemlji posle donošenja Ustava iz 1974., kad su počele nicati Organizacije udruženog rada one su posle Zakona o udruženom radu, postale jedini mogući pravni...

Mali je velika kontinentalna zemlja u zapadnoj Africi sa populacijom od skoro 15 miliona stanovnika. U poslednjih nekoliko nedelja Mali je postao ključna tačka za ono što se, sve češće, naziva "nova utrka za Afrikom".

Severni deo zemlje zahvata deo Sahare tako da većina stanovništva živi na jugu oko reka Niger i Senegal. On, dakle, pripada i saharskoj i sub-saharskoj zoni. Devedeset procenata stanovništva su muslimani. Kao i mnoge zemlje Zapadne Afrike, Mali je kolonijalizovan (okupiran) od strane Francuskoj krajem 19. veka kao deo trke za Afrikom i nije dobio nezavisnost sve do 1960. Prosečni životni vek stanovništva je 49 godina. Većina stanovništva živi ispod granice siromaštva. Mali je pretežno poljoprivredna zemlja, a pamuk je glavni proizvod. On se izvozi na zapad preko Senegala i Obale Slonovače. Zlato se eksploatiše na jugu zemlje.

Od januara 2012 pobuna militantnog džihada je...

I IZ ISKRE ĆE BUKNUTI POŽAR ...

Lenjin će 1905-u godinu nazvati „generalnom probom” ruske revolucije. Bez toga, događaji iz 1917. ne bi bili razumljivi. Zašto je sve počelo u Rusiji? Pisac Ilja Erenburg je odgovorio: „Možda zato što smo imali najviše srca a najmanje hleba". A Lenjin: „Upravo zato što je bila na granici između razvijenog Zapada i potlačenog i zaostalog Istoka”.

U Rusiji je došlo do razvoja kapitalizma u drugoj polovini XIX veka, pri čemu je strani kapital imao znatnog udela u ruskoj privredi.

Iako je reformama iz 1861. zvanično ukinuto kmetstvo, ostaci feudalizma su bili snažni. Jedna polovina najbolje zemlje je i dalje bila u rukama veleposednika, dok je seljaštvo živelo u bedi. Među seljaštvom postepeno dolazi do raslojavanja i raspada starih seoskih zajednica, što dovodi do zaoštravanja klasnih odnosa na selu. Ostaci feudalne privrede, ogromne...

Šta se krije iza "ekonomskog oporavka" u svetu … ?
Jedna drevna kletva kaže "živeo u zanimljivim vremenima", sudeći prema aktuelnim događanjima na svetskom nivou - izgleda kao da je cela moderna generacija po tom pitanju "ukleta".
Izvještavanje najvećih medija o ekonomskoj krizi često je orkestrirano na način da proizvede željene efekte - u korist investitora i finansijskih tržišta.
Ponekad je taj element širok, a ponekad suptilan. Osvrnimo se na trenutak na veliki generalni štrajk u Španiji, na kom je prema najnovijim istraživanjima učestvovalo čak 77% radništva - investitor Rupert Osborne rekao je za The Guardian kako su snimci generalnog štrajka "isprepadali" celo tržište.

Objavljujmo vesele i sretne vesti - zaštitimo histerična tržišta
Drugim rečima "tržište" se ponaša kao iracionalna i rastrojena osoba koja boluje od niza teških psihičkih poremećaja.

Centar svetske revolucije preselio se na evropski kontinent. Kriza evra i agonija unije, uvlači jednu za drugom zemlje članice u vrtlog ekonomske i moralne propasti. Evropski samiti, jedan za drugim, proglašavaju kraj evro krize. Oporavak tržišta i povratak stabilnosti obećavaju se za sat, dan ili dva a onda novi pad, novi sunovrat. Indeksi evropskih berzi podseća na temperaturni grafikon neizlečivo bolesnog pacijenta.

Svakodnevno, situacija za narod Grčke postaje sve ozbiljnija. Probuđene iz prethodne apatije srednja i radnička klasa počinju da se bude i dolazi do rastućih dnevnih previranja. Kritičko raspoloženje prema kapitalističkom sistemu se razvijaju u masama, što predstavlja faktor iznenadnih i naglih promena. Takve promene, kao je objasni Trocki, stvaraju revolucionarnu svest u masama i predstavljaju ključnu karakteristiku pred-revolucionarnog stanja jednog...

Marksova kritika kapitalizma u svojoj biti je misao socijalističke revolucije. To je osnovna ideja na osnovu koje i u odnosu prema kojoj može da se odredi autentičnost „marksističkog“ predznaka. Stav da je „ispravna teorija svest prakse koja menja svet“ pretstavlja samosvest Marksove revolucionarne misli. Na njenom temelju i u odnosu prema njoj (i) Marksove ideje dobijaju marksističku legitimnost. Ne odgovaraju svi Marksovi stavovi njegovoj teoriji revolucije. Marksova misao nije od svojih početaka bila teorija socijalističke revolucije, već je to postala pod uticajem razvoja kapitalizma i radničkog pokreta. Postajanje proletarijata u najrazvijenijim kapitalističkim zemljama Evrope političkom snagom koja je u stanju da menja svet uslovilo je postajanje Marksove misli teorijom socijalističke revolucije.

Po Marksu, egzistencijalna i samim tim opšte-društvena kriza zasniva se na...